NE BI BILO DOBRO ŠTA BI MU RADIO: Komentari roditelja dece koja su pretrpela vršnjačko nasilje SU JEZIVI

Tako je danas osvanula najnovija vest o najnovijom vršnjačkom nasilju. Naime, majka D.K. iz Velike Moštanice tvrdi da je njenog sina S. K. (12), đaka OŠ ''Branko Radičević'', učenik U. J. (13) prvo šamarao, a onda tresnuo o zemlju zbog čega je dečak završio u bolnici.

Njegova majka je izjavila da ga je našla okrvavljenog lica, izgrebanog i s vidno oteklom rukom, a razlog svega toga jeste što je njen sin, kaže - odbio da se bije.

Ovo je samo još jedan primer u moru njih, koji opisuje čin nasilja između maloletne dece. Nažalost, tu nije ni kraj ni početak - cele ove nedelje javnost je uznemirena zbog brutalnog prebijanja devojčice u Barajevu. Više o tome OVDE.

Dve maloletnice iz Osnovne škole "Knez Sima Marković" naizmenično su šamarale svoju vršnjakinju (14), a za sve to vreme druga deca su se smejala i ceo incident zabeležila kamerama telefona.

Slučaj vršnjačkog nasilja zabeležen je i u Osnovnoj školi "Dositej Obradović" u Smederevu, gde su dve devojčice drugog razreda navodno davile godinu dana mlađu učenicu. Više o ovoj vesti možete pročitati klikom na OVAJ LINK.

Ko je zakazao i kako se iz ovog velikog problema izvući, pitanje je koje vode stručnjaci, psiholozi, roditelji. S druge strane, da li prikrivanjem loših postupaka svoje dece ili nedovoljnim razgovorima sa njima, roditelji direktno učestvuju u njihovom zločinu? Da li deca tako "ni kriva ni dužna" postaju agresori posredstvom svojih roditelja.

Nedavno su se pojavile i pretnje roditelja koji žele da decu nasilnike linčuju ili da ih stave iza rešetaka. Ovakve uznemirujuće reakcije roditelja svakako doprinese odgovoru koliko udela imaju roditelja u kreiranju i održavanju ovakvih obrazaca mržnje i nasilja koja deca propagiraju i slobodno plasiraju.

Dragana Ćorić, docentkinja i profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu, govorila je za SrbijuDanas.com o temi koja potresa društvo.

DETE PRE PRVOG RAZREDA TREBA DA IMA SEDAM RAZREDA KUĆNOG VASPITANJA

Dragana Ćorić podseća da škola nije kaznena institucija i da to ne sme biti, zbog čega su, kako ocenjuje, pozivi na strože kažnjavanje dece koja su nasilna pravno neutemeljeni.

- Koliko god nam se to ne sviđalo, škola ima neka ovlašćenja i neke kazne za učenike na raspologanju, ali treba znati da škola nije kaznena ustanova za maloletnike. Roditelji ili zaboravljaju ili uporno nisu obavešteni o onome što su njihove obaveze tokom školovanja svoje dece. Na kraju, i dete kada krene u prvi razred, treba sa sobom da ponese 7 razreda kućnog vaspitanja, sve ostalo je samo nadogradnja. Bitno je znati da za sve što dete do svoje 14. godine napravi, uradi i kao nasilni čin, nažalost ne može odgovarati ni krivično ni prekršajno, jer naše pravo ne daje takve mogućnosti - kaže Ćorić.

Profesorka naglašava da su do 14. detetove godine odgovorni isključivo roditelji i to po zakonu o obligacionim odnosima za štetu koje je dete svojim delovanjem počinilo nekom drugom.

- Nakon 14 godina moguće je u zavisnosti od čina vršnjačkog nasilja, pokrenuti krivični postupak, jer je dete delimično krivično odgovorno. Škola dakle nije faktor, i ona ne može da sprovodi ovakve kazne. Škola sada može po izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja da kazni učenika odgovarajućim društveno korisnim radom ili premeštajem učenika osnovne škole u drugu školu i bez saglasnosti roditelja, na osnovu odluke nastavničkog veća. Za iste takve prekršaje, u srednjoj školi sledi izbacivanje iz škole bez obaveze premeštanja u drugu školu, jer je osnovna škola obavezna, a srednja nije - zaključuje naša sagovornica.

Ćorić napominje da je srž ovog krupnog problema upravo u nedisciplini roditelja, odnosno njihovoj povratnoj reakciji da nešto što je loše, detetu zapravo i sugerišu.

- Posebno je strašno što ne vide da je iko kažnjen zbog nečeg lošeg što je uradio. Druga stvar, kultura klikova je izokrenula njihov sistem vrednosti na drugi način nego što je to bilo kod nas, njihovih roditelja. Važnost u virtuelnom svetu se meri brojem klikova, šerova i lajkova, komentarisanja i sličnih stvari. Tu se gubi svaka vrednost - ističe Ćorić.

KAD NEMA DISCIPLINE, DECA TESTIRAJU GRANICE

Gde se nalazi granica odgovornosti odraslih, škole, društva u kreiranju detetovog odnosa prema svojim vršnjacima? Koliko dete može "pokupiti" primere nasilja i kako se deca uče razlikovanju dobrog od zla?

Ćorić smatra da naučene obrasce iz porodice ne mogu pokvariti različiti negativni formati koji nam se plasiraju u medijima.

- Koliko su roditelji odgovorni u neposrednom okruženju dece, toliko i društvo snosi deo odgovornosti za prenošenje jedne slike nekažnjivosti jednog lošeg primera. Postavljanje snimka smrti neke osobe ili besomučno šerovanje snimka maltetiranja maloletne osobe tu žrtvu još više steže u obruč. Škole su prestale da budu vaspitne ustanove, ta funkcija im je odavno izbrisana iz zakona i ostala je samo obrazovna. Razvojni psiholozi će potvrditi ovakvo stanje i dodati da se detetov svet i vrednosni stavovi formiraju do njegove pete, šeste godine. Tako da je sumorno dete koje krene u školu, a do tada je bilo suočeno sa brojnim stereotipima i predrasudama da je ženi mesto u kući, u kuhinji, da je žena isto tako vlasništvo muškarca i da je može ubiti ili šta god joj uraditi, da je lupanje šamara, udaranje i vređanje deteta iz razreda ok i legitimno zarad postizanja popularnosti. Kada dete ima takve obrasce ponašanja oko sebe i vidi da ne prolaze nekažnjeno, postoji velika mogućnost da će dete isto to ponoviti. Deca ionako često rade šta rade da bi utvrdili granice do kojih ih mi odrasli tolerišemo i ne kažnjavamo. Ako granica ne postoji ili nije jasna, dete će svašta uraditi da opet nađe tu granicu. Ako je porodica ili čak samo jedan roditelj uspostavio zdrav autoritet (koji nije utemeljen na kažnjavanju za svaku sitnicu i vređanju), dete će onda sa svojim vrednostima ostati i ako posmatra rijalitije. Često pitam roditelje: "Znate li gde je vaše dete ovog momenta? Znate li sa kim je i šta radi? Da li će vam ispričati ono što ga čini srećnim ili tužnim ili će vam samo reći da ga smarate?"

UDRUŽENJE "DRUG NIJE META" - DECA DANAS ONE KOJI IH MALTRETIRAJU POSLE ŠKOLE VODE KUĆI

Udruženje "Drug nije meta" jedino je udruženje u Srbiji koje u fokusu rada ima prevenciju vršnjačkog nasilja. Kroz mnogobrojne aktivnosti udruženje je uključilo hiljade učenika i nastavnika, a na njihovom sajtu možete zakazati besplatnu radionicu, pronaći savete i brojne korisne informacije.

Ivana Milenković iz Udruženja "Drug nije meta" upozorava da ovakvi slučajevi nisu izolovani incidenti, već da u našem društvu postoje deca koja svakodnevno pate.

- Važno je da roditelji shvate da vršnjačko nasilje nije isključivo vezano za školu. Digitalne tehnologije omogućile su konstantnu dostupnost žrtve što znači da dete nakon nastave nasilnike vodi sa sobom kući i agonija se nastavlja. Ključno je uspostaviti sa detetom odnos poverenja kako bi moglo da se otvori i požali roditeljima čim naiđe na problem. Nažalost, mnoga deca ćute i trpe jer se plaše da će ukoliko nekom kažu biti gore i to je ono u šta ih i nasilnici ubeđuju. Videli ste to i na snimku nasilja koje se dogodilo u Barajevu, kada uz batine devojčica dobija i jezivo upozorenje da će ukoliko kaže mami biti trista puta gore - kaže Milenković.

Na pitanje šta je potrebno uraditi da se ovako nešto ne bi ponovilo, Milenković odgovara da je neophodno sistemsko rešavanje stvari.

- Preventivne aktivnosti su nezamenjive i to potvrđuju i inostrana iskustva. Kažnjavanje je instant rešenje koje ne može da reši dubinski problem koji se uvukao u društvo i zbog toga moramo usmeriti sve snage u kontinuiranu i efikasnu prevenciju kroz edukacije i aktivnosti koje afirmišu prijateljstvo, uz konstantan monitoring, kako od strane sistema, tako i od strane roditelja - zaključuje Milenković.

(Espreso.co.rs/SrbijaDanas)