ONI SU BILI ZEMUNCI PRE ZEMUNACA! Ko je bio ko u KLANU AMERIKA?

Ozloglašena grupa "Amerika" važi za jednu od najjačih kriminalnih organizacija na našim prostorima, a najaktivinija je u Srbiji bila u drugoj polovini devedesetih godina, kada je su njeni članovi važili za glavne naručioce, ali i izvršioce kriminalnih ubistava koja su obeležila ovu mračnu deceniju. Kasnije, centar njihovog poslovanja postaje šverc narkoticima, a njeni članovi se povlače u razne svetske države odakle vode poslove.

To bi u najkraćem bila definicija poslovanja grupe "Amerika" dužeg od dve decenije, ali je njihov put do vodećeg klana, čiji su članovi sada ponovo uhapšeni zbog šverca dva kilograma heroina, bio put prevrata, hapšenja, dilovanja i ubistava.

Naime, pričalo se da je devedesetih godina prošlog veka ovu grupu oformio tadašnji Resor državne bezbednosti, sa ciljem da eliminiše svakog ko je radio na svoju ruku. Članove su činili kriminalci koji su pre ovdašnjih ratova zanat "pekli" u SAD, ali i druge plaćene ubice iz Srbije, Crne Gore i drugih država regiona.

Za veliki broj informacija koje danas poseduje policija i javnost zaslužan je svedok koji se vodi pod pseudonimom Srećko, a čije je raskomadano telo pronađeno 2003. godine u Mađarskoj.

Za klan Amerika govorilo se da su "Zemunci pre Zemunaca", a jedan od njihovih glavnih ciljeva bilo je istrebljenje "voždovačkog klana" koji je tada vršljao Beogradom.

Vojislav Raičević

Raičević, koji se smatra čovekom koji je podigao na noge klan Amerika okupivši oko sebe desetak mafijaša mahom iz Crne Gore, bio je čovek koji je nakon Joce Amsterdama (Sretena Jocića) preuzeo sve kriminalne aktivnost ovog klana.

O njegovoj angažovanosti u klanu govori i podatak da je u podzemlju poznat pod imenom Voja Amerikanac. Smatra se da je on bio organizator ali i direktni izvršilac brojnih ubistava u Srbiji devedesetih godina prošlog veka. O Vojislavu kruže priče i da je bio izuzetno vešt i maštovit kada se radi o načinu egzekucije, pa se tako lako sakrivao iza maski prosjaka ili žene kako bi se približio žrtvi.

Veliku pomoć u klanu pružala mu je njegova desna ruka, brat Veselin Raičević - Meda, koji je uhapšen juče u Beogradu prilikom primopredaje dva kilograma heroina u jednog beogradskom lokalu.

Meda na istaknutu poziciju u hijerarhiji klana stupa od Vojislavovog nestanka (pretpostavlja se i smrti). Kao što je to njegov brat do tada činio, naručuje brojne likvidacije, a među najpoznatijima je ubistvo policijskog Radovana Stojičića Badže, koji je ubijen u aprilu 1997. godine. ,

Vojislav je ubijen još 1996. godine, a prema nekim podacima, bio je mučen i sniman, upucan više puta u rame, a delovi njegovog tela potom su bačeni u Dunav ili zakopani. Njegova smrt pokrenula je niz drugih, osvetničkih likvidacija, a pripadnici njegove grupe "kosili" su sve za koje su smatrali da su mogli biti dželati njihovom vođi.

Ako je verovati čaršijskim pričama, kriminalna organizacija koja je kasnije dobila operativno ime "Amerika" bila je nešto poput "Zemunaca pre Zemunaca", makar kada je reč o mafijašima koji su bili pod kontrolom države.

Mileta Majk Miljanić

Početkom dvehiljaditih, klan je svoje delovanje mahom koncentrisao na šverc kokaina preko okeana, a kao vođa profilisao se Mileta-Majk Miljanić iz Barajeva, koji je i osuđivan zbog droge.

Prema podacima koji se nalaze u policijskim evidencijama, Majkova desna ruka tada je postao Zoran Jakšić.

- Švercom kokaina Miljanić se bavio zajedno sa Šarićem. Obojica u Južnoj Americi imaju iste kontakte za nabavljanje droge, a i dovoljno gotovog novca da finansiraju kupovinu veće količine narkotika. Radi "sigurnijeg" transporta, kokain su švercovali zajedno, za njih je to radila jedna ekipa. Isti ljudi koji su za Šarića na terenu organizovali iznajmljivanje jahti, podmićivanje moreplovaca za šverc preko obala Severne Afrike, do luka u Španiji, Italiji i Grčkoj, to isto su radili i za Miljanića - ispričao je ranije za "Blic" prilikom Majkovog hapšenja u Italiji izvor iz srpske policije.

U Srbiji je, inače, Miljanić hapšen samo jednom, u akciji "Sablja", ali protiv njega nije pokrenuta istraga, pa je ubrzo pušten iz pritvora. Interesantno je da Miljanića tada niko nije ispitivao o brojnim mafijaškim ubistvima u Beogradu, o kojima je policija dve godine ranije dobila ne samo podatke već i svedoka, spremnog da progovori za zaštitu i novac.

Naime, svedok iz podzemlja, pod pseudonimom Srećko, policiji je u februaru 2001. dao kompletan spisak imena svih pripadnika grupe "Amerika" i naveo sve zločine koje je, kako je tvrdio, izvršio ovaj klan. On je Miljanića naveo kao organizatora grupe, a zatim nabrojao i imena njegovih najbližih saradnika: Zorana Jakšića, Željka Maksimovića Make, Slobe Šolaje, Ivana Delića, Brane i Duleta Mićunovića.

Zoran Jakšić

Nakon penzionisanja Miljkovića, operativno "kormilo" je preuzeo Zoran Jakšić, koji je akcije uglavnom vodio iz Perua, gde je na izvoru brinuo o distribuciji kokaina.

U toj zemlji Jakšić je i uhapšen, tačnije kada je iz Ekvadora pokušao da pređe u Peru. Tamošnja policija tada je saopštila da je Jakšić finansirao nabavku kokaina i transportovao ga u Evropu, a imao je jake veze i u Sjedinjenim Američkim Državama i Meksiku.

Tada je obelodanjeno da je Jakšić koristio čak 43 različita identiteta i desetak falsifikovanih pasoša, a prilikom hapšenja je kod sebe imao pasoš na ime Lens Korona. Neka od imena koja je koristio su Frederik Korona Bacanja, Stefan Hrobar, Zoran Jakšić Radojka, kao i prezimena Mihailović, Janić, Janlović, Boja, Jasić...

I pre toga, Jakšić je bio hapšen 1998. godine u Peruu i tada je završio u zatvoru gde je stekao razne kontakte koji će mu kasnije koristiti u biznisu, a naučio je i španski.

Jakišić se sada nalazi u Peruanskom zatvoru na izdržavanju duge robije na koju je osuđen zbog šverca kokainom. Ni boravak iza rešetaka nije ga sprečio da se bavi kriminalnim radnjama, te je tako organizovao i finansirao beg iz peruanskog zatvora narko-bosu Horheu Medini Gaviljanu. Medina je pobegao 30. marta, i to u đubretarskom kamionu koji je vozio otpad iz zatvora.

Inače, posebnu pažnju javnosti skrenuo je i pretres Jakšićeve ćelije, kada su stražari tamošnjeg zatvora pomislili da bi mogli pronaći dokaze o drugim kriminalnim aktivnostima grupe, međutim otkriveno je samo da je Jakšić veliki ljubitelj kačketa kojih u ćeliji ima mnogo.

Željko Maka Maksimović

Željko Makismović zvani Maka prvi put je došao u sukob sa policijom još kao 16-godišnjak, jer je noću ulazio u mrtvačnicu Medicinskog fakulteta i pucao u leševe vežbajući tako gađanja.

Njegovo ime prvi put se u stranicama crne hronike spominje tek 1995. godine, i to zbog ubistva policajca Gorana Radulovića. Do ubistva je navodno došlo kada je Maka svom prijatelju na ulici pokazivao pištolj, što je policajac video. Prišao je sa značkom u jednoj i pištoljem u drugoj ruci u želji da ga legitimiše, nakon čega je Maka ispalio nekoliko hitaca u Gavrilovićevo telo, a potom ga overio u glavu.

Uhapšen je i u pritvoru se dugo branio ćutanjem, da bi potom kazao da je mislio da Gavrilović ima nameru da ga upuca, zbog čega je potegao pištolj. Ubistvo je bilo kvalifikovano kao nužna odbrata i Maka tri dana kasnije izlazi na slobodu.

Nakon bekstva jakšića iz Srbije, o Maksimoviću se govorilo kao o najopasnijem članu klana. Višestruko osuđivan, verovalo se da ga je DB angažovao za brojna ubistva.

Maksimović je važio sa saradnika Državne bezbednosti za prljave poslove - ubistva, a govorilo se da radi i za crnogorske i za srpske bezbednosne službe.

Protiv Make je podignuta optužnica za ubistvo generala Bošaka Buhe, za koju su takođe kružile priče da mu je montirana od strane zemunskog klana. On se nalazi u bekstvu, a o njegovoj lokaciji pojavljivale su se razne informacije - da je u Beogradu i da dalje sarađuje sa starim kolegama iz klana, da je u Južnoj Americi, potom da je u Marbelji u Španiji.

(Espeso.rs / Blic.rs)