NISAM PRIHVATIO, NITI ĆU PRIHVATITI OVU TRAGIČNU VEST! Ogorčeni Markov prijatelj ispričao je sve o njegovom životu!

"Ovu tragičnu vest nisam prihvatio, niti ću je prihvatiti, jer znam da mene moj tebrica čeka u Vestmontu, na crvenoj sofi, uz bele semenke i sok od narandže, da gledamo našu Zvezdu."

Ovo su samo neke od reči kojima, Miloš Mitorvić sa Umke, opisuje nerazdvojnu i neraskidivu vezu koju je imao sa najboljim prijateljem Markom Boškovićem (27), mladićem koji je nastradao u saobraćajnoj nesreći u Americi, kada je na njegov automobil naleteo pijani vozač.

U iskrenoj ispovesti za naš portal, Miloš se prisetio kako se gradilo to neraskidivo prijateljstvo između njega i Marka, o odlasku u Ameriku ali i snovima koje su obojica zajedno sanjali.

- Marka sam upoznao 2014. godine na jednom fudbalskom igralištu kod Obrenovca... U tom trenutku bio je kapiten FK Strelac iz Mislođina. Mene je tu drugar doveo da se družimo, treniramo malo preko letnje pauze na fakultetu. Zgotivili smo se odmah "na prvu loptu", a i generalno ti momci su bili kao jedna porodica - započinje svoju ispovest Miloš Mitrović, Markov najbolji drug.

Iako nisu bili iz istog grada, vezivalo ih je na desetine zajednickih prijatelja, pa su, kako kaže, imali mnogo tema za priču.

- Posle leta viđali smo se par puta u gradskom prevozu, vraćajući se sa studija. 2015. godine je prvi put otišao u Ameriku na studentski program. Ukratko mi je objasnio o čemu se radi, ali tada je bilo kasno da se i ja prijavim. Otišao je u maju i radio kao spasilac na bazenu. Kući se vratio u oktobru - priča i dalje potreseni Miloš.

Naredne godine, 2016, druzili su se na Bogojavljenju, na plivanju za časni krst u Obrenovcu. U maju te godine su obojica otišli u Ameriku.

- On na jedan kraj Amerike, ja na drugi. Bili smo konstantno u kontaktu. U oktobru te godine po završetku programa preselili smo se u Čikago. Od tog trenutka kreću naše borba za boljim životima zbog čega smo ovde i došli, jer nam to nažalost naša zemlja nije mogla priuštiti - objašnjava Miloš, dodajući da tada počinju snalaženja u tuđini, daleko od svojih najmilijih.

- Teško je zaista. Verujte mi da mi najmanje želimo da budemo razdvojeni od njih, ali nas je napred uvek guralo to što znamo da nas vole i podržavaju. Ne mogu reći da mi je Marko bio samo drugar. Moj Lola je meni bio stariji brat, zauvek će to ostati! Zajedno smo orili drumove, igrali tenis, fudbal, Fifu. Išli na bazen. Slavili rođendane. Glupirali se i uživali u životu - priča Miloš, ističući da je pored svih obaveza Marko uvek izdvajao vreme za trening. Vodio je, kaže, zdrav sportski život.

- Tema bez koje nijedan naš razgovor nije mogao da prođe je Crvena Zvezda. Ta tema je bila vrlo osetljiva u toj meri da kada bi izgubili, otkazivali smo sve planove za taj dan, pa čak i vikend. Mare je bio i vrhunski poznavalac pasa. Pre par mesec smo se dotakli teme da bi smo devojka i ja želeli da kupimo nekog. Potegao je sve moguće veze koje je imao po Srbiji i Evropi da nam nađe najbolje štene rase koju smo želeli u tom trenutku, koje je postojalo na Balkanu. Taj pas je pre nekoliko nedelja stigao kod nas. On će nam biti jedna velika uspomena na njega. Svaki put kada ga budem pogledao, znam da će me asocirati na Marka - priča Miloš koji i dalje ne može da poveruje da je izgubio svog prijatelja.

Takav je, kaže, Marko bio za sve u zivotu. Uvek je davao sebe maksimalno u svemu što radi.

- Mare je bio jedno predobro, ambiciozno i neiskvareno biće. Osmeh od uva do uva. Uvek alfa u društvu. Kakvog sam ga upoznao 2014, takav je bio do poslednjeg dana. Bio je veoma uspešan u biznisu kojim se bavio - nastavlja mladić.

Poslednji put je svog najboljeg prijatelja video krajem septembra, kada se Miloš selio za Kolorado.

- Poslednji put smo se čuli par dana pre nesreće. Pričali smo nešto o biznisu i dogovarali oko datuma kada bi mi došao u goste. Ovu tragičnu vest nisam prihvatio, niti ću je prihvatiti, jer znam da mene moj tebrica čeka u Vestmontu, na crvenoj sofi, uz bele semenke i sok od narandže, da gledamo našu Zvezdu - završava Miloš i dodaje: Voleće te zauvek tvoj Šomi sa Umke.

Podsećanja radi, Marko Bošković je nastradao u noći između subote i nedelje, kada je na "džetu" kojom je upravljao naleteo pijani 25-godišnji vozač. Odmah nakon čeonog sudara izdahnuli su Marko i Laura Uribe, devojka koja je sa njim bila u automobilu, a u bolnicu su prevezeni Momčilo Grujić i Dušan Kabić, obojica iz Nove Pazove. Momčilo se i dalje nalazi u veštački izazvanoj komi, dok je Kabić nakon dijagnostike pušten na kućno lečenje.

Pomahnitali vozač Huan Kruz (25) je uhapšen, a policajci koji su ga privodili ispričali su da je u automobilu bio veliki broj limenki piva, kao i jedna boca alkoholnog pića.

Markovi prijatelji pokrenuli su akciju prikupljanja novca na sajtu Go found me i zamolili sve ljude dobre volje da, ukoliko su u mogućnosti, doniraju novac kako bi se njegovo telo transportovalo u Srbiju. Pomoć se prikuplja i za povređenog Momčila Grujića kako bi mogao da pokrije bolničke troškove.

(Espreso.co.rs/Blic.rs)