AKO SU VAM UKRALI NOVČANIK NA ULICI, HITNO URADITE OVE TRI STVARI! Otkriveno kako džeparoši pljačkaju po Beogradu

Naočigled kupaca jedna majka ostala je pre nekoliko dana bez novčanika s novcem i dokumentima koji su joj u jednoj radnji u Knez Mihailovoj iz kolica u kojima je bilo njeno trogodišnje dete otele, kako se kasnije ispostavilo, dve bugarske državljanke. One su sutradan uhapšene i to zahvaljući pre svega jednom potezu opljačkane Beograđanke Ivane Vučković.

Naime, s obzirom na to da se sve dogodilo u radnji koja je obezbeđena sigurnosnim kamerama, koje su ovu neverovatnu krađu zabeležile, ona se vratila u radnju i ovekovečila snimak nedela. Taj snimak je kasnije počeo da kruži društvenim mrežama, potom je dospeo i u medije što je olakšalo pronalaženje počinilaca.

O video snimku koji je šokirao javnost, ali i o krađama uopšte, govorio je za TV Prva Miloš Kuč, profesor na Pravnom fakultetu. On je najpre objasnio zašto nije u pitanju "klasično džeparenje".

- Ova krivična dela su, po pravilu, teška krađa. Iako ne mora da bude velika vrednost pokradenih stvari, smatra se teškom krađom zbog drskosti i bezobzirnosti počinilaca, kao primera radi u ovom slučaju, kada je ukraden novčanik iz dečjih kolica. Takođe, ove krađe na neki način remete čoveku stabilnost u životu budući da žrtva mora da izdvaja vreme za ponovno vađenje dokumenata – objašnjava profesor.

Govoreći o snimku krađe u Knez Mihailovoj, on je napomenuo da su ove krađe sve češće, te preporučio tri ključna postupka žrtve.

- Ova krađa je u žiži interesovanja jer je snimljena i taj snimak je dospeo u javnost. Na žalost, ovako nešto se dešava svakodnevno i sve češće. Međutim, tri su ključna postupka ljudi u ovakvim situacijama. Najpre, moraju da pozovu policiju i prijave krađu. Zatim, da to prijave prodavcima odnosno ljudima koji su zaduženi za taj lokal i potom da traže video snimak. Snimak je vrsta opšte mere bezbednosti koja kasnije može poslužiti kao dokaz i pomoći policiji da otkrije počinioce – priča sagovornik Prve.

Profesor objašnjava da postoji razrađena taktika po kojoj se "operiše" i to najčešće na mestima gde su velike gužve, poput butika i gradskih prevoza.

- To mogu da budu zelene pijace, buvlje pijace, koncerti, festivali, butici, gradski prevoz i uopšte mesta u kojima ima mnogo ljudi. Često su žrtve žene jer džeparoš manje rizikuje da dođe do fizičkog kontakta ako ona otkirije da on krade. Ponekad se dešava da isecaju tašne žiletima, tako da žena ostane samo s kaišem na ramenu bez torbe. Za razliku od pre nekoliko decenija, danas svi uglavnom gledaju svoja posla i ne trude se da pomognu žrtvi. To je delom i zato što se boje da džeparenje ne preraste u nasilje. Ipak, bilo bi dobro da građani uvek imaju na umu da pomognu drugome u nevolji, da postoji taj nivo elementarne humanosti i osećaja solidarnosti – kaže Miloš Kuč.

Dodatni problem je, objašnjava profesor, što građani uglavnom odustaju od privatnog gonjenja ako je u pitanju sitna krađa do 5.000 dinara jer je za to delo zaprećena relativno mala kazna, a iziskuje mnogo vremena i dodatne troškove.

S druge strane, dodaje da adekvatna zaštita od kradljivaca ne postoji.

- Ne živimo u idealnom društvu. Uvek će biti lopova i žrtava takvih krivičnih dela. Važno je da uvek budemo oprezni. Zato postoji i ona izreka: "Ko se čuva i bog ga čuva" – zaključuje profesor.

Bonus video

(Espreso.co.rs)