ISPOVEST DAVORA KOG JE KOMŠIJA ZAPALIO SA SUPRUGOM: Polio ih je tečnošću, pa uzeo upaljač, TADA KREĆE HOROR!

Davor Đorđević (44) iz majdanpečkog sela Crnajka, koga je 2012. godine zajedno sa suprugom E.G. (38), rumunskom državljankom, pokušao da zapali komšija Obrad Bučanović (71), ni posle osam godina ne prestaje da se priseća strahovite situacije u kojoj se tada našao.

- Sve se odigralo noću oko tri sata posle ponoći. Probudila me je lomljava stakla. Onda sam osetio kako mene i suprugu neko prska nekom tečnošću. Supruga je pokušala da upali svetlo, ali je pukla sijalica. Samo sam u donjem vešu iskočio kroz prozor, i video nekog čoveka. Uhvatio sam ga i počeo da ga tučem. Tada sam čuo kobni zvuk "cak". Držao je upaljač u rukama i kresnuo, kada sam počeo da gorim, a i on takođe. Međutim on je imao neke pomagače, i oni su pobegli, a ja sam goreo toliko, od struka naviše, da se plamen dizao i do tri metra u visinu. Često mi se vraćaju ti detalji u snovima iznova i iznova - započinje svoju priču Đorđević.

Davor objašnjava da mu je pre ove situacije izgorela kuća do temelja. Počeo je da gradi novu na istom mestu, kada je Bučanović pokušao da ga zapali.

- Prvi put smo ja i supruga bili na putu i trebalo je uveče da se vratimo. Međutim, rekao sam tada supruzi da se ne vraćamo po mraku, bolje da ostanemo kući pa da krenemo ujutru. Tako je i bilo. Kada smo stigli, kuće nije bilo. Izgorela je u potpunosti sa svim stvarima. Drugi put kada sam goreo, nisam znao ko je čovek koga sam zatekao kod kuće kada sam iskočio kroz prozor. Supruga je istrčala da mi pomogne, ali sam joj rekao da ne prilazi jer bi se i ona upalila. Samo sam sa žice napolju uzeo stvari kojim sam ugasio vatru, obukao kaput. Pozvali smo policiju i hitnu pomoć, ja sam izgubio svest i jedino čega se sećam je da me probudilo kupanje toplom vodom u bolnici. Tada sam saznao da imam opekotine drugog i trećeg stepena - nastavlja priču Đorđević.

Davor objašnjava da je nakon toga usledio oporavak, kao i da je imao strašne bolove. Srećom, uspeo je da sanira ožiljke, koji su danas jedva vidljivi.

- Gorele su mi ruke, stomak, lice, kosa mi je u potpunosti izgorela. Kada sam optušten iz bolnice, koristio sam lekove, kao i mleko i vosak za opekotine, što sam kupovao u apoteci. Oko dve hiljade evra sam potrošio na te preparate, i to je trajalo oko godinu dana - priča Davor.

Kako kaže Đorđević, policija je otkrila da je čovek koji je pokušao da zapali njega i njegovu suprugu komšija Bučanović.

- On je bio osuđen na 10 godina zatvora, od čega je odležao pet godina i preminuo je prošle godine u zatvoru. Obrad je na suđenju priznao da je i prvi put zapalio moju kuću, kao i drugi put, kada je hteo da zapali mene i moju suprugu. Od njega sam bio kupio zemlju da bih imao put do svoje kuće, međutim on je orao taj put, ja sam ga tužio. Nikada se nismo ništa svađali. Pre svega ovoga, taj Bučanović je sredinom 90-ih godina prošlog veka ubio hicima iz pištolja svog tasta, i tadašnju suprugu ranio. Za to je bio osuđen na devet godina robije - priča Đorđević.

Davor se oporavio od zadobijenih povreda, ali, kako kaže, tu noć kada je goreo nikada neće zaboraviti.

- Kosa mi je ponovo porasla, hvala Bogu ožiljke sma uspeo da saniram, jedva su vidljivi. Međutim, imam problem kada je hladno vreme, jer mi je koža sada jako osetljiva. Ne brijem se često jer mi izlaze plihovi po licu. A imam i problem sa sluhom. Ali opet, najvažnije da smo živi. Na svu sreću, moj sin, koji je tada bio jako mali, te večeri nije bio sa nama već je spavao kod babe. I dan-danas, iako znam da je taj komšija preminuo, ponekad kao da ga vidim ispred sebe. Na najmanji šum se budim. Sada živim privatno u susednom selu Kolokočevac jer nisam mogao više da na istom mestu počinjem ispočetka - završava ispovest Davor Đorđević.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)