SKOLE NIJE IMAO ŠANSU: Policije nije bilo NI NA MAPI, surovo su rešetali 20 MINUTA!

Pravi zemljotres u srpskom podzemlju dogodio se 15. januara 2000. godine kada su u tadašnjem hotelu "Interkontinental" ubijeni Željko Ražnatović Arkan, njegov prijatelj Milneko Mandić i policajac Dragan Garić. Meta je bio Arkan, komandant Srpske dobrovoljačke garde, kralj srpskog podzemlja.

Kasnije će se ispostaviti da je iza likvidacije u "Interkontinentalu" stajala ozbiljna kriminalna organizacija. Ipak, "zaverenici" nisu dugo uživali u svom uspehu, jer je već za nekoliko nedelja usledila krvava osveta. Osim policijske istrage, svoju "istragu" sproveli su i pripadnici zloglasnog Zemunskog klana. Oni su napravili spisak osumnjjičenih i počeli su da ih love bez milosti, kao divlje zveri. Potoci krvi počeli su da teku Beogradom i Srbijom.

Zoran Uskoković Skole, u gradskim glasinama pominjao se kao organizator krvavog događaja u beogradskom hotelu, a počele i nalazio se na vrhu spiska za odstrel. Stradali su i ljudi povezani sa njim, - Branislav Lainović Dugi, Zoran Davidović Ćanda, Mirko Tomić Bosanac, Radoslav Trlajić Bata Tralaja... Skole je znao da su mu osvetnici za petama, a stiglo mu je i poslednje upozorenje!

Dva dana pre nego što će, u spektakularnoj poteri beogradskim ulicama, biti ubijen, na ulaz u njegovu zgradu postavljen je snažan eksploziv. Jaka detonacija odjeknula je sat posle ponoći i znatno oštetila višespratnicu u Ulici vinogradski venac u naselju Cerak, gde je Skole živeo sa suprugom i dvoje dece. Od jačine eksplozije popucala su i stakla na okolnim zgradama. Na sreću, niko nije bio povređen.

Prilikom detonacije, porodica Uskoković, koja stanuje na drugom spratu, bila je u stanu. Nisu imali nikakva oštećenja jer je još prilikom useljenja Skole promenio stolariju i ugradio blindirana vrata i prozore. Na samom ulazu u stan bio je postavio i sigurnosnu kameru.U medijima je demantovao svoju vezu sa atentatom na Ražnatovića, unajmio je i telohranitelja, ali nije bio svestan da će mu egzekutori pripremiti čak četiri ekipe, naoružane kalašnjikovima!ve to mu nije pomoglo. Poznavaoci likvidacija znaju da niko nije pobegao smrti i naručenom i plaćenom ubici. O tome je pričao i Skole, ali je verovao da će bar još neko vreme uspeti da izbegne zamku egzekutora. I uspevao je sve do popodneva 27. aprila 2000. Tog dana oko 16 časova na Uskokovićev "audi", koji je vozio Petar Jokić, na uglu ulica Kneza Višeslava i Pilota Mihajla Petrovića, u naselju Cerak vinogradi otvorena je vatra. Skole je bio na suvozačkom mestu, a pozadi njegov telohranitelj Miloš Stevanović, inače pripadnik SUP Beograd, koji je tih dana bio na bolovanju.

Njihovom automobilu, dok je stajao na semaforu iznenada je prišao drugi auto iz kog je sevnulo oružje. Na rafale iz vozila u pokretu, Skole i Stevanović su uzvratili pištoljima. U tom momentu Jokić je u punoj brzini krenuo preko raskrsnice ka naselju Vidikovac.

Usledila je žestoka jurnjava automobilima, kao i razmena vatre. Sve je podsećalo na scene iz akcionih filmova. Bespoštedna trka između Skoleta i njegovih ubica trajala je narednih 15 minuta. Ispaljeno je više od 50 metaka iz "kalašnjikova", vozila su se lomila prigradskim ulicama. Bez obzira na to što je Uskoković bio "na svom terenu i u svom kraju" i ubice su poznavale taj deo grada. Jedna od ekipa egzekutora saterala ga je u ćošak i dočekala u Ulici Sretena Mladenovića Mike. Epilog je bio: dvojica mrtvih i jedan ranjen. Uskokovića su hici pogodili u glavu i vrat, kao i Stevanovića. Jokić je zadobio prostrelnu ranu leve ruke.

Ipak, uspeo je da se izvuče iz auta i nedaleko odatle pozove Hitnu pomoć i policiju. Lekari su uzalud dolazili, za dvojicu njegovih prijatelja nije bilo pomoći. Iako su i Uskoković i ekipa, takođe, pucali, nije utvrđeno da su nekog i pogodili. U opštem metežu, međutim, lakše je ranjeno i nekoliko građana. Za Zorana Uskokovića Skoleta prvi put se čulo početkom 1992. godine kada je uhapšen pod sumnjom da je umešan u ubistvo Branislava Perovića, inspektora Odeljenja za rasvetljavanje ubistva beogradske policije. Perović je ubijen u kafiću "Bakardi" na Banjici, prilikom legitimisanja gostiju.

Za Uskokovićevim stolom, odakle se pucalo na Perovića, sedeli su i Dejan Zoraja i njegov imenjak Jakšić. Tokom sudskog postupka Skole je bio u zatvora jer se sumnjalo da je upravo on ubio inspektora. Ipak, na kraju na dugogodišnje zatvorske kazne osuđeni su Zoraja i Jakšić, dok je Uskoković oslobođen. Mnogi su verovali da su ova dvojica, zbog para, na sebe preuzela zločin. O Skoletu se govorilo i kao čoveku koji je umešao prste u još dva policijska ubistva. Navodno, imao je udela u likvidacije pukovnika Milorada Vlahovića Vlaje, savetnika u Upravi kriminalističke policije MUP Srbije, ali i potpukovnika Dragana Simića, načelnika OUP Savski Venac. Obojica su prethodno radila i na rasvetljavanju beogradskih likvidacija.

Deceniju i po posle ubistva Skoleta, o tome je posvedočio u Sretko Kalinić, zvani Zver, jedan od najkrvoločnijih egzekutora Zemunskog klana.

"Moj recept za likvidacije beogradskog ološa traje pet do šest sekundi. Najduža likvidacija trajala mi je minut i po, a reč je o ubistvu Zorana Uskokovića Skoleta", ustvrdio je Kalinić.

(Espreso / Kurir)