3 DOŽIVOTNE ZA MASAKR KOJI NE PRESTAJE DA TRESE HOLANDIJU! Srbi su glavni akteri, detalji zločina i danas užasavaju

Klupko jezivih okolnosti četvorostrukog ubistva u Holandiji, iza kojih stoje otac Ćamil A. i dvojica sinova Denis (32) i Dejan (34) srpskog porekla, osuđenih u novembru prošle godine na kazne doživotnog zatvora, odvija se i dve godine nakon stravičnog zločina koji je šokirao Skandinaviju.

U novembru 2018. godine javnost u Holandiji ostala je zapanjena informacijom da je u jednoj prodavnici došlo do četvorostrukog ubistva. Zbog velikog broja žrtava i činjenice da se brutalni egzekutori slobodno šetaju, brzo je oformljen tim sa više od 80 detektiva i započeta je jedna od najvećih policijskih istraga u Holandiji.

Ubrzo su im se na radaru pojavila trojica srpskih državljana koji u tom trenutku već duže žive na teritoriji Holandije i to zahvaljujući biološkom tragu Dejana A. koji je ostavio na čauri pronađenoj u prodavnici.

O zločinu je nedavno izdata i knjiga "Kvartetmord" u kojoj je prvi put otkriveno da krivci možda nikada ne bi pronađeni da holandska policija nije imala Dejanov DNK u bazi podataka. Naime, on je 25. maja 2012. godine izveden pred sud u Alemu jer ga je devojka prijavila za zlostavljanje. Najpre je oslobođen i biološki podaci su obrisani iz evidencije, ali je nakon žalbe suđenje ponovo održano i tako se njegov DNK našao u policijskoj evidenciji.

Masakr u prodavnici

Holandska policija je oko 14 časova primila poziv da se čula pucnjava u jednoj uzgajivačnici kanabisa u mestu Enšede. Kada su došli na lice mesta, službenici su najpre na ulazu u prodavnicu pronašli vlasnika radnje Tuana Nguiena, a unutra još tri tela Artura Sargsiana (34), Maksa Klasena (62) i Maijkela Akfidana (27), svi sa prostrelnim ranama.

Policija je na osnovu dokazana prikupljenih na licu mesta utvrdila da je na žrtve pucano iz dva pištolja sa male razdaljine, da je sasvim sigurno bilo više počinioca i izuzeti su snimci sa sigurnosnih kamera.

Tužilaštvo je kasnije u optužnici ubistvo okarakterisao kao hladnokrvno i brutalno, ali što je možda i najvažnije kao dobro organizovano i unapred smišljeno. Sa druge strane, advokat obrane tvrdio da je su upravo činjenice poput one da se sve odigralo usred bela dana, da su optuženi ostavili tragove svuda i pobegli, ukazuje da je reč o paničnoj i nepromišljenoj reakciji.

Policija je danima pokušavala da sklopi mozaik i dođe do ključnog traga, pa im je tako za oko zapala grupa od tri muškarca koje su primetili na snimcima sa sigurnosnih kamera. Nije im mnogo trebalo da ih pronađu, kao ni tragove koje ih povezuju sa ubistvom.

Ispostavilo se da je reč o Ćamilu A. i dvojici njegovih sinova Dejana i Denisa za koje holandski mediji kažu da su Srbi ali da već duže vreme žive u Holandiji.

U njihovom automobilu su pronađeni krvavi tragovi, na jednoj od čaura je pronađen i Dejanov biološki trag, u krvavoj fleki na zemlji je ostao trag obuće jednog od njih, a odeća koju su tog dana nosili na snimku sigurnosne kamere nikada nije pronađena. Svi ovi tragovi nesmunjivo su prema mišljenju tužilaštva ukazivali na to da su trojica Srba egzekutori, podignuta je optužnica i zatražene su tri doživotne kazne jer su, kako je to tužilac objasnio, "podjednako krivi".

Motiv

Ni danas, više od dve godine kasnije, niko sa sigurnošću ne može da kaže šta je bio motiv. Najpre se verovalo da je reč o pljački koja je pošla po zlu, posebno ako se uzme u obzir da je jedna od žrava u džepu imala 8.000 evra koji nikada nisu pronađeni.

Ovu tezu potvrđuje činjenica da su otac i sinovi, dok su policajci iznova i iznova pretraživali mesto zločina, uživali u kupovini i bahanalijama. Tako su recimo radniku u hotelu dali napojnicu od 100 dolara jer im je doneo bade mantil.

Policija na licu mesta

Drugi mogući motiv o kom se govorkalo jesu narkotici, odnosno loše isporučen paket konoplje jednoj od žrtava.

Upravo nejasan motiv bio je jedan od agumenata šestočlanog tima advokata koji su branili ubice srpskog porekla. Tokom čitavog procesa nijedan od optuženih nije želeo da iznese svoju odbranu, već su iskoristili svoje zakonsko pravo da se brane ćutanjem, zbog čega su pravosudni organi ali i porodice žrtava ostali uskraćeni odgovora zbog čega su ostali bez svojih najmilijih.

(Espreso.co.rs/Blic)