TUGA! Preminuo Dragan Ilić Bosanac

U Beogradu je, posle kraće bolesti, preminuo Dragan Ilić Bosanac (71), jedan od najuticajnijih ljudi u Loznici i Podrinju u poslednjih četrdeset godina, u kontinuitetu.

U Loznicu je došao, iz obližnjih Pađina, kod Zvornika, sa leve obale Drine, gde se, posle zanata, zaposlio u HI „Viskoza“ i, vrlo brzo, ušao u politički vode.Prvo je bio plaćeni predsednik omladine u toj komapniji koja je imala oko 12 hiljada radnika, potom je izabran za predsednika omladine u Loznici, a onda je osnovao prvu Omladinsku zadrugu „25 maj“ preko koje su radili mnogi mladi Lozničani, u vremenu kada je već bilo jako teško da se dođe do stalnog radnog mesta.Uporedo sa zadrugom, sa saradnicima iz omladine, ali i uz svesrdnu pomoć tadašnjih lokalnih glavešina, osnovao je Saveznu omladinsku radnu akciju „Podrinje Kolubara“, koja je imala deo u Loznici, a deo u Valjevu.

Ilićeva inicijativa bila je i izgradnja Omladinskog naselja „Titovi jubileji“ u Loznici, koje je, u to doba, bilo nešto najmodernije, najfuncionalnije i najprijatnije za boravak brigadista koji su dolazi iz svih delova SFRJ. Osnovao je Holding kompaniju „Mladost“, koja se bavila, pored ostalog, sklapanjemi prodajom računara, birotehničke opreme, metalnom industrijom, a u okviru tog biznisa bila je i ostala jedna od najboljih i najsavremenijih štamparija, ne samo u Srbiji i bivšoj SFRJ.

Bio je višegodišnji predsednik te kompanije, koja je imala i značajan deo u Beogradu, gde je bio cenjen i uticajan u privrednim, posebno bankarskim krugovima.

Ilić je oduvek bio ponosan što je završio Visoku partijsku školu „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu, do poslednjeg dana je gajio simpatije prema Brozu, njegovoj ulozi u našem društvu i narodnooslobolačkom pokretu. Iz politike se povukao, zvanično, davno, ali je politika uvek bila oko njega. Mnogi njegovi kadrovi, gotovo, nebrojeni bili su i predsednici partija, čelnici grada, direktori preduzeća od „Viskoze“ do javnih preduzeća i ustanova, ali visoki državni funkcioneri, koji su ga uvažavali i poštovali.

Poslednjih godina se, po sopstvenoj priči, povukao iz biznisa. Mirno je živeo penzionerske dane. Iza njega su ostale kćerka i supruga i „armija“ onih koji su se okupljali oko njega, pre svega, privrednici, stari i novijeg datuma, koji su ga, od milja, zvali „Babo“. Nepisano je bilo pravilo, godina, da oni kojima je naklonjen mogu sa sigurnošću skoro da računaju na uspešne poslove.

Vreme i mesto sahrane biće naknadno saopšteni.

(Espreso/Alo)