KAKO JE LJUBA ZEMUNAC POSTAO KRALJ KRIMINALACA: Tajna njegovog života tek sada je isplivala na površinu

Mesto jednom od najpoznatijih ličnosti iz beogradskog pozemlja, o čijem se životu i dan danas pričaju anegdote, svakako pripada Ljubomiru Magašu, široj masi poznatijem kao Ljubi Zemuncu.

Jedna koja je manje poznata jeste njegov boravak u Centralnom zatvoru u Beogradu, koji je tih godina bio jedan od najozloglašenijih u tadašnjoj Jugoslaviji. Veliki strah vladao je među samim robijašima: u čiju će ćeliju biti smešten Magaš, tada već dobro poznat u srpskom podzemlju. Govorilo se da je čelična disciplina koju je zastupao bila opasnija od same zatvorske. Ipak, on je bio tretiran kao i svi ostali zatvorenici.

Jordan Antonić Joca, bivši komandir Centralnog zatvora u Beogradu, ispričao je za emisiju "Dosije" Mašana Lekića. do sada manje poznate detalje o robiji jednog od najčuvenijih kriminalaca.

- Jedan kolega je otišao u 21, to je prva soba i otvorio špijunku kroz koju se inače deli ujutru hleb i hrana. On je proturio glavu i rekao "Gde je Ljubo onaj klošar?" Voleo je da ponižava te kriminalce... I ovaj. Zeleti se i nokautira ga, klasično. Kolega je u nesvesti bio sat vremena - ispričao je Antonić.

Nastavak je očekivani. Drugi policajci su došli, izveli Ljubu iz ćelije i počeli su da ga biju. Kako je bivši komandir CZ-a rekao, jedan od najopasnijih policajaca bio je Marko, a za njega je karakteristično bilo da ne udara kao svi, već je držao palicu do pola, "on ne bije - on kida kožu".

- Tukli su ga, ja mislim, dva tri sata. I sad je trebalo da ga spuste u samicu, na 20. I ovi su izneli konjsko neko zeleno ćebe, to se veže u čvor, ima kao magareće uši. Kažu, "Ljubo, hvataj, samica" - prepričava Antonić.

Ljuba Zemunac je ležao potrbuške. Nije mogao da ustane, pa je zubima uhvatio ćebe i puzeći silazio u samicu i to dva sprata.

Kako svedoci te samice govore, tamo je "večiti mrak" gde vlada malo surovija klima. Metalni pod kao brisač za noge, ali od rešetaka, kao ukrštene kockice i ispod se vidi kišna kanalizacija.

- Dole i nema svetla. I kad uđeš, ono ječi, nešto se čuje. Kaplje voda, čuje se ono kap po kap, psihički te ubija - naglašava Antonić i nastavlja:

- Alke, vuku se lanci, katanac, zakatančić jednu nogu, zakačiš mu drugu, i vežu se i ruke. Izgleda kao raspeće. Tako vezan, pacovi noću izlaze iz kanalizacije, ligavi, kao mačka - toliko veliki i trče i penju se pravo na tog koji spava noću. Za Ljubu nisam čuo da je vriskao, a pacovi su ga napadali svako veče. A stenice su se, sa plafona, to su crne neke, tanke, one tačno gađaju čelo, lice, i ujutru kad dođeš on sav crven, izujedan. Ja ne znam kako je Ljubo izdržao 30 dana, ni sam ne znam - svedoči on.

Ono što posebno privlači pažnju jeste činjenica da je ovo bilo prvi napad u istoriji zatvora na službeno lice.

- Svi su čuli od pritvorenika da je Ljubo nokautirao komandira i sad je postao glavni. Kralj kriminalaca. Kako koji izlazi iz zatvora širi priču po gradu. I onda se stvara legenda o Ljubi Zemuncu - ispričao je Jordan Antonić Joca.

Bonus video:

(Espreso/Tanjug)