ŠTA PROMENITI DA SE TRAGEDIJA NA KARABURMI NE PONOVI? Lazar je imao 10 krivičnih, čekamo da ubije još nekog?

Sistem zaštite bezbednosti u saobraćaju i kažnjavanja bezobzirnih vozača, ali i celokupan pravosudni sistem, očigledno ne funkcioniše kada vozač Lazar Galić (38) može da se, nakon deset krivičnih presuda od kojih čak osam uslovnih kazni, bahati za volanom i pokosi dvojicu braća na pešačkom prelazu na Karaburmi posle čega je Stefan Balić (9) preminuo.

Galić je pre nego što je izazvao jezivu tragediju u Ulici Marijane Gregoran imao pored deset krivičnih i još šest prekršajnih presuda od 2007. godine.

Doduše, sve te „kazne“ nisu bile samo iz saobraćaja, ali dovoljno ih je bilo da se svaki razuman čovek u Srbiji zapita da li se mogla sprečiti Galićeva suluda vožnja tog kobnog 18. jula u Ulici Marijane Gregoran? Zbog čega bahati vozač nije bio tamo gde, očigledno, treba da bude – u zatvoru? Ili barem zašto nakon toliko krivičnih i prekršajnih presuda nije ostao trajno bez vozačke dozvole?

Protest na Karaburmi zbog smrti Stefana Balića u saobracajnoj nesreći

Krsto Lipovac, šef katedre za bezbednost saobraćaja i drumska vozila na Saobraćajnom fakultetu, ističe za „Blic“ da nas stravična tragedija na Karaburmi mora pokrenuti na razmišljanje šta to ne valja u sistemu i šta treba promeniti da se takve tragedije ne ponavljaju.

-Činjenica da je tako tešku saobraćajnu nesreću izazvao vozač koji je u prethodnom periodu dobio više krivičnih i prekršajnih presuda ukazuje da su nam krivični sistem, zakonska regulativa i sistem zaštite bezbednosti u saobraćaju nedorečeni. Možemo mi imati najstrože kazne na svetu, ali ako ih sistem ne sprovodi one nemaju nikakvu svrhu. Ako policija ne dokumentuje te prekršaje, a sudovi ih ne sankcionišu ne možemo sprečiti ovakve tragedije – ocenjuje Lipovac.

Izvesnost, a ne visina kazne menja ponašanje vozača

Kako kaže, i po sadašnjem Zakonu o bezbednosti u saobraćaju predviđene su rigorozne sankcije.

- Uveli smo privremeno ili trajno oduzimanje vozačke dozvole, a takva kazna podrazumeva da vozač mora da prođe seminar od 40 sati nastave, zatim ispit i zdravstveni test. Teško da vozač nakon toga može isto da se ponaša u saobraćaju. Nije ideja kazna sama po sebi nego promena ponašanja vozača. Zato ti seminari ne bi trebalo da budu rutina za vozača i predavača nego da postoji 10 različitih kurseva u zavisnosti od različitih slučajeva. U te kurseve trebalo bi da se uključe fakultetski profesori i lekari – smatra Lipovac.

Sagovornik očekuje da se nakon ovakvih tragedija oglasi Telo za koordinaciju bezbednosti u saobraćaju.

-To telo čini čak sedam ministara i ne znam zbog čega ćute. Problem bezbednosti na pešačkom prelazu može se rešiti i drugačijom infrastrukturom odnosno uz pomoć platformi, razdelnih ostrva ili raskrsnica na kojima bi pešaci bili još vidljiviji. Takođe, policija i pravosuđe moraju efikasnije da rade svoj posao. Nije rešenje da odredimo kaznu od milion dinara i u roku od pet godina kaznimo samo jednog vozača tom sankcijom. Takva kazna neće imati nikakvog efekta za vozače jer je rizik od nje mali. S druge strane, znatno veči efekat imaće kazna od 5.000 dinara ako se stalno primenjuje ili ako je rizik od nje 80-90 odsto – podvlači Lipovac.

Kamere ne mogu same da iskorene bahate vozače

U Srbiji i Beogradu ima sve više kamera koje beleže saobraćajne prekršaje, ali Lipovac smatra da one same neće dovesti do promene ponašanja vozača.

-Svakako da će se uz pomoć kamera u budućnosti dominantno kažnjavati vozači, međutim one moraju da imaju dobru pratnju i policije i medija. Trenutno ne znamo koje kamere beleže koje prekršaje, da li rade ili ne rade, sve je nekako pod velom tajne. A upravo to nam nije potrebno. Treba svi da znamo maltene svakog dana koliko je vozača uz pomoć koje kamere kažnjeno za koji prekršaje. Ako, recimo, znamo da je 15.000 vozača kažnjeno uz pomoć kamera zbog telefoniranja za volanom ili prekoračenja brzine velika je verovatnoća da ćemo iskoreniti taj problem. Rizik kazne, a ne visina kazne menja ponašanje vozača – zaključuje Lipovac.

Najefikasnije su kazne koje pogađaju vozača

I profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji Milan Vujanić ističe za „Blic“ da su najefikasnije one saobraćajne kazne koje vozača najviše pogađaju.

- Postoje tri vrste sankcija u saobraćaju: materijalna, negativni poeni i zabrana upravljanja vozilom. Suspendovanje dozvole je kazna koja najviše plaši našeg vozača. Prihvatiće i novčanu kaznu i negativne poene samo da može odmah ponovo da sedne za volan. Pritom treba znati da oduzimanje dozvole povlači sa sobom slušanje kursa i polaganje ispita kako bi vozač mogao da se vrati legalno za volan. Zato vozači mogu da prestanu da prave teške prekršaje u saobraćaju jedino ako im preti kazna koja je neprihvatljiva i ako je ta sankcija izvesna – ocenjuje Vujanić.

Do tragične saobraćajne nesreće na Karaburmi verovatno ne bi došlo da saobraćajna policija u Ulici Marijane Gregoran učestalo kažnjava vozače za prekršaje koje je Galić napravio, smatra sagovornik.

-Da na pešačkom prelazu postoji kamera koja beleži prekršaje vozač najverovatnije ne bi bez zaustavljanja izleteo na pešački prelaz. Takođe, tamo gde vozači znaju da postoji radar najčešće ne voze brzinom većom od dozvoljene. Isto tako retko ko prolazi kroz crveno svetlo tamo gde na semaforu postoje kamere – apostrofira Vujanić.

Višestruki ponavljač mora biti bezuslovno kažnjen

Činjenica da je Galić ima čak 10 krivičnih presuda zbog različitih dela u i van saobraćaja od kojih je osam uslovno služio ukazuje da kazne u njegovom slučaju nisu bile nimalo delotvorne, najblaže rečeno.

-Zašto je osam od deset krivičnih presuda bilo uslovno pitanje je za sudije koje su izricale te presuide. Očigledno je da se radi o ponavljaču i da ga uslovne kazne nisu prevaspitale. Zato sad kao višestruki ponavljač mora biti bezuslovno kažnjen – nema dilemu Vujanić.

Galić je i po sadašnjem Zakonu o saobraćaju napravio jako težak prekršaj.

-Zabranjeno preticanje vozila koje se zaustavilo ili se zaustavlja da bi propustilo pešake na pešačkom prelazu. Ono što je upečatljivo jeste da je nemoguće da nije video punu liniju i obeleženi pešački prelaz. To znači da se svesno upustio u prekršaj koji je posebno zabranjen i izuzetno opasan – objašnjava Vujanić.

Zbog toga sagovornik očekuje kaznu za vozača koja neće biti mala.

-Vodiće se krivični postupak što znači da ne može doći do sporazuma o krivici. Reč je očigledno o ponavljaču prekršaja u saobraćaju zato kazna ne može biti ni mala ni uslovna. Ako vozač nije bio u alkoholisanom stanju za ovakav prekršaj predviđena je kazna od jedne do osam godina zatvora. Pošto je vozač napravio prekršaj pod izutzetno lošim okolnostima po njega očekujem da će dobiti visoku kaznu – objašnjava Vujanić i dodaje da se ukoliko je vozač pod dejstvom alkohola kazna za ovakav prekršaj kreće od dve do 12 godina zatvora.

Za svakog normalnog čoveka ono što je Galić 18. jula napravio na Karaburmi je, najblaže rečeno, nasilnička vožnja. Ipak, po zakonu, stvari stoje drugačije.

-Taj prekršaj je na granici nasilničke vožnje pošto je vozač bezobzirno preticao preko pune linije i vozio preko pešačkog prelaza, a da nije uvideo mogućnost drugih da budu povređeni – podvlači profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji.

Šta je nasilnička vožnja?

Prema Zakonu o bezbednosti u saobračaju pod nasilničkom vožnjom podrazumevaju se sledeće situacije:

1) kada dva ili više puta prođete kroz crveno na semaforu za manje od 10 minuta

2) kada pretičete kolonu vozila pri čemu prelazite ili se krećete po punoj liniji

3) kada vozite u naselju brzinom koja je za više od 90 km/h veća od dozvoljene ili van naselja brzinom koja je za više od 100 km/h veća od dozvoljene

4) kada vozite sa više od 2,0 promila alkohola u krvi

Takođe, u zakonu postoji i šira odrednica prema kojoj je nasilnička vožnja je postupanje vozača koje je u gruboj suprotnosti sa pravilima saobraćaja, odnosno, prilikom koje vozač ne pokazuje obzir prema bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju.

Kazne za nasilničku vožnju?

Ukoliko vozač nije izazvao udes:

- kazna zatvora od 30 do 60 dana ili kazna rada u javnom interesu u trajanju od 240 do 360 sati

- zabrana vožnje u trajanju od najmanje 9 meseci

- 15 kaznenih poena

- novčano 120.000 – 140.000 dinara

Ukoliko vozač jeste izazvao udes:

- kazna zatvora od 45 do 60 dana ili kazna rada u javnom interesu u trajanju od 300 do 360 sati

- zabrana vožnje u trajanju od najmanje 10 meseci

- 17 kaznenih poena

- novčano 130.000 – 150.000 dinara

Svako napuštanje mesta nesreće mora da se kažnjava

Bahatost Lazara Galića dobila je, nažalost, novu dimenziju pošto se nije zaustavio u suludoj vožnji ni kada je pokosio dvojicu mališana na pešačkom prelazu već je pobegao sa mesta nesreće.

Zbog toga je u javnosti označen kao vozač-kukavica. Zanimljivo, po našem zakonu napuštanje mesta saobraćajne nesreće nije krivično delo ako povređenima ima ko da pomogne od očevidaca.

- Ova tragedija bi mogla da utiče na nadležne da se promeni zakon i da se kažnjava svako napuštanje mesta nesreće. Po meni, dovoljno je za to delo odrediti kaznu od šest meseci do godinu dana zabrane upravljanja vozilom i da to promeni ponašanje mnogih bahatih vozača – apostrofira Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji.

(Espreso/Blic)