PORASLA TRGOVINA DECE U SRBIJI! devojčice čine 49 odsto broja žrtava, deca se eksploatišu na najgnusnije načine

Trgovina decom u Srbiji i dalje je u porastu, uprkos brojnim zakonodavnim i praktičnim merama preduzetim tokom prethodnih godina. Pandemija koronavirusa dodatno je povećala ranjivost dece, usled rastuće ekonomske nesigurnosti, nezaposlenosti i ograničenja kretanja. Deca u Srbiji su žrtve trgovine sa različitim ciljevima eksploatacije: seksualna eksploatacija, uključujući proizvodnju i distribuciju materijala seksualnog zlostavljanja dece, prinudni brak, prisilni rad, prisilno prosjačenje i prisilne kriminalne aktivnosti, kako je saopšteno iz nevladine organizacije Atina.

- U 2020. godini, od 57 identifikovanih žrtava trgovine ljudima, 24 su bile maloletne, pri čemu devojčice čine 49 odsto tog broja. Ukupno sedmoro dece bilo je seksualno eksploatisano, dok su troje njih bili žrtve radne eksploatacije. Prinudu na brak je doživelo šestoro dece, dok su njih dvoje bili žrtve prisilnog prosjačenja - navedeno je iz pomenute organizacije.

Kako su vešti u manipulaciji kroz kombinaciju obmana, laži, neiskrenih emocija, pretnji, pa i nasilja, trgovci ljudima mnogo lakše uspostavljaju kontrolu nad decom i to je i jedan od razloga zašto su baš ona u najvećoj meri na meti ovih kriminalaca, objašnjeno je iz nevladine organizacije.

Maloletna osoba ima slabije mehanizme odbrane i umanjene kapacitete da bez spoljne pomoći izađe iz uloge žrtve. Često i osobe koje su žrtve trgovine ljudima ne znaju puno o ljudskim pravima, kao ni da su njihova prava povređena, odnosno nisu svesne da imaju pravo na pomoć i zaštitu. Sve to ide u prilog trgovcima ljudima da lakše kontrolišu žrtve.

- Deca koja su bila žrtve trafikinga često razvijaju veliki broj psihosomatskih simptoma. Nihovo telo počinje da pati, i ti simptomi postaju i realni zdravstveni problemi, te je nakon izlaska iz te situacije njihov oporavak spor i mukotrpan. Žrtve trgovine ljudima su većinom deca, i to mahom iz disfunkcionalnih porodica. Ta deca žive u okorelom siromaštvu, od kad znaju za sebe znaju samo za beznađe i nedostaje im podrška za obrazovanje, razvijanje socijalnih kontakata - napomenuli su iz nevladine organizacije Atina.

Devojke i žene koje završavaju u lancu trgovine ljudima, primoravaju se najčešće da se bave prostitucijom, teškim radom, krivičnim delima, a neke od njih su i silom udavane još kao devojčice. U situacijama kada uspeju da se izvuku iz ovih teških životnih okolnosti, veoma je važno pružiti im podršku da se oporave od trauma i uspeju da se osamostale. U tome im pomaže Udruženje građana "Atina", koju je 2003. godine osnovalo nekoliko aktivistkinja kada su uvidele da samo institucionalna rešenja nisu dovoljna.

- Takođe, najnoviji trendovi pokazuju da se deca suočavaju sa mnogim rizicima u digitalnom okruženju, i da mogu doživeti kršenja ljudskih prava i "potencijalno štetan sadržaj (kao što su nasilje i samopovređivanje, prinudu na pornografiju, materijale koji sadrže seksualno zlostavljanje dece, diskriminaciju i rasizam, govor mržnje) i ponašanja (kao što je posredovanje u svrhu seksualne eksploatacije, ili "grooming", maltretiranje ili uznemiravanje, nezakonita obrada ličnih podataka, kršenje prava intelektualne svojine)", što treba smatrati eksploatacijom dece - saopšteno je iz Udruženja.

Imajuću sve ovo u vidu, organizacije Atina i Centar za prava deteta identifikovale su realne potrebe u svakodnevnom radu sa decom iz ranjivih kategorija, te započele aktivnosti koje su usredsređene na doprinos podizanju svesti o rizicima trgovine decom, uključujući i u digitalnom okruženju, oblicima eksploatacije i najčešćim metodama koje trgovci ljudima koriste da bi decu uvukli u situaciju trgovine.

Ova akcija je usmerena na osnovnoškolsku i srednjoškolsku decu, decu iz ugroženih zajednica - romsku decu, decu u uličnoj situaciji, i decu u ranjivim situacijama.

Kampanja je započeta izradom videa "Između sna i jave", koji odgovara na pitanja šta je trgovina ljudima, ko može biti trgovac, gde se odvija trgovina ljudima, kako da je prepoznamo, ko je u najvećem riziku i kome da se obratimo za pomoć. U izradi videa učestvovala su deca iz Kluba DX pri Centru za prava deteta, koja su nakon edukativnih radionica na temu prevencije i zaštite dece od trgovine ljudima uzela aktivno učešće i u izradi scenarija za video, kako bi na što bolji način svojim vršnjacima približili temu trgovine decom.

Samo u junu 2021. godine, video je prezentovan u četiri osnovne škole u Srbiji ("France Prešern" u Beogradu, "Stefan Nemanja" u Novom Pazaru, "Ivan Goran Kovačić" u Subotici, i "9. oktobar" u Prokuplju), kao i u "Drugoj ekonomskoj školi" u Beogradu. Ukupno 78 dece (40 dečaka i 38 devojčica) je učestvovalo tokom predstavljanja videa, što je bio povod da se razvije diskusija.

Tokom avgusta 2021. godine, biće izrađena informativna onlajn platforma za decu, koja će sadržati važne informacije o oblicima trgovine ljudima i o tome na koji način deca mogu da prepoznaju rizike i kome mogu da se obrate za podršku u slučaju potrebe.

(Espreso/Telegraf)