MOJA DUŠA JE SILOVANA, BOG ZNA DA NIKAD NIŠTA NISMO IMALI: Lečić ODGOVORIO na optužbe Danijele Štajnfeld (VIDEO)

Branislav Lečić obratio se javnosti nakon optužba glumice Danijele Štajnfeld da ju je, kako tvrdi, silovao.

Njegovu izjavu prenosimo u celosti:

- Snimam ovaj video sa željom da se obratim javnosti Srbije sa željom da se obratim javnosti Srbije zbog svega onoga što se dešava zadnjih dana u medijima, gde sam optužen za silovanje Danijele Štajnfeld, 7. maja 2012. godine. Dok smo radili predstavu Dnevna zapovest u BDP na maloj sceni. Zašto pravim ovaj video? Jer sam obećao da ću medijima da se obratim tek kada budem otišao u tužilaštvo. U međuvremenu sam dobio poziv za tužilaštvo, i moj odlazak tamo će biti u petak, rekao je i nsatavio:

- Verovatno bih sačekao taj dan, da nisam osetio kao čovek, i ne samo ja, nego svi, da sam ja već u medijima osuđen. Da svi počinju da misle da sam ja silovatelj, monstrum, podlac, licemer, koji je neko ko u stvari se na jedan način predstavlja, a suština njegovog bića je nešto sasvim drugo, jer sposoban je za jedan takav čin koji se zove silovanje žene. Možda će sutra to biti i neki muškarac, možda će se sutra desiti da sam silovao i decu?

- Svaki čovek kome se ovakva stvar desi mora ozbiljno da se zapita i za sebe i za društvo kome pripada. Naravno da sam se pitao i naravno da me ta izjava dubooko pogodila, ne samo mene, nego i moje prijatelje i moju decu i moju porodicu, sve ljude koje volim, i dao sam im i pažnju i ljubav. I ne samo to, pogodila je i suštinu moga bića. Što znači da se radi o tome da se dovodi u pitanje i moja karijera, i moje ime, i prezime koje moja deca treba da nose. To može da bude neki pečat u životu, koji je stigma, koji ne možete da skinete nikad. Ako mi sada kao ljudi pretpostavimo da svaki čovek ima pravo na izbor, a to znači da kaže pred pravdom ono što se traži od njega, jer ovo je ozbiljna optužba, ovo je nešto što je zločin, uvek sam duboko i mislio i znao i verovao da je silovanje možda i veći zločin od ubistva.

- Ja baš takav utisak imam, da sam optužen za ubistvo. Silovati neku osobu, to znači ubiti u njoj i fizičko i duhovno. Ne može se živeti, a biti mrtav, zato što si povređen i oštećen. Ali priznaćete, u celoj toj priči mora da postoji i ona druga strana. Jer i ja sam čovek. I ja imam takođe dušu. A ja isto mislim da je silovanje ne samo telesno silovanje, nego i duševno. Da li možete da poverujete da postoji i moja duša, i moja žena? U meni, i da ona može biti silovana, što se upravo i dešava. Ne stajući ni na jednu stranu.

- Ne govoreći o tome da vi treba o tome da sudite, morao sam da vam se obratim, da ukažem na jednu stvar koja je krajnje loša za naše društvo, a dešava se dugo. Da se ljudi osuđuju preko medija, a ja mislim da treba baš na jednom mestu koje se zove tužilaštvo, sud, ako do njega dođe. To su ozbiljne stvari, koje odlučuju o nečijim životima, i nemamo pravo da se ponašamo tako da pravimo hajku, jednu vrstu horde koja odlučuje jednim referendumom ko je za, ko je protiv. Jer to naše društvo pretvara u haos. U takvom haosu mi nemamo šansu da dođemo do pravnog poretka, da pravo zavlada u društvu i da ono bude starije od svih. Da uvek postoji prezumpcija nevinosti, jedna vrsta ispravnog pogleda na stvar, da čujemo i jedne i druge. Ja sam doživeo, možda je to saznanje koje nam je trebalo, da shvatim da dobar deo našeg intelektulanog i umetničkog bića ne zna šta je pravo i pravda. A to su jednake šanse za sve. Pitanje slobode, da imate i vi pravo da kažete svoju istinu, pogotovo kad vam je život naciljan na ovakav način kao što je slučaj sa mnom. Ne tražim ja ništa drugo, nego samo da ovo o čemu govorim bude na onom mestu gde su profesionalci i gde se o tome odlučuje na jedan profesionalan način. Ako nemamo pravo i pravnu državu, ako nemamo pravni poredak, onda je sve medijski moguće. A ko onda može da utiče na to ko je u pravu, a ko nije? Isključivo oni koji su na vlasti, jer imaju moć, uticaj, i oni koji imaju novac, koji mogu da plate da se stvori atmosfera u društvu onakva kakva odgovara njima, zbog različitih ambicija, i planova.

- To je za jedno demokratsko društvo nedozvoljivo. Ne radi se samo o mom slučaju, radi se o bilo kom slučaju. Jednom rečju, svako od vas, koji ne pripada ni vlasti, a ni onima koji imaju moć u novcu, da ostvare takve ambicije, je prozvan. Svako od vas može biti, kao što jeste kroz medije, i žrtva i sudija. Ako ste sada sudija, sutra se može desiti da ste vi žrtva. Jer onda može svako da uperi prstom u vas i da smisli neku priču, koja možda jeste istinita, ali možda i nije. Ako nemate pravo da kažete svoje mišljenje i svoj stav tamo gde treba, gde će konačna istina biti procesuirana i donesena kao zakonski akt koji ubija svaku vrstu stigme, nego samo istine koja je potvrđena zakonom, vi ste slobodan čovek. U svakom drugom slučaju niste. Jer ako prava i pravde nema...

- Ako nemate pravo da kažete svoj stav i mišjenje tamo gde treba i gde će konačno istina biti procesuirana i doneta kao zakonski akt koji ubija svaku vrstu stigme nego samo istine koja je potvrđena zakonski vi ste slobodan čovek, a u svakom drugom slučaju niste jer ako prava i pravde nema onda je dovoljno ovo u medijima što se dešava i ni ja ni Danijela ne možemo biti ljudi koji žive normalno.

- U ovom slučaju neko od nas govori istinu, a neko laž i ajde da proverimo to gde treba - u tužilaštvu. Iskusni ljudi su tamo koji znaju da zaključe šta je istina. Zato sam čekao! Drago mi je zbog jedne stvari jer se nisam obraćao medijima - jasno sam video ko mi je prijatelj, a ko to nije. Ko jedva čeka da se nekome nešto desi pa da izruči svu mržnju koju godinama nosi u sebi.

- Voleo bih da se obratim Danijeli Štajnfeld. Danijela, ako sam te ikad u bilo kom renutku i potezu i misli ili možda slučajno u gestu ili namerno u gestu uvredio, povredio ponizio i ako sam bilo koju ženu na takav nači povredio, da je stekla da sam predator, agresivac ili primitivac, onda se duboko i iskreno izvinjavam i tebi Danijela i svakoj drugoj ženi. Nemam potrebu da se pravdam, a moj život i svi ljudi oko mene jasno dokazuju da su mi žene inspiracija za život. Njihov svet je sve ono što zovem umetnošću. One su moj izazov i inspiracija.

- Uvek sam kroz život vole žene, štitio ih i nikada nisam bio agresivan. Znao sam da razlikujem šta je zavođenje, stvaranje neke erotske atmosfere sa ukusom, a ne da budem agresivac koji će ženu da siluje. To je suprotno od mog bića i mog pogleda na svet. Ja sam vernik, ja verujem u Isusa. Nikada nisam skrivao, ni reklamirao. To nosim u svojoj duši, materijalistički svet mi je izazov i test, ali nikada ne bih učinio nešto da moja duša pred Bogom čista. Priznaćete da je ona ovim činom napadnuta i silovana. Ja ću i pred Danijelom reći "reci istinu, samo smo bili partneri u poslu, maksimalno sam se trudio da shvatiš ulogu koju igraš". A neko ko bude gledao snimak sa te predstave i čitao tekst, jasno će videti odakle poreklo ovog tvog ponašanja. A kao u predstavi nije bilo realizacije seksualnog odnosa, znaš i sama, nije se desilo ni u životu. I ti i ja, ai i Bog znamo da nikada nismo imali vezu i ljubavni odnos, niti smo imali seksualni odnos. Nikad. Potpuno je neverovatno da ti koja si od mene dobijala samo podršku u svemu što si radila....

- Napraviš takvu vrstu igre u kome mene uguravaš, a pazi dobro, da pustiš taj razgovor u celini, da ljudi koje si spakovala da me kažnjavaju i anatemišu kao monstruma mogu da zaključe o čemu smo mi pričali i s kojom pozitivnom energijom sam ja s tobom razgovarao i ti sa mnom, kao pravi prijatelji. Možeš misliti, da li je logično da ti, ako si pobegla iz Srbije zbog silovatelja, koji kažeš da sam ja, razgovaraš 4 godine kasnije s njim tako srdačno, tako prijatno i s takvim posvećenjem, a desilo ti se tako nešto, i da li je logično da kažeš da si oterana iz Srbije, i da takvu priču prodaš svima, zbog toga što sam ja taj razlog tvog odlaska u Ameriku, kad svi koji su radili predstavu, pa i samo pozorište, i ja lično, i moja žena, koja je gledala sve to, zna jako dobro da si govorila da odlaziš u Ameriku. Zbog čega ova konstrukcija? Šta je cilj svega ovoga? Ti verovatno imaš svoje razloge i svoje namere i ja neću to dovoditi u pitanje. Ali ja moram zbog optužbi koje si učinila, da se branim, i nameravam da se branim, i pred tužilaštvom, i pred sudom, i ako treba na poligrafu, nemam nikakav problem s tim, i ako treba pred doktorima, i to može da bude tema, nemam problem s tim. A ako treba, i pred Bogom. Spreman sam da stavim ruku na Bibliju, i da se zakunem na bilo kom mestu gde postoji uverenje da ona sila odlučuje o svemu, o našim dušama. A pošto duboko znaš da ja znam i tvoju dušu, ne zato što smo imali nešto kao ljubavnici, kao seksualni partneri, nego zato što sam se trudio da napraviš ulogu koja zaista može da bude ponos tvoje karijere. Ako si zamislila da tvoja karijera treba da postoji na ovakav način, sumnjam da će to biti uspešan put. S druge strane, teško je nositi stigmu, i zašto bi jedna žena koja ima neke šanse u životu koristila ovakva sredstva da bi, ponizivši jednog čoveka, i uvredivši njegov život, ako hoćeš i njegovu dušu, pravila sebi neki profit. To je nedostojno, i nas kao glumaca, i nas kao partnera, a to je nedostojno generalno, i ja zaista mislim to, i žene. Nemoj to raditi. Ne treba ti to. Zaista to mislim. To je sve.

(Espreso)