DA LI JE GLEDAO BEKSTVO IZ ŠOŠENKA? Ponosni Srbin pokušao da pobegne iz zatvora na ISTI NAČIN KAO U FILMU!

Filmski plan bekstva Zorana Jakšića, da kroz tunel dugačak 200 metara pobegne iz strogog peruanskog zatvora, osujećen je kada otkriven podzemni hodnik u čiju je izgradnju uložio više od pola miliona dolara!

Opasni srpski begunac nameravao je da oproba poznati recept koji je njegove prethodnike doveo do slobode i tek je jedan u nizu robijaša sa naših prostora koji je zadao ozbiljne muke zatvorskim stražarima.

Da peruanski istražitelji nisu došli do informacija o izgradnji tunela u blizini zatvora Kastro Kastro, Zoran Jakšić bi i ovog puta uspeo da se nađe na slobodi, uprkos presudi kojom je osuđen na 25 godina zatvora zbog međunarodnog šverca drogom.

Podzemni hodnik doduše nije bio do kraja završen i policija veruje da je razlog tome premeštenje Jakšića u drugi zatvor. Naime, pripadnici klana sa kojim je Jakšić bio blizak unajmili su pre više od godinu i po dana šestoricu radnika da izgrade podzemni tunel, čiji je ulaz bio na jednom imanju tik uz zidine zatvora.

Građevinski poduhvat bio je prilično kompleksan, pošto su profesionalni građevinci napravili i drvene konstrukcije kako se ne bi obrušio, ugradili instalacije za struju i cev za ventilaciju, imali su posebno crevo za dovod vode kako bi omekšali zemlju, napravili su čak i mala odmarališta i prostor za odlaganje stvari…

Čuvši da postoje sumnje da Jakšić planira bekstvo, iz zatvora Kastro Kastro ga početkom prošle godine prebacuju ga u Puente Piedra, drugi peruanski kazamat. Tada građevinci ostavljaju alat i obustavljaju gradnju tunela. Nezavršeni kraj su zatvorili vrećama sa peskom.

Policija veruje da je sa Jakšićem bekstvo planirao jedan meksički narko-bos, ali njegov identitet nije objavljen. Veruje se da su gradnju koju je finansirao Jakšić sa Meksikancem, napolju organizovali pripadnici sinaloanskog kartela, čiji je vođa nadaleko čuveni Joakin Guzman poznatiji kao El Čapo.

Dinamitom na zid zatvora

Zoran Jakšić nije prvi Srbin čije su bekstvo iz zatvora organizovali neki od najpoznatijih kriminalaca sveta. Veruje se da su braću Šaranović, Branislava i Slobodana, osamdesetih godina “izbavili” pripadnici opasne kalabrijske mafije.

Naime, braća su početkom osamdesetih godina živela u Dizeldorfu i uprkos reputaciji u podzemlju koju su već tada uživali nisu se preterano eksponirali. Branislav je, iako je tada zvanično živeo u Londonu, zbog reketiranja osuđen na zatvorsku kaznu u Dizeldorfu.

Zahvaljujući kontaktima koje je stekao iza rešetaka uspeo je da se poveže sa opasnim kriminalcima i zajedno su organizovali bekstvo oko 150 zatvorenika koji su preplavili Dizeldorf!

Kako je plan bio veoma kompleksan, pripreme su trajale mesecima, a da bi obezbedili da sve prođe po planu, našli su čak i insajdera u zatvoru i to ni manje ni više nego – sveštenika!

Tog dana postavili su dinamit na tri ulaza u zatvor i jednom za drugom detonacijom napravili opšti haos! Preplašeni zatvorenici su se odmah bacili na pod dok je dobar deo njih metež iskoristilo za bekstvo. Među trojicom prvih koji su izašli bio je i Branislav. Njega i još dvojicu ispred je čekao plavi “alfa romeo” sa kojim su nestali bez traga.

Akcija je opisivana kao spektakularna i niko u njoj nije povređen.

Pobegli, pa se javili upravniku zatvora

Ravna filmskom scenariju je i priča Damjana Mitrovića koji je nakon tri meseca planiranja sa cimerom uspeo da pobegne iz zatvora u Sloveniji. Za detalje ovog slučaja možda nikada ne bismo saznali da se Mitrović nije otvorio reporteru “Blica” i putem video-poziva mu do detalja ispričao.

Priča počinje nabavljanjem bonseka koji će biti ključan u njihovom daljem radu, pošto je trebalo iseći metalne šipke. Uspeli su da ga prošvercuju pored čuvara i neprimetno su isekli rešetke koje su ih delile od slobode. Uz pomoć čaršava su napravili uže i iskočili kroz prozor.

– Popeli smo se na stražarsku kućicu, a sa nje se spustili na ulicu niz te čaršave. Isekao sam ruke na žicu, povredio kuk, a moj drug nogu, jer nismo vešto pali. Bežali smo kroz kanale, zavaravali smo tragove. Nakon kilometara smo se razdvojili i znam da je i cimer pobegao i da je sa svojom porodicom – detaljno je ispričao Mitrović u ekskluzivnoj ispovesti za “Blic”.

Važno mu je bilo da dođe do italijanske granice. Na putu do tamo sreo je stariju gospođu kojoj je ispričao da mu je potreban telefon da pozove majstora pošto mu je stao automobil. Ne sluteći da pomaže beguncu, žena mu je dala telefon, a on je odmah okrenuo broj telefona svoje supruge.

Dao joj je detaljne instrukcije da dođe do Trsta i sačeka ga, jer slovenačka policija u krugu od 30 kilometara ima pravo da ulazi u Italiju. Za 10 evra taksijem je stigao do Trsta.

I tu nije kraj ovoj priči. Mitrović je, nakon što se smestio na sigurno, pozvao upravnika zatvora iz kog je upravo pobegao.

– Mislili su da zovem da bi ih “za*ebavao”, al sam zvao da mu objasnim kako smo pobegli, da ne pomisli da je kriv neko od stražara. Pričali smo skoro pola sata i čudio se čovek kako smo uspeli da pobegnemo iz jednog od najstrožih zatvora u Sloveniji – kazao je tada Mitrović.

Srpski begunac sa listom za odstrel

Kada je Daniel Vojnović (33) nemački državljanin srpskog porekla prošle godine pobegao iz zatvora u Nemačkoj, javnost u čitavoj Evropi zabrinula se zbog upozorenja o opasnom i neuračunljivom beguncu koje je davala policija…

Vojnović se našao u nemačkom zatvoru pošto je 2014. godine ranio izbacivača iz bordela u Port Vestfaliku u Nemačkoj, zbog čega je osuđen na tri godine i sedam meseci zatvora.

Još tokom suđenja, Vojnović je okarakterisan kao opasan i neuračunljiv, ali je utvrđeno da ujedno ima i poremećen odnos prema ženama, što dokazuje činjenica da je čak i terapeut sa kojim je radio morao biti muškarac.

Tog 20. marta Vojnović je odveden u posetu svojoj porodici u Bald Zalcflutenu, što je bila uobičajena praksa zatvorenika koje su želeli da resocijalizuju. Ovo nije bila njegova prva poseta roditeljima, ali jeste prvi put da su mu prilikom nje stražari skinuli lisice, što je on iskoristio.

Iskoristio je nepažnju čuvara i iskrao se najpre u sobu u kojoj se zaključao, zatim je iz nje otišao u kupatilo i kroz prozor pobegao do automobila njegovih roditelja sa kojim se odvezao sa lica mesta i nestao.

Cela Nemačka se digla na noge zbog opasnog begunca za kog se pričalo da čak ima i listu za odstrel na kojoj se nalaze imena osoba koje su učestvovale u njegovom suđenju. Ni brojni apeli građanima da obaveste policiju ako ga negde vide, ni opsežne potrage nisu dovele po pozitivinog ishoda. Opasni Vojnović je i dalje bio na slobodi.

Tako je bilo sve dok krajem septembra 2019. godine nije stigla vest iz sela Sirig kod Temerina da je uhapšen nakon što se izvesno vreme krio kod rođaka.

Ispostavilo se da i srpska policija traga za njim zbog krađe automobila u Novom Sadu i krivičnih prijava zbog tuče i ometanja službenog lica u vršenju službene dužnosti u Staroj Pazovi.

– Vojnovićevo hapšenje je rezultat potrage srpske policije koja je za njim raspisala poternicu zbog nekoliko krivičnih dela. On je rođen u Nemačkoj, ali je imao i naša dokumenta. Državljanstvo je validno, ali mu je novosadska adresa u dokumentima nepostojeća, tako da će protiv njega biti pokrenut postupak i zbog lažnih dokumenata – ispričao je tada naš izvor upoznat sa slučajem.

Kako se kasnije saznalo, Vojnović se posvađao sa stricem i ukrao mu automobil, a prilikom hapšenja kod njega su pronađeni marihuana, dva noža i ukradeni “ajfon”.

On je krajem marta pušten na slobodu, pa se uputio ka Mađarskoj, gde je takođe uhapšen. Tamošnje vlasti su ga zadržale do kraja jula, kad se ponovo našao na slobodi.

Nemački mediji su u martu ove godine preneli da tamošnje tužilaštvo nije podnelo zahtev za izručenje Srbina, a da disciplinska istraga protiv dvojice zatvorskih policajaca zbog propusta u radu i dalje traje.

Vojnović je iz Mađarske prošao kroz Austriju, došao u Nemačku i proveo noć u roditeljskoj kući, a potom se predao policiji.

Nagovorio dete da glumi bolest

Iz italijanskog zatvora u gradu Forzinone, 17. novembra prošle godine pobegao je Srbin Rade Nikolić (38).

Srbin je od uprave zatvora u Sekondlijanu zatražio posetu porodici, a svoju molbu potkrepio je tvrdnjom da mu je sin bolestan. Iz Uprave zatvora izašli su mu u susret i u pratnji sedam zatvorskih stražara on je otišao u romski kamp u Napulju gde je živeo sa porodicom.

U jednom trenutku njegovom sinu je navodno pozlilo, a osumnjičeni je iskoristio gužvu, zatražio da ode u kupatilo i tada umakao kroz prozor, prenosili su italijanski mediji.

Policija je ubrzo shvatila šta se dešava i dala se u potragu za beguncem. Blokirali su ceo kvart, alarmirane su sve raspoložive patrole, ali Nikolića nigde nije bilo.

Pretpostavlja se da je osumnjičeni duže vreme planirao bekstvo iz zatvora i to u saradnji sa porodicom. Sumnja se da dete uopšte nije bilo bolesno, već je simuliralo prehladu kako bi ocu pomoglo da dobije dozvolu da izađe iz zatvora, a potom ostvari svoj plan i pobegne.

(Espreso.co.rs/Objektiv.rs)