KNELETOVA KLETVA KOJA NIKAD NIJE ISPUNJENA: Posle toga je nastao KRVAVI PIR o kojem se i DAN DANAS PRIČA

U ULICI vojvode Stepe, posle jurnjave automobilima u tipičnoj čikaškoj atmosferi, kratežom je ubijen Radovan Lagundžin Žabac.

Na Žapčeovoj sahrani Aleksandar Knežević Knele, član „voždovačkog klana“, održao je govor i zakleo se da će ga osvetiti. Nije stigao jer je 28. oktobra 1992. godine ubijen u hotelu „Hajat“.

Ubistvo Žapca, 1. decembra 1990. godine, kao jednog od žestokih momaka sa Voždovca potvrdila je da će naredne godine biti strašne i da će na asfaltu biti mnogo krvi. Odmah je i otkriveno ko je, usred belog dana, likvidirao Žapca. To je učinio Dejan Janković, koji nekoliko meseci kasnije uhvaćen u Nemačkoj.

U Vojvode Stepe Janković je došao sa dvojicom prijatelja, dok se Žabac vozio u taksiju. Kada ga je video, izašao je iz vozila. Došlo je do rasprave i Žabac je izvadio pištolj. Ipak, Janković je bio brži i pucao je iz krateža.

Na suđenju je ubica pričao da je Žapca pogodio u glavu i prepone. Branio se da je pucao u nužnoj odbrani. Osuđen je na samo tri godine zatvora.

Žabac je živeo u veoma situiranoj porodici, sa majkom i starijim bratom, koji je bio uspešan biznismen. Ništa mu nije nedostajalo, a već u osnovnoj školi je bio poznat po ekcesima. U tinejdžerskim godinama je upoznao Aleksandra Kneževića Kneleta i uskoro su postali čuveni po neverovatnim akcijama i hrabrosti koja se graničila sa ludilom.

Bili su u mnogo čemu suprotni, ali su se odlično slagali. Knele je voleo fer tuče, a Žabac više oružje. Knele je bio „zvezdaš“, a Žabac „grobar“.

Bonus video:

(Espreso/Novosti)