ARKAN JE BIO VEZAN SA BADŽOM, A NE SA STANIŠIĆEM? Novi dokazi isplivali na sudu, pominje se i Milošević

U toku je obnovljeno suđenje protiv Jovice Sranišića i Franka Frenkija Simatovića, optuženih za učestvovanje u zločinačkom poduhvatu i ratne zločine u BIH i Hrvatskoj.

Prvog dana Tužilaštvo je iznelo svoju završnu reč i zatražilo kaznu doživotnog zatvora za Stanišića, šefa DB-a između 1991. i 1998. godine, i Simatovića, komandanta Jedinice za specijalne operacije DB, gde je na raznim poslovima radio između 1978. i 2001. godine.

Drugog dana je u toku završna reč odbrane Stanišića, tokom koje je bilo mnogo reči o tome kome su zapravo na ratištu odgovarali Željko Ražnatović Arkan i njegova "Srpska dobrovoljačka garda". Dok Tužilaštvo tvrdi da se Arkan i njegova jedinica mogu povezati sa Stanišićem i Simatovićem "na više načina", odbrana navodi da je Arkana kontrolisao Radovan Stojičić Badža, funkcioner srpske policije.

- Samo je Stanišić taj koji je imao ovlaštenja da spovodi operaciju "Tompson" i spreči Arkana da deluje. Stanišić tvrdi da nije bilo veze između SDG i SDB, ali njegov autoritet i veze sa Arkanom se nisu tek tako razvile krajem rata. To je bio tek nastavak kontrole optuženog nad SDG od operacija u Hrvatkoj 1991. i u BiH 1992. godine - naglasilo je Tužilaštvo i dodalo da je Stanišić imao Arkana i SDG na platnom spisku, prenose mediji.

Odbrana je danas, međutim, istakla kako "ne postoje dokazi da je Stanišić ikada izdao ijedno naređenje Arkanu", niti da je i jedna oružana grupa sebe nazivala Jovičinim ili Stanišićevim ljudima.

- Tvrdnje da je Stanišić nabavio oružje Arkanu jeste apsurdna. Arkan je bio vezan sa Badžom, i to je lako dokazati, ali ne sa Stanišićem - istakla je odbrana.

Odbrana je na kraju izlaganja zatražila da Stanišić bude oslobođen. Posla toga je sa izlaganjem počela odbrana Simatovića.

- Ne postoji nijedan dokaz o kontaktu Miloševića i Simatovića tokom perioda relevantog za optužnicu. Do prvog kontakta došlo je u maju 1997. godine. Sadržina prvog i jedinog sustreta ove dve osobe svodi se na pozdrav i razmenu nekoliko prigodnih reči. Ne postoje dokazi da Simatović razgovara sa Miloševićem, prima od njega naređenja ili informiše ga. Simatović je za Miloševića jedan od hiljada državnih službenika, čovek bez značaja za državnu politiku - istakla je odbrana.

Stanišić, bivši šef DB Srbije, i Simatović, bivši komandant JSO, terete se da su učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu na čelu sа tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, čiji je cilj bio uklanjanje Bošnjaka i Hrvata sа delova teritorija BiH i Hrvatske radi uspostavljanja etnički čiste srpske države.

Posle prvostepenog suđenja, Haški tribunal je 2013. Stanišića i Simatovića oslobodio krivice, ali je Apelaciono veće 2015. usvojilo žalbu Tužilaštva i zbog nepravilnosti u postupku naložilo da suđenje bude ponovljeno po istoj optužnici. Apelaciono veće odlučilo je da, po prvi put u istoriji tog suda, u potpunosti obnovi jedno suđenje.

Novo suđenje počelo je u leto 2017. godine, dok bi se presuda, prema ranijim najavama, mogla očekivati ovog maja.

Stanišića i Simatovića su vlasti Srbije uhapsile 2003. godine. Stanišić se zbog bolesti od jula 2017. nalazi na privremenoj slobodi u Beogradu. Ni jedan, ne prisustvuju iznošenju završnih reči.

(Espreso/Blic.rs)