LJUBA ZEMUNAC I GIŠKA SU ZA NJEGA BILI MALE BEBE! Bio je OZBILJNA ZVERKA u bivšoj Jugi, niko nije bio TAKO JAK!

Milorad Veljić Mange, legenda Žarkova, čovek ne toliko poznat javnosti, možda najviše onima koji su bili u zatvoru kada su mogli čuti robijaški sleng Mangaš ili Mangalija koji se odnosi na krupnog, jakog i zajebanog momka. Kada neko danas krene da izigrava neki faktor iza rešetaka, čuće od starijih likova: "Nemoj da se mangupiraš, nisi Mange!"

Svoju zatvorsku reputaciju stekao je kada su mu samicu ubacili 5 Šiptara, a jedino je on izašao na nogama. Čak je bio i na Golom otoku kada mu nisu dozvolili ni da ga napusti kako bi se takmičio u bodibildingu zbog tetovaža. Velika kobra je dominirala njegovim leđima i po tome su ga prepoznavali u gradu. Mange je postao poznat široj masi nakon incidenta u kafani "Mala Romansa" na Julinom brdu u Žarkovu kada je pretukao devetoricu od kojih su neki koristili i noževe. Mange je bio izboden i isečen ali je ostao na nogama. Veljić je bio ogroman čovek kome su tadašnje lisice bile male pa su policajci morali da koriste specijalno za njega veće američke.

U to vreme je bio jedan od najjačih ljudi u Jugoslaviji i čak je čuveni Ljuba Zemunac izjavio: "Jedini čovek koji je jači od mene je Milorad Veljić Mange!" Često su bili zajedno u zatvoru i mnogi su ih forsirali da se odmere snage ali nisu to želeli da rade. Ljuba nije bio kompleksaš, kada vidi da je neko jak i hrabar, umeo je da mu skine kapu. Jednom je tako Lainoviću naredio u Frankfurtu da skine jaknu, na šta je ovaj rekao: "Skini je sam!" Ljuba se nasmejao, zagrlio ga i rekao: "Mali imaš muda!" Od tada su postali dobri prijatelji. Knele je bio sličan, kada je tražio od Darka Stanojevića da mu da sat da pogleda kakav je, ovaj je odgovorio: "Daj prvo ti meni te lance da ih probam!" Knele ga je tada zgotivio do groba, postali su najbolji ortaci i verovao mu do kraja života.

Ljuba i Mange su bili dobri drugovi sedamdesetih, a kada Ljuba odlazi u Frankfurt, Mange ga je posećivao, gde bi ga ovaj dočekao kao rođenog brata. U vreme kada su zajedno pravili probleme po gradu, dolazilo je do opšteg vanrednog stanja kada je morala da interveniše cela beogradska policija. Kada je Ljuba mučki ubijen, Mange je nosio kovčeg na sahrani svog dobrog prijatelja. Oružani sukobi koji su počeli da dominiraju od sredine osamdesetih nikako nisu bile u skladu sa "fer plej" kodeksom Mangeta. Preživeo je devedesete i umro kasnije prirodnom smrću.

Mange je bio pravi predstavnik stare garde žestokih momaka za koga je fer plej bio svetinja i sve je rešavao golim rukama. Nedovoljno medijski prisutan, ostao je samo da živi u sećanjima onih koji su ga poznavali i priče o njemu nastavile da prenose usmenim predanjem... Iako legenda o Mangetovoj snazi danas običnim ljudima zvuči kao bajka, njegovi savremenici će potvrditi da su sve priče o njemu istinite i da se takav čovek jednom rađa i da nama priče o njemu zvuče preterane jer se takvi ljudi više ne rađaju i zato ne možemo da pojmimo veličinu njegovog srca i snage. Jedan je Mange!

(Espreso.co.rs)