SRBENDA DO MAKSIMUMA! Giška je mogao da živi srpski san, ali je izabrao je put svog oca, a evo ko je bio ON

Komandant Srpske dobrovoljačke garde, Đorđe Božović Giška kada je ubijen 1991. godine u Gospiću, njegov lik i dela pretvorena su u urbanu legendu koja se i dan danas prepričava.

Iako se njegovo ime često vezuje za kriminalna dešavanja pustih devedesetih, Gišku stara garda pamti kao velikog sportistu i izuuzetnog boksera. Čoveka koji nije zazirao od komunista i postao protivnih istih. Otvoreno je pokazivao svoju sklonost ka nacionalizmu, bio je zadužen za planiranje likvidacija ustaških i albanskih terorista, a verovao je da jedini spas za Srbe leži u monarhiji.

Međutim, malo ko zna da je Giška nastavio put svoga oca i po ugledu nanjega postao Srbenda do maksimuma! Naime, njegov otac Gavrilo Božović (potiče iz porodice Mićković, ali je njegov otac, a Giškin deda, ubio Nemca u Crnoj Gori pa je došlo do promene prezimena u Božović) bio je jedan od heroja Velikog rata i Balkanskih ratova, o čemu svedoči brojno ordenje.

Na Fejsbuk stranici "Legende devedesetih", često viđamo fotografije iz Giškinog života, a sada se pojavila komandantova slika iz Njujorka na kojoj odaje poštu palim borcima Prvog svetskog rata, a mnogi su se zapitali zbog čega je otišao baš tamo.

Naime, Giškin otac Gavrilo živeo je u Americi dok se već kao stariji čovek nije vratio u domovinu.

"Moj otac Gavrilo, u Americi je prvih godina bio rudar. Ali, dolazio je, dajući za jedan pozajmljeni dolar dva, samo da bi ovde učestvovao u ratovima. Bio je tu 1912, pa 1913, došao je 1914. godine. Tada je teško ranjen vraćen u Ameriku. Godine 1918. uspeo je da prevari američke vojne vlasti da je sposoban za njihovu vojsku. Onda opet teško ranjen na Verdenu, ne znam gde je sve bio na našim ratištima, da bi na kraju ostao invalid. Mene je napravio u šezdeset trećoj, kad se vratio da u otadžbini umre.

Imao sam osam godina kad je na njega izvršen nikad rasvetljen atentat. On je mnogo pričao protiv komunizma. U Americi je bio makartijevac, imao je običaj da prilično laje. Nisu mogli da ga uhapse kao stranog državljanina, pa je nastradao. Uhvatili su ga na spavanju, tukli su ga čarapama, ispunjenim mokrim peskom dok nije dobio potres mozga i načisto poplavio.

Gavrilo je bio jedan od rukovodilaca društva Srbobran u Americi između dva rata. Posle Vojne akademije izučio je za zlatara. Bio je strašan vojnik i odličan strelac. Drugima je zrnom vadio cigaretu iz usta. U školi su me zvali Vijetnam, jer mi je tata bio Amerikanac, a tada je trajao rat u Vijetnamu. A on je bio Srbenda do maksimuma", pričao je Božović o svom ocu.

Iako je i Giška imao američki pasoš i posle smrti njegovog najboljeg druga Belog znao je da i njega čeka ista sudbina, nije hteo da beži iz Srbije i da se krije.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)