SLUČAJ PSA ANE MIHAJLOVSKI NIJE USAMLJEN: Da li ubice životinja odgovaraju pred zakonom?

Ćerke poznate televizijske voditeljke Ane Mihajlovski doživele su užasnu traumu 30. juna kada je nesavestan vozač na pešačkom prelazu pregazio pudlu koju su izvele u šetnju na povocu. Vozač je pobegao, a za ovo delo može se teretiti i krivično.

Efikasnom akcijom policije, vozač je danas identifikovan. Ovaj 57-godišnji muškarac bi trebalo da bude kažnjen po članu 269. Krivičnog zakonika za mučenje i ubijanje životinja.

Iz udruženja za zaštitu životinja "Feniks" iz Beograda rečeno nam je da ubijanje pasa na ovaj način, kao i na bilo koji, problem društva i zakona koji se nažalost ne kažnjava ili se slabo kažnjava: - Nema razloga da se neko zaleće vozilom na pešačkom prelazu. To je moglo da bude i nečije dete. Ovo je delo koje se nažalost ne kažnjava, što je problem zakona i društva.

Šta mogu da urade vlasnici ljubimaca kojima se dogode slične situacije? Da li vozači mogu da se tuže i koji su koraci napred? Tim povodom smo kontaktirali advokatsku kancelariju Bogdanović i dobili smo sledeći odgovor:

- Životinje (uključujući i kućne ljubimce) u građanskom pravu, i pored svih specifičnosti, imaju položaj stvari, odnosno predstavljaju objekte prava i čine imovinu fizičkih ili pravnih lica. Imajući u vidu navedeno, povreda ili smrt životinje koja je u vlasništvu nekog lica za građansko pravo predstavlja materijalnu štetu u imovini vlasnika životinje. Ukoliko je smrt životinje prouzrokovana štetnom radnjom, štetu će nadoknaditi lice koje je po opštim pravilima o odgovornosti u obavezi da nadoknadi pretrpljenu štetu. Od ove obaveze štetnik se može osloboditi samo ukoliko postoje okolnosti koje isključuju njegovu krivicu ili ako se radi o objektivnoj odgovornosti.

Što se tiče sentimentalne vrednosti, jedina odredba koja u Zakonu o obligacionim odnosima predviđa dosuđivanje naknade štete prema subjektivnom kriterijumu jeste odredba iz čl. 189. st. 4. prema kojoj, sud može da odredi visinu naknade štete prema vrednosti koju je stvar imala za oštećenika, ako je oštećenikova stvar uništena ili oštećena krivičnim delom učinjenim sa umišljajem. Shodno tome, zaključak je sledeći: - Građansko pravo ne štiti same životinje već vlasnika životinje, pa će tako lice koje je prouzrokovalo smrt ili povredu životinje biti građanskopravno odgovorno prema vlasniku životinje. Samu životinju štite krivično i prekršajno pravo, odnosno, Krivični zakonik Republike Srbije i Zakon o dobrobiti životinja, koji pored toga što štiti životinje propisuje i obaveze i odgovornosti pravnih i fizičkih lica za dobrobit životinja.

(Espreso / Informer)