POSLEDNJI SUSRET ARKANA I SKOLETA BIO JE OKIDAČ! Takvo poniženje Uskoković nikad nije doživeo, Ražnatović ga satrao

"Skoletov sin ubijen je zbog dva moguća razloga - ili je ušao u kriminalne vode i pošao stopama svog oca, ili je ova očigledna profesionalna likvidacija nastavak obračuna sa Skoletom, a moguće je da se radi i o osveti."

Ovako kažu sagovornici upućeni u zbivanja u beogradskom podzemlju nakon ubistva Zorana Uskokovića (22), sina pokojnog Zorana Uskokovića Skoleta, koji je povezivan sa smrću Željka Ražnatovića Arkana 2000. godine. Zoran je, inače, imao samo dve godine kada je njegov otac ubijen u aprilu 2000. godine, a javna je tajna da su za ovo ubistvo posle filmske jurnjave po Beogradu odgovorni pripadnici zloglasnog zemunskog klana, koji su tvrdili da je Skole umešan u ubistvo Arkana.

Danima praćen?

- Zoran Uskoković verovatno je danima praćen. Ubica ili više njih znali su gde se kreće, čak i gde parkira automobil. Napadač je u petak oko 23.30 sačekao da Zoran izađe iz kola i krene prema zgradi. Mladić je upucan sa strane magacina supermarketa, na mestu na kom ga niko nije video sve do jutarnjih časova, kada su radnici došli na posao. Atentator mu je hladnokrvno prišao i ispalio mu dva metka u glavu - kaže sagovornik Kurira i dodaje: - Ostaje da se vidi da li su kamere sa supermarketa ili okolnih zgrada zabeležile nešto. On kaže da Zoran nije imao dosije u policiji i da se istražuje da li je bio s nekim u svađi i da li se bavio kriminalnim poslovima.

- Poznato je čime se bavio njegov otac i kako je stradao. Sigurno je da će se proveravati da li je ovo možda na neki način nastavak obračuna sa njegovim ocem i možda osveta - kaže on. Boža Spasić, bivši pripadnik Državne bezbednosti, kaže da je ubistvo dobro pripremljeno.

- Način na koji je ubistvo izvršeno nam govori da ovde nije reč o nekom ličnom problemu ili ljubavnoj drami. Postoje dve mogućnosti....

KO JE BIO SKOLE?

Zoran Uskoković Skole pročuo se pod okriljem "voždovačkog klana", u vreme kad su ga predvodili Giška i Simenda. Može se slobodno reći da se rukovodio sasvim suprotnim načelima od svojih šefova. Bio je vrlo pohlepan, neumereno surov, sa povremenim sadističkim izlivima, i zlopamtilo. Osvetoljubiv, i za najmanje sitnice je isterivao svoje. Sujetan preko svake mere, ispisivao je jedinstvenu biografiju.

U obračunima sa protivnicima uglavnom je isturao "svoje klince": Kizu, Pecu, Jakšu, Bucka i Ćandu. Te okršaje je uglavnom sam izazivao. Na Ćiru Poštara pucao je samo zato što ovaj nije bio dovoljno ljubazan kada je tražio da mu plati kilogram heroina, koji mu je prethodno isporučio. Aleksandra Jovovića, koji ga je pet godina ranije upucao u nogu, zbog čega je šepao, otela je Skoletova ekipa i mučila. Neki kažu da su mu na živo vadili zube, a neki da su mu polomili podlaktice i šake, nakon čega su dizalicom od kola pokušavali da mu slome butnu kost, ali je Skole to zaustavio i tu su ga ostavili. Ovaj se nekako odvukao do puta, kada ga je neko video i pozvao hitnu pomoć. Nakon lečenja, povukao se i započeo miran porodični život.

Skole je u zatvor je dospeo 1994. godine, zbog otimanja skupocenog automobila od vlasnika jedne kockarnice. Taj je, prema neformalnim pričama, imao bolje kontakte sa policijom, i prijavio je Skoleta. Prvih petnaestak dana u CZ Skole je proveo u strogoj izolaciji. Smešten je u samicu, a komandiri su upozoreni da je reč o "posebno opasnom licu" i da nipošto sa njim ne smeju kontaktirati van službenih ovlašćenja. Posle je prebačen u kolektivnu sobu, gde su, zbog "ugleda" na asfaltu, svi odmah pristali na njegov autoritet. Skole je u CZ proveo dva meseca, a u kolektivnoj sobi bukvalno je presedeo poluopružen na dugačkoj klupi, koju je prethodno primakao zidu. Sa nje je, kao sa nekakvog trona, izdavao naređenja.

Najveća njegova preokupacija bila je hrana. Stalno je nešto jeo, žvakao, mljackao. Dobijao je velike pakete, i pride još ponešto dovlačio iz kantine. Bio je krupan, ali ne mišićav, već mastan. Nikakve vežbe u sobi ga nisu zanimale. Izlazio je u šetnju, ali uvek poslednji. I to mrzovoljno, kao da se ljuti što ga prekidaju u mljackanju. Svoj neobuzdani apetit pravdao je tvrdnjama da je on, zapravo, "najveći srpski gurman".

Željko Ražnatović Arkan je, tokom svog boravka u CZ, sebi i svojim pajtašima priuštio gozbu nabavljajući pečeno prase! To je Skoleta veoma zaintrigiralo, pa je danima smišljao kako da nadvisi taj "podvig", da nadmaši Arkana. Napokon, sinula mu je ideja: pečeno jagnje je slasniji poduhvat! Preko nekog "bliskog" komandira, Skole je poslao zapovest svojim sledbenicima da pokrenu "operaciju vruće jagnje".

Ćanda je zato požurio na Čuburu, u pečenjaru kod čuvenog Duleta Kineza, da naruči najveće i najsočnije jagnje. Jakša je dobio zadatak da ekspresno obezbedi pravo ovčje kiselo mleko sa Tare. Ceo plan je morao biti koordiniran prema unapred određenoj satnici, jer se samo tako moglo sa sigurnošću računati da će "pouzdanim zatvorskim kanalima" jagnjetina stići na svoje odredište. I to još - topla. Sve je funkcionisalo savršeno. Ćanda je vrelo jagnje, tek skinuto s ražnja, hitno prebacio sa Čubure u hotel "Srbija", koji su neki od kriminalaca iz ovog klana inače zvali svojom "rezidencijom".

Već minut-dva docnije, tu je, u zatvorskoj uniformi, pristigao i komandir Tajson, kome je bio poveren jedan od najosetljivijih delova ovog plana. Trebalo je da on unese jagnje u CZ. Vrelo pečenje je brzo istranžirano, povađene su sve kosti, a meso upakovano u alu-folije. Pri tome se naročito vodilo računa da "anatomija" svakog paketa odgovara anatomiji Tajsona, koji je zamotuljke uredno slagao sebi oko struka i ispod pazuha.

Plećke jagnjeta fino su se uklopile sa njegovim plećkama, but je gotovo savršeno "čučnuo" ispod pazuha. Jedino nigde nije uspeo da smesti glavu, čak ni sebi između nogu, pa su je, na kraju, ostavili sa strane. Valjanost pakovanja kontrolisao je jedan drugi, mršavi zatvorski komandir. Kada je taman sve složeno, iskrsnuo je problem: kako prikriti miris jagnjetine pred stražarima na ulazu u CZ, jer oni nisu bili uključeni u dogovor. Mršavi se dosetio da odvoje jedan kilogram u posebnu kesu, koju će Tajson ležerno nositi u ruci, kao pokriće za miris ako kolege usput budu nešto pitale.

Sve je proteklo glatko. Mršavi komandir je preko kapije "provukao" kiselo mleko "made in Tara". Kada su ova dvojica stigla u Skoletovu sobu, on je od sreće počeo divljački da skače i da vadi pakete mesa ispod Tajsonove bluze. Gozba je bila kompletna i sasvim nesvakidašnja. Ipak, najvažnije je bilo što se sada moglo pričati po gradu da je nadmašen Arkanov poduhvat sa prasetinom.

Poslednji njegov susret sa Arkanom bio je kada mu je došao u kancelariju da traži svoje milione od prodaje Lazetića Fenerbahčeu, ali kako se priča, bahati Arkan uvređen kako njemu neko sme da traži pare, pogazio je svoju reč i isterao Skoleta, vičući i udarajući ga “Tempo” novinama. Ovo poniženje mu Skole neće zaboraviti. Navodno je sa Jorgom i Batom Trlajom isplanirao Arkanovo ubistvo. Kao odmazdu, Legijini Zemunci će ih pobiti, zajedno sa Ćandom i svim ostalim momcima sa asfalta koji nisu imali veze sa Arkanom ali su im smetali. Jedino nisu uspeli Andriju Draškovića da ubiju jer ga je zaštitio istaknuti član klana Amerika, Krsto Stanišić, zet Boška Radonjića i od tada su ova dva klana u sukobu.

Dušan Spasojević uz pomoć Legijinih informacija, razradio je plan za ubistvo Skoleta. Spasojević je počeo da planira novo ubistvo. Na nišanu se našao Zoran Uskoković Skole. Za Skoleta su momci pričali da je jedan od najopasnijih kriminalaca u Srbiji. Pričali su da radi drogu, kradene automobile. On se u Beogradu pojavio početkom devedesetih. Momci su pričali da je on na Banjici ubio Branislava Perovića.

U vreme rata u Hrvatskoj i BiH, kažu da je radio naftu i cigarete iz Makedonije. Ono što se pouzdano zna jeste da je bio pun ko brod, jer je od para zarađenih ovde otvorio ekskluzivne restorane u Stokholmu i Atini, a tih dana, kad je Spasojević planirao njegovu likvidaciju, upravo je završavao izgradnju hotela u Barseloni.

Audi je vozio Nikola Bajić, a Sretko Kalinić i Mile Luković su bili pucači. Ipak, kada su mu prišli kolima, Bajić je neplanski, da li iz straha, uzbuđenja ili namerno zapucao i upozorio Skoleta i prijatelje koji su počeli da beže i da uzvraćaju vatru. Onda kreće filmska potera i pucnjava gradom sve dok se Skoletova kola nisu zakucala u parkirani auto, kada su Skoleta i njegovog telohranitelja policajca izrešetali, a ranjeni vozač je uspeo da pobegne i sakrije se u jednoj zgradi.

Nakon ovoga, Duća je bio zadovoljan, ali je Bajića pozvao da nasamo razgovaraju. Kako kaže svedok saradnik, očekivali su da će čuti pucanj, ali mu je Šiptar ipak oprostio. Ipak, držao ga je od tada po strani, na ledu, izostavljao ga je iz bitnih planova.

Skole je ubijen 27. aprila 2000. u vatrenom okršaju u beogradskom naselju Vidikovac. Ispaljena je kiša metaka iz kalašnjikova i pištolja i pravo je čudo da niko od prolaznika nije stradao u unakrsnoj vatri pošto se sve odigravalo oko 16 sati.

(Espreso/Kurir)