NEMAČKI MEDIJI BRUJE O ARKANU I KLINCU KOJI MU SEDI U KRILU: Dečko digao veliku prašinu, ispričao sve o komandantu

U velikoj ispovesti najbogatijeg klinca devedesetih godina Aleksandra Mandića, pričao je o svom ocu Milenku Mandiću Mandi, svom odrastanju i Željku Ražnatoviću Arkanu kojeg je opisao kao “velikog gospodina sa stavom”.

Naime, nemački portal Kozmo preneo je tekst u kome najavljuje Mandićevu knjigu i ističe da je jedno celo poglavlje posvećeno nekadašnjem komadantu Srpske dobrovoljačke garde - Željku Ražnatoviću Arkanu.

- Na mene je ostavio neverovatan utisak. Imali smo poseban odnos, iskreno me je voleo. Arkan je bio džentlemen, imao je hrabrosti da uradi mnogo stvari - prenosi Kozmo Mandićeve reči.

On je objasnio kako je, po njegovom mišljenju, vest o smrti Arkana “zaustavila svet na trenutak“, a onda još jednom istakao zašto ga smatra toliko “velikim” i najboljim.

“Komandant kad je ubijen, sve vesti ovog sveta su se uključile i prekinule programe da objave tu vest, čovek je pričao 6 jezika, imao 9 dece, čovek bio u tom svom poslu broj 1, kad je držao pekaru imao je najbolju, kad je držao fubalski klub, bio je najbolji, kad se bavio biznisom bio je najbolji, kad je prodavao sladoled u poslastičarnici Ari imao je najbolji sladoled, šta da kažeš više o tom čoveku, taj čovek je besmrtan”, rekao je Aleksandar.

Naslednik Milenka Mandića, čoveka koji je nastradao u večeri kada je izvršen napad na Arkana, osvrnuo se na odnos sa ocem i “ludorijama” u kojima je uživao kao najbogatiji klinac.

Kola je vozio još kao dečak od 6 godina, nekad sa ocem, nekad sam, i na negodovanje svih je uvek imao spreman dokaz.

“Vozio sam stalno, tata mi je uvek davao kola, ljudi će sad da kažu ‘ovaj je lud’. On je mene obožavao, voleo, ja sam strašno vozio kola, profesionalno, naučen, ležalo mi je to, sa njim ili po kraju Novom Beogradu, na Avalu sam vozio već od 12,13 godina. Kažeš na primer vozio si kola sa 6 godina, kao najmladji vozač u Jugoslaviji, dobio od Crvenog signala besplatnu obuku u to doba, oni se gurkaju ispod stola, kažu da je to nemoguće, onda ja pustim snimak, odem posle nekog vremena donesem pokažem, onda se uvere, čuju gradske priče, posle se oni lako uvere, ali u početku klinačke stvari, niko nikom ništa ne veruje. Obično ne veruju u taj život koji sam vodio kao mali. Sve poznati, skupa kola, skupa odeća, onda kad govoriš cifre, oni se… Baš sam sad kod jednog prijatelja pričao nešto o nekim kupovinama u to vreme u Versaće radnjama, da ne pominjem cifre velike, on kaže da je to nemoguće, u to vreme to nije toliko koštalo”, ispričao je.

Ipak, priznao je da svom sinu sada ne bi dozvolio da tako mlad sedne za volan.

U nasledstvu koje mu je pripalo nakon očeve smrti je uživao i ne stidi se da prizna da je sam sebi naudio velikim trošenjem.

Ne nedostaje mu ni novac, ni takav život, već samo otac.

“Ja to što sam nasledio, potrošio sam sam ili sa nekim, nije ni bitno, svoju ostavštinu, nije krivično delo, sam sam sebi naudio, ni za čim ne žalim, pravi prijatelji mog oca su nestali u međuvremenu, posle 2000. godine. Tu je bio Slavko Mijović, Milan Đorđević Bombona, pre toga su mnogi prijatelji otišli, stradali neki koji bi sad možda mogli nešto da pomognu, imali volju, nikom ništa ne tražim.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Mediji)