PRETUŽAN DETALJ SA SAHRANE DEČAKA KOJI SU SE UDAVILI KOD LAZAREVCA: Mnogo su to voleli, to su im i u sanduk stavili

Na groblju u u Velikim Crljenima kod Lazarevca danas je zavladao muk. Tišinu su prekidali samo očajni krici majke koja je svoje sinove, umesto da ih vodi u školu, sahranila. Spremili su dan ranije dva bela kovčega, dva bela krsta za njena dva anđela.

Na nebo im je poslala ono što su najviše voleli. Starijeg su obukli u odelo koje su pripremili za polazak u prvi razred osnovne škole, dok je očuh kupio i spakovao sve što su voleli da jedu i piju. Na večni počinak ih je ispratilo oko četrdesetak ljudi.

- Najviše su voleli "smoki" i čips, bez toga nisam smeo kući da se vratim s posla. I sada, za ovaj poslednji njihov put, kupio sam im omiljene grickalice - rekao je očuh Kristijan.

- Ko će ujutru da me budi sada, nema moje dečice, da ih ljubi mama... Ubiću se, ostaje bolna rana, otišli su zagrljeni, jedan nije hteo da pusti drugog - kroz jauk i plač govorila je nesrećna majka nad sanducima svoje dece.

Majka dečaka koji su se utopili tražila je na sahrani da se kovčezi stave u istu raku, jedan do drugog i da na nebo idu zagrljeni.

- Naslednik je trebalo da bude – jaukala je nesrećna Dragana.

Grobljem se prolamao plač prijatelja i porodice koji su došli da isprate dvojicu nesrećnih mališana.

Podsetimo, dečaci su kobnog dana došli na jezero s majkom, očuhom i sestrom od godinu i po dana. Majka je bila sa ćerkom dok su se dečaci brčkali u plićaku, a na njih je pazio očuh.

- Samo sam se na tren okrenuo kad je ćerka počela da plače. Nije mi jasno kako se to desilo. Oni nisu bili sami u vodi, bilo je tu još dece i ljudi - kaže Kristijan i dodaje:

- Mnogo mi je teško, možda i najteže. Ne mogu da se nakajem što smo uopšte išli tamo.

Potraga za dečacima je trajala oko sat vremena. Kada su ih izvukli iz vode, bilo je nade da će preživeti, međutim, posle skoro sat vremena koliko je trajala reanimacija, bitka je izgubljena.

Dragana je ranije rekla da su ih spasioci predugo tražili po obali, a ne u vodi i da su tada prvi put bili na jezeru Očaga.

- Nisu odmah poskakali u vodu, da jesu, deca bi bila živa. Oni su trčali okolo. Posle sat vremena mlađeg su izvadili za noge, onda i starijeg - rekla je neutešna majka.

(Espreso.co.rs / Srbija Danas)