BIO JE BEO KAO KRPA, IZ USTA MU JE IZLAZILA PENA: Ispovest roditelja čiji su sinovi spasili malog Tadiju!

- Dečaci su se igrali u vodi, a onda se Leu učinilo nešto čudno: gledao je mališana koji je delovao kao da roni, i zapitao se koliko on to dugo može da zadrži dah. Kada je prišao da ga kucne po ramenu, video je da mu iz usta izlazi bela pena.

Ovako pričaju Dženi i Hristos Kalpakas, roditelji malih heroja, Tea i Lea, koji su sredinom avgusta spasili od davljenja petogodišnjeg Tadiju iz Srbije.

Podsetimo, mali Tadija iz Srbije, umalo se udavio u četvrtak 22. avgusta, na plaži u Pefkohoriju, popularnom grčkom letovalištu, a uspešno ga je reanimirao lekar koji se pukom srećom tu zadesio kao turista.

Kako je ubrzo po nezgodi objavljeno, mališanu je prvi pritekao u pomoć desetogodišnji dečak, koji je prvi i video šta se dešava, nakon čega je alarmirao i ostale kupače.

Tadija je ambulantnim kolima prevezen prvo u dom zdravlja u Mudanji, a zatim i u bolnicu Ipokration u Solunu, gde je danima ležao u komi. Njegova majka, sa još dvoje dece, vratila se za Srbiju, a otac je ostao s njim tokom bolničkog lečenja.

Srećom, dečak se oporavio i, kako je njegov otac rekao tada, u sredu je dobio otpust iz bolnice, nakon čega su krenuli put kuće.

Sada kada se sve "sleglo", Teovi i Leovi roditelji, Dženi i Hristos Kalpakas, koji osim Tea i Lea imaju još tri sina Elijasa (18), Aleksandra (14) i Anđelosa (9) kažu da su njihovi mališani prvi primetili da sa Tadijom nešto nije uredu.

Dženi i Hristos, koji sa porodicom žive u Švedskoj, kažu da su tog dana koji je umalo bio koban po Tadiju, ležali na plaži i sunčali se kada su četvorica mlađih sinova dotrčala vrišteći da se dečak udavio.

- Pošto sam medicinska sestra, otišla sam da vidim da li mogu da pomognem, ali već se skupilo mnogo ljudi, reanimirali su mu srce i pokušavali da povrate disanje. Zamolili smo naše dečke da odu jer je to bio neprijatan prizor - kaže Dženi i dodaje da su im sinovi potom saopštili da su baš oni pronašli Tadiju.

Naime, njih četvorica su se igrali u vodi. Leo je prošao pored dečaka za koga je pomislio da roni, ali ona je osetio da nešto nije u redu. Zapitao se koliko dugo taj dečak može da zadrži dah. Osećaj da je nešto čudno nije prolazio, pa je Leo nakon par sekundi prišao Tadiji i kucnuo ga prstom po ramenu. Kada petogodišnjak nije reagovao, Leo je shvatio da je telo mališana beživotno.

Lice mu je bilo u vodi, okrenuto nadole, i iz usta je izlazila bela pena koja se mešala sa morskom vodom.

- Leo je odmah reagovao i okrenuo ga licem prema gore; dečakovo lice je bilo potpuno belo, a iz usta je izlazilo mnogo bele pene. Tada je Teo video šta se dogodilo i odmah uzeo malog u naručje, odneo ga na plažu što brže može, dok su Leo i ostala braća vrištala i dozivala pomoć. U početku nisu privukli ničiju pažnju - priča dalje Dženi.

Srećom, ubrzo ih je uočio spasilac i odmah počeo da pruža pomoć malom davljeniku, a braća su otrčala kod roditelja.

- Dan nakon incidenta vratili smo se u Švedsku. Bili smo veoma zabrinuti za dečaka, i stalno smo se raspitivali za njegovo stanje. Kasnije smo dobili i kontakt dečakovog oca. Oklevali smo da li da mu se javimo i prepričamo "spasavanje". Ipak smo odlučili da pošaljemo poruku, jer, da smo mi bili na njegovom mestu, voleli bismo da znamo šta se dogodilo.

Dečacima spasiocima čitav događaj teško je pao, kaže njihova majka.

- Naš najstariji sin Elias (18) koji nije ni bio prisutan na plaži, kada je čuo šta se desilo, plakao je ceo dan i veče. Niko od dece se više nije kupao, nisu jeli taj dan, slabo su spavali, imali noćne more i bili su veoma zabrinuti za dečaka koji se davio. Postavljali su pitanja o smrti, i šta se dogodi nakon što neko umre - priča nam Dženi.

Ona dodaje da su ona i njen suprug izuzetno ponosni na svoje sinove, kako su reagovali, pokazali humanost i uradili sve kako treba, i bez nadzora roditelja.

Na pitanje da li će doći u Srbiju da se sretnu sa Tadijom, Dženi kažu da za sada nemaju takav dogovor, ali se nada da će se sresti u budućnosti.

- Voleli bismo da dođemo u Srbiju i upoznamo Tadiju i njegovu porodicu. Sigurni smo da bi bilo važno da se naša deca upoznaju. Osećamo kao da nam oni sada, nakon svega, nekako pripadaju: oni su nam prijatelji koji žive daleko, sa kojima nikada nismo razgovarali, a za koje gajimo mnogo ljubavi - zaključuju Dženi i Hristos Kalpakas.

(Espreso.co.rs/Blic.rs)