2 UBODA U SRCE DOKTORKE REŠAVAJU ENIGMU? Rane spreda znače da je doktorka videla ubicu? MUP TRAŽI DOKAZE

"Doktorka je mogla sama da se ubode jer je znala u koji međurebarni prostor može da se ubode da bi sebi probola srce! Međutim, dva uboda direktno u srce više liče na ubistvo", kaže profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Misteriju smrti Violete Skorobać Ašanin (50), omiljenog estetskog hirurga srpskog džet-seta koja je 14. juna nađena mrtva u svom stanu, kao od šale mogu da reše obducenti i forenzičari!

Profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji je jedan od najvećih svetskih eksperata za krvne sudove, kaže da je dr Violeta Skorobać Ašanin mogla jednostavno da dopre nožem do svog srca jer je kao lekar znala u koji međurebarni prostor može da se ubode da bi sebi probola srce! On navodi da je moguće da je umrla od tamponade srca, kaja nastupa kada krv ispuni prostor oko srca, ali ističe da dva uboda više liče na ubistvo i da zagonetku mogu da reše samo lekari sudske medicine i forenzičari koji su u doktorkinom kupatilu i stanu prikupili tragove!

- Svaki student medicine zna kroz koji međurebarni prostor može da se dopre do srca, tako da doktorki to nije bio problem, ukoliko se zaista sama ubola u srce. Kada oštrica noža probode kožu i potkožno tkivo, između rebara nailazi na malo tankih mišića u vidu trake, kao i srčanu maramicu, koja obavija srce. Čim vrh noža probije srčani mišić i uđe u srčanu komoru, kroz ranu počinje da izlazi krv i ispunjava prostor između srčanog mišića i srčane maramice. Može da iskrvari vrlo brzo, za svega nekoliko minuta. Ta krv vrši pritisak na srce, koje na kraju prestaje da radi! Pojava kada krv ispuni prostor između srčane maramice i srčanog mišića zove se tamponada srca - objašnjava ugledni profesor i dodaje da se na obdukcijama retko viđa da se neko ubije sa dva uboda u srce.

- U Institutu za patologiju se traži bolest da bi se ustanovio uzrok smrti, dok se u Institutu sa sudsku medicinu traže povrede koje su nastale prilikom pada, samoubistva ili ubistva, kao i trovanje koje može da izazove smrt. Kada se na ulici nađe mrtav čovek, odmah se vozi u Institut za sudsku medicinu da bi se utvrdilo da li je reč o naprasnoj srčanoj smrti, koja je iznenadna i prirodna, ili o ubistvu - objašnjava profesor.

Ilija Životić, predsednik Internacionalne policijske organizacije (IPO), kaže da dubina rane na srcu otkriva da li je doktorka izvršila samoubistvo ili je ubijena.

- Ukoliko je celo sečivo noža zariveno u srce, pa potom izvučeno, najverovatnije je reč o ubistvu. Ako je rana plitka, onda je moguće da se sama ubola. Naš MUP ima odličan nacionalni centar za kriminalističku forenziku, gde mogu da se urade sve analize. U ovom slučaju ima posla koliko hoćete! Zasad nemamo konkretne podatke o slučaju i ne znamo šta se desilo. Ako je smrt nasilna, treba otkriti da li je neko imao interes da je ubije. Treba proveriti ko je odlazio u kliniku, kao i poslovanje i bankovne račune da bi se videlo kuda je odlazio novac. Nameće se pitanje zašto bi se ubila ako je lepa, uspešna, ima vilu i kliniku. Ako se zaista ubila, onda treba utvrditi motiv za to, da li je eventualno bila bolesna ili je doživela neko razočaranje - kaže Životić i objašnjava šta je ključno na mestu ovakvih i sličnih tragedija.

- Prvo se uzima bris ispod noktiju da bi se utvrdilo da li žrtva ima tragova tuđe kože ili ostataka neke tkanine. Žrtva se uvek brani, grebe, čupa i hvata napadača za odeću, zbog čega se ispod noktiju uvek nađe neki trag. Utvrđuje se da li ima modrice na zglobovima ruku ili vratu, jer ubica uglavnom silovito nasrne na žrtvu da bi je savladao. Proveravaju se otisci na nožu i da li je bilo tragova borbe, kao i da li je nešto srušeno ili polomljeno. Tek kada se isključi mogućnost samoubistva, utvrđuje se kako se dogodilo ubistvo. Ukoliko su ubodi naneti spreda, kao u ovom slučaju, a prethodno je isključena opcija samoubistva, to znači da je doktorka videla svog ubicu! - objašnjava Ilija Životić.

Ubice zameću tragove požarom, kiselinom i dlakama!

Ilija Životić kaže da se ubice uglavnom potrude da zametnu tragove na mestu zločina.

- Najčešće podmetnu požar na mestu tragičnog događaja, bace gomilu različitih dlaka i vlasi kose ili kiselinom unište dokaze. Poznato je, recimo, da kriminalci uoči neke likvidacije obiđu nekoliko frizerskih salona i pokupe različite vlasi kose, pa ih ubace u automobil u kojem je neko ubijen da bi tako zavarali trag - navodi Životić.

(Espreso.co.rs / Alo)