RODITELJI, ZAŠTO SADA PLAČETE? Otvoreno pismo RODITELJIMA KOJI SU OSTALI BEZ DECE izazvalo NEVIĐENE REAKCIJE!

Srbiju je poslednjih dana pogodila crna serija tragedija na asfaltu! Masovno se dešavaju saobraćajne nesreće, a veliki broj poginulih u njima su, nažalost, mladi ljudi. I dok je u mnogim kućama muk i neverica, Milica Radovančev je smatrala da je pravo vreme da se obrati roditeljima preminulih, ali i svim trenutnim i budućim roditeljima u Srbiji.

Njeno "otvoreno pismo" ima naziv "I šta sad, roditelji?"

Pismo prenosimo u celosti

- Kad se otima za igračku u vrtiću – dođu mama i tata i viču malo i na vaspitačicu i na drugara, tuđe, ono loše dete koje kvari njihovo i ne da mu da se igra. Jer, njihovo je zlatno! I tad sa ponosom u očima gledaju mezimca!

Kad se potuče sa drugom u školi – dođu tata i mama, zaprete kome treba, ucene, samo da im zlato bude bezbedno u školi, pa taman i da je krivo i da je započelo i da ugrožava druge. Ima i ono sva prava kao i sva deca! I dalje se cakli ponos u očima jer takvog genija svet nije video!

Kad počne da beži sa časova u srednjoj, da psuje profesore i siledžijski da tretira drugare – dođu mama i tata i objasne svima da je sad u osetljivim godinama, da ga niko ne razume i da nikako nije kriv što ga svi izazivaju!

Ponos su odavno zaboravili, ali mama i tata nisu umorni, ne, jedino oni ne odustaju, tako i treba da bude!

Kad jedva završi srednju, upišu ga mama i tata na privatni fakultet, jer – ko je još video da ima hleba od državnog, a i što da se muči dete kad će isto postići sa mnogo manje rada!

Neće mama i tata da priznaju da su propustili da od svog mezimca stvore čoveka, neće da vide da nema ni znanja ni volje ni za šta, ne, ne.

Još uvek ima nade!

Sada već uveliko uzima ćaletov dobar auto bez pitanja, jer već sa 15 je počeo da izlazi i da nikom ne govori gde (a, ko bi i smeo da ga pita). Ima preko 20 saobraćajnih prekršaja, ali tata ima druga u policiji i to se zataškava.

Šta će sin, mlad je, svi smo mi bili mladi i pravili gluposti! Već sada može da izdrži dosta alkohola na nogama, ma prvi je, bre, kad se pije, a već sa 15 je počeo da cirka iza škole. On je lud, on je brz i svi tako vole da budu u njegovoj blizini, jer mnogo je kul!

I tu su tragovi kočenja, neka krivina koja, gle čuda, do tad nije bila tu, tu je vrisak i bol. I tu je smrt. I bio je dobar, fin dečkić iz ulice, nikad nije pravio probleme, primeran đak i dobar drug! Laž! Jedna za drugom jer o pokojniku samo najlepše, naročito kad je mlad!

Mnogo mi je muka. Što lažete? Zar ne mislite na svu tu decu koja će opet tako pijana da sednu za volan? Sad je gotovo! On je mrtav! I sad počinje! Sad treba reći, vikati na sav glas da to tako ne može i ne treba!

Gde ste mame i tate? Ne usuđujem se da diram u vašu bol, ali što plačete sad? Kako ste dozvolili da vam kćerka od 15 bude zvezda splavova i kafana? Zašto umirete od smeha kad vam sin priča dogodovštine kako je pijan radio neku mnogo ludu stvar sa ortacima? Zašto je ne pitate gde je krenula u tako kratkoj suknji i golih sisa u utorak, a sutra se ide u školu? Zašto dopuštate da vozi vaš auto, a tek je položio i ne trepnete kad pritisne gas malo jače? Zašto sad plačete?

Deca nam se lože na osione debile, decu pevača i pevačicica koja ni sa čim drugim nisu zaslužila da budu poznata osim što su deca već navedenih! Deca bi da nam budu kao i oni! Piju dok se ne onesveste, pristaju na poniženje i kal samo da ih ne bi odbacili! Čemu ste ih to učili? Pa vi ih ispraćate u kafane sa rečima da se dobro provedu.

Fino društvo, primerna deca, a u društvu dilera i nekontrolisanih bogataških klinaca! Napaljenih debila! Ceo svoj identitet zasnivaju na maminim i tatinim parama! To želite svojoj deci? Tamo ih šaljete i ponosite se kako "vole život"! Lože se klinci da stoje u kafani pored onog jednog, kako beše – mama mu je prepumpana pevaljka, a tata pokojni kriminalac! Lože se da im dozvoli da sednu u njegov separe! Šta nose u glavi?

I samo se čeka slika na popularnim sajtovima, jer ako vam tamo izađe slika iz noćnog provoda – e, pa da, tad ste neko. I svi su tako slatki i blesavi, sa malo više od onih dozvoljenih promila alkohola u krvi. I onda ne znamo otkud i kako se dogodilo da bahate budale udare i usmrte momka na mostu.

I onda ne znamo kako nam pogine 16-godišnjak na motoru, za koji njegovi roditelji uopšte i ne znaju! I čudimo se kad se šestoro mladih sroka u ledenu reku, a sekund pre toga su pevali uglas i zezali se! Samo vi lajkujte slike na FB i aplaudirajte kad vam dete stiče popularnost viseći po onome što je samo dno beogradskog života – splavovi i ove moderne kafane.

I nakon svega toga muk! I laž. Jedna za drugom. Da opravdamo, da izbrišemo ako možemo. I niko nije kriv, i niko nije hteo i oprostimo svi. I gurnemo pod tepih. Evo ga ide vikend da se opet šokiramo prizorom slupanog automobila, brojem mrtvih i da opet kroz suze pričamo kako su bili primerna deca - zaključuje ona.

Mnogo grube reči. I ogorčenost!

Gospođa u njemu pokušava da dosegne do korena problema "po njenom mišljenju", koje definitivno vidi u vaspitanju.

Da! Vaspitavanje dece nam jeste upitno i zahteva hitnu intervenciju edukatora, koji su dužni da učine sve što je u njihovoj moći da upute roditelje u posledice olakog pristupanja vaspitanju deteta.

Svesna sam da namera ove žene seže u dubinu problema našeg društva. Zapravo, jednog od problema.

Međutim, ne slažem se da je vreme i mesto da ovakve reči dopiru do javnosti kada je u seriji nesreća ugašeno tako mnogo života.

Poštovana gospođo Radovančev,

Ljudi trenutno pate, kidaju se na delove i živi umiru! Verovatno dovoljno krive sebe za svaku odluku, reč, pomak i mig koji su uputili svom detetu. Verovatno krive sebe što su u mogućnosti da dišu dok njihovo dete više nije. Oni nisu sa namerom grešili, jer nijedan pravi roditelj ne greši "kako bi ubio svoje dete".

I, zato, ne pitajte ih "što plaču.sad?". Sve što su radili bilo je sigurno iz najbolje namere.

Nije mi utihnula svest i savest i zato mogu ovo da kažem - NIJE VREME DA IM SOLITE PAMET. uključite se u neku organizaciju za školovanje roditelja i dajte svoj doprinos tako što ćete prosvetliti svojim znanjem, koje ste pokazali, nekolicinu oko vas. OD NJIH SE POČINJE!

Poštovana gospođo Radovančev,

"Javna scena" nije mesto na kome se vrše "popravke" društva tako lako. Pogotovo ne direktnim grdnjama i kritikama. Komunikologija nalaže da masovna komunikacija može da bude kobna ukoliko se ne koristi oprezno!

Da bi ljudima skrenuli pažnju na problem vaspitavanja dece, što želim da verujem da je bila vaša glavna namera, neophodna je perfekto precizna taktika usmeravanja talasa razmišljanja i odgovora mase na ono što želite da im poručite.

Da! Vaše mišljenje ima osnova, ali sada kada ste ga javno izneli izazvali ste samo ogorčenost koja će zajedno sa bolom i tugom za poginulom decom "plutati" među Srbima danima.

Dali ste im povoda za svađu, ali verujte, ništa ih niste naučili. Pogibija na putevima ne dešava se samo u Srbiji, ali naša zemlja je visoko na lestvici najnebezbednijih u saobraćaju! Poslednje u nizu pogibije na drumu, svi smo toga svesni, nažalost neće biti i poslednje.

Poštovana gospođo Radovančev,

Savetujem Vam da se skoncentrišete na svoju porodicu i bližnje, da počete na tom "mestu da popravljate" stvari. Napominjem Vam, da ne "ginu" sva deca na putevima i da "ne umiru" sva deca tako što ginu.

Biti rodiotelj je NAJTEŽI POSAO NA SVETU.

(Espreso.co.rs/ Kurir)