KOMŠIJE ISPRIČALE DETALJE IZ VLADANOVOG ŽIVOTA: Dugo je planirao da ubije sina, ali u 1 stvar svi su bili sigurni!

Očekivali smo da će se ovo desiti, svi su znali, celo selo je znalo! Odlazio je u prodavnicu i pričao da hoće da ih pobije! Šest meseci je planirao ubistvo. Za Zadušnice je otišao na groblje i odredio mesto gde će završiti.

Ovako priča prvi komšija porodice Đurđević iz sela Beljina kod Barajeva gde se dogodila jeziva porodična tragedija kad je Vladan Đurđević (61) ubio na spavanju bolesnog sina Dragana (25), a potom izvršio samoubistvo.

- On je to najavljivao svima, i ocu, i u prodavnici je pričao. Punih šest meseci je vrteo tu priču, a poslednja tri meseca je planirao kako će to da uradi, pa rekao je da će biti na Mladence i niko nije uradio ništa da ga spreči - priča komšija.

Dodaje da se znalo i da Vladan ima pušku.

- Ja sam juče bio kod Kike, Vladanovog oca, pitao sam ga što nije sklonio pušku, a on kaže da nije znao gde je. Svaki put kad je Vladan izlazio da prošeta Dragana, on je tražio oružje, ali nije mogao da ga nađe - kaže komšija.

Naglašava da je Vladan bio preke naravi, da sa njim nije razgovarao, a da ga nisu volele ni kolege na poslu. Suprugu je, kako tvrdi, maltretirao, a onda je i oterao. Kad su se razveli Vladanu je pripalo starateljstvo nad bolesnim sinom.

- Bio je naopak čovek. Sad novine pišu da je njega Jasna ostavila, a to nije tačno, Ona je bila dobra žena, vredna, radila je sve. On je tukao, maltretirao, a onda je oterao i od tad se sam brinuo o Draganu. Pa ni sa mnom nije pričao, branio je i Draganu da mi se javi. Kad prođu uz ulicu, tuda ga je svaki dan šetao, dete gleda pa mi krijući mahne - tvrdi komšija.

Porodica je poslednjih meseci živela od socijalne pomoći i penzije Vladanovog oca. Meštani ne misle da je siromaštvo razlog iz kog se odlučio na ovakav potez.

- Imaju oni zemlje, imaju ovce, nisu siromašni kad se tako pogleda, ali dok ovce prodaju.... Nije radio, nije imao primanja, živeo je od očeve penzije koja je 16.000 dinara. Nisu bili gladni, ali sigurno da nisu dobro živeli, Dragan je bio bolestan, trebale su mu pelene, sve je trebalo da se kupi - dodaju komšije.

Meštani okupljeni ispred lokalne prodavnice nisu želeli mnogo da govore. Navode da su sve seoske priče i nagađanja i da je malo pravih informacija, a i da je suvišno o njima govoriti sad kad je sve gotovo. Jedino u šta su sigurni jeste da je Vladan voleo svog sina, da se o njemu brinuo i da nije želeo da se razdvoje.

- Kasno je sad, sad samo selo priča. Kako je moglo da se zna? On jeste bio na ratištu, ali bili su i drugi, samo eto... Možda je to uticalo na njega, možda taj život. Nije bilo lako čuvati Dragana, pa samo četiri puta je morao da mu menja pelene, ali nije ga dao. On se za njega borio. Centar za socijalni rad ga je uzeo prošle godine, pa ga je vratio, ne znamo šta je tačno bilo, ali sigurno znamo da se borio i da ga nije dao. Da li se uplašio šta će biti sa Draganom kad njega ne bude bilo, sad ova korona, pa se samo o tome priča, svašta se labilnoj osobi uvrti u glavu, ne znam - kaže jedan od meštana.

Radnice prodavnice u centru Beljine kažu da je Vladan bio čudan čovek, da je uvek imao neobične priče, a da je priču o ubistvu pominjao često poslednjih godina.

- Prčao je pred nama takve stvari, o ubistvu, ali nismo ga shvatali za ozbiljno. Pričao je i da ima milione, a jedva je sastavljao kraj s krajem. Pričao je da će da ih ubije sina, oca i sebe. Eto, oca je poštedeo, ali žalosno za onog dečka. Za Zadušnice je otišao na groblje i odredio mesto gde će da završi i da otac zna gde da ga sahrani - kaže jedna od radnica.

Jedna od žena koje zatekla u prodavnici dodaje da je socijalna služba zakazala, da se niko nije brinuo za Dragana, a znalo se da je bolestan.

- To je dete ometeno u razvoju bilo, nije išao u školu, nije dobro pričao, nije bio socijalizovan jednostavno. Postoji i neka specijalna škola i neka ustanova gde su mogli da ga smeste, a niko na to nije reagovao. Čovek ide i priča da će sve da pobije, a niko da se zapita kako onda dozvoljavaju da brine o bolesnom sinu. Nikoga nije bilo briga, ovo je malo mesto i sve se zna, sad se čude. Sad je kasno. Uzela ga socijalna služba prošle godine pa ga vratila. Zašto - pita se vidno uznemirena žena.

Centar za socijalni rad u Barajevu još se nije zvanično oglasio povodom tragedije.

(Espreso/Blic)