PRANJE NOVCA
PROŠLE GODINE OSUĐENO 66 OSOBA ZA PRANJE NOVCA: Srbija je jedna od vodećih država u regionu po broju osuđenih
Radovanović je kazao i da je Srbija jedina zemlja u regionu koja radi procenu rizika od finansiranja širenja oružja za masovno uništenje (proliferacija) i dodao da Srbija taj projekat radi u saradnji sa partnerima iz SAD i Kings koledž Univerzitetom
Direktor Uprave za sprečavanje pranja novca Željko Radovanović izjavio je da je Srbija jedinstvena u regionu po pitanju broja osuđenih lica zbog pranja novca. On je rekao da je naš sistem u potpunosti usklađen sa preporukama tela zaduženog za kreiranje globalne politike protiv pranja novca FTFA. Dodao je i da Srbija vrši procenu rizika od finansiranja terorizma.
U Srbiji je prošle godine 66 osoba osuđeno za pranje novca, kao i četiri osobe koje su se bavile finansiranjem terorizma, po čemu je naša zemlja jedinstvena u regionu, izjavio je za Tanjug direktor Uprave za sprečavanje pranja novca Željko Radovanović.
On je napomenuo da je 2015. i 2016. bilo osuđeno oko pet lica za pranje novca i dodao da je danas srpski sistem gotovo u potpunosti usklađen sa preporukama FTFA, tela koje je zaduženo za kreiranje globalne politike protiv pranja novca, zbog čega je i povećan broj osuđenih.
Dodao je da Srbija ima broj osuđenih za pranje novca koliko sve zemlje u regionu zajedno.
Radovanović je kazao i da je Srbija jedina zemlja u regionu koja radi procenu rizika od finansiranja širenja oružja za masovno uništenje (proliferacija) i dodao da Srbija taj projekat radi u saradnji sa partnerima iz SAD i Kings koledž Univerzitetom.
- Mislim da će praksa koju Srbija uvodi na tom polju biti uputstvena i za sve druge zemlje regiona. Ono što je bitno jeste da je Srbija uvela jedan efikasan sistem ciljanih finansijskih sankcija za terorizam i za proliferaciju, a taj sistem je ocenjen kao usklađen sa FTFA - rekao je Radovanović za Tanjug.
Na pitanje da li je moguće da u Srbiji postoji finansiranje oružja za masnovno uništenje, Radovanović kaže da su sve zemlje u svetu izložene tom riziku i da se trenutno procenuje koliki je taj rizik za Srbiju.
- Na osnovu te procene rizika videćemo da li ćemo preuzimati dodatne mere - naveo je Radovanović.
Istakao je da pored te procene rizika, Srbija radi i procenu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, dodajući da je to aktivnost koja se radi jednom u tri godine.
Radovanović navodi da će ta procena rizika biti završena u septembru ove godine i da će se na osnovu nje ustanoviti da li postoje ranjivosti i slabosti u našem sistemu koje bi trebalo zakonima doraditi i unaprediti ili ojačati neku instituciju.
U odnosu na zemlje regiona, Radovanović kaže da je sistem u sprečavanju pranja novca Srbije najčvršći i najusklađeniji sa preporukama FTFA.
Istakao je da je EU lider u borbi protiv pranja novca na globalnom niovu i da je pored 40 preporuka FTFA-a, EU dodatnim mehanizmima i insturmentima pojačava tu borbu, a jedno od njih je centralna evidenicija stvarnih vlasnika.
Radovanović podseća da je Srbija član Manivala, regionalnog tela FTFA-a, i dodao da u ovom trenutku Srbija spada u najuži krug zemalja koje su usklađenje sa svim preporukama FTFA.
- Sledeći izvštaj biće usvojen u decembru ove godine i mi se nadamo da će Srbija u tom trenutku biti usklađena sa svih 40 preporuka FTFA što će nas u tom trenkutku dovesti da budemo među dve jedine članice Manivala kojima je to uspelo - rekao je Radovanović.
Govoreći o načinima pranja novca, Radovanović je objasnio da je najčešći način pranja novca kupovina nekretnina, zatim ulaganje u privredna društva preko pozajmica osnivača, simulacijom poslovanja između privrednih društava, a posebno, kaže, ako u tom lancu postoje privredna društva koja dolaze iz ofšor zona.
Ukazao je da postoje procene da crna ekonomija čini 1,5 odsto BDP-a EU, dok su Svetska banka i MMF izašli sa procenom da crna ekonomija na globalnom nivou čini 2,5 odsto svetskog BDP-a.
Radovanović navodi da Uprava za sprečavanje pranja novca objavljuje godišnje izveštaje o sumnjivim transakcijama iz privatnog sektora, koliko je prosleđeno Tužilaštvu, policiji i drugim organima, koliko je lica osuđeno, ali i koliki je iznos koji je privremeno ili trajno oduzet.
Objašnjava da se deo oduzima u novcu, a deo u nepokretnostima, privrednim društvima ili automobilima koji nisu vrednosno izraženi i dodao da precizan podatak poseduje Direkcija za upravljenje imovinom Ministarstva pravde.
(Espreso/Telegraf)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!