SINIŠA JE MRTVU ĆERKU BEZ GLAVE NOSIO DO PRIŠTINE! Oni su preživeli NATO bombe koje su sručili na STARI GRACKO

Kada smo tog 10. aprila otišli na spavanje, ni slutili nismo da će nekoliko sati kasnije NATO bombe pasti na kuću u koju smo izbegli na početku rata i usmrtiti naše čedo. Našoj troipogodišnjoj Dragani kasetna bomba pala je direktno na glavu. Užas koji nas je snašao u tim trenucima zamenio je bol koji ne prolazi, i koji će nas pratiti sve dok dišemo.

Ovako se, teškom mukom, Slađana Dimić (53) priseća kobne noći u Starom Gracku, u kojoj je izgubila ćerku. Mezimicu. Uoči bombardovanja, Dimići su, kao i mnoge druge srpske porodice, izbegli iz okolnog Topličana. Kaže da je tog aprila na Kosmetu bilo strašno i da Srbi nisu znali da li da se čuvaju bombardovanja ili albanskih terorista. Zato su ona i suprug sa decom sklonili u Staro Gracko, srpskom mesto kod Lipljana, misleći da će se tu zaštititi.

- Bilo je oko jedan posle ponoći. Prva detonacija čula se odmah pored kuće. Preplašena deca počela su da plaču i vrište, a suprug Siniša je istrčao napolje da vidi šta se dešava. Pokušavala sam da smirim decu, grleći ih naizmenično, kada je druga detonacija pogodila našu kuću. Kasetna bomba probila je tavanicu i pala na krevet. Videla sam da je Draganina glava oblivena krvlju, dok su Bojana geleri pogodili u grudi. Draganu više nisam čula, a Bojan je uzvikivao da njemu i Tamari nije ništa - priseća se Slađana.

Iako i sam bio izranjavan, Siniša je Draganino obezglavljeno telo uzeo u naručje. Kaže da se puta do prištinske bolnice, do koje ih je pod kišom gelera prevezao komšija, više i ne seća. Ali sliku mrtve ćerke u naručju večno će pamtiti.

- U tim trenucima ja nisam znala da li je Dragana mrtva. Samo sam videla Sinišine ruke oblivene krvlju, i mislim da sam i ja ostala bez svesti - svedoči nesrećna žena, koja je za smrt deteta saznala u prištinskoj bolnici, gde su se jauci ranjenika od NATO bombi čuli na sve strane. - Sutradan sam se zbog dece vratila kući, gde sam nesreću pokušala da sakrijem od mališana, dok je Siniša mesecima bio u bolnici. Posle sedam dana preuzela sam Draganino telo iz kapele.

Siniša je imao nekoliko operacija i lekari su mu iz tela odstranili veći broj gelera. Onaj u mozgu nisu uspeli, tako da je ostao invalid. Od tada teško govori, ima česte bolove i napade epilepsije.

NATO projektili usmrtili su iste noći još četvoro meštana, a više njih teško ranili. Staro Gracko se od ove tragedije nije ni oporavilo, kada su jula 1999. albanski teroristi usmrtili četrnaestoro srpskih žetelaca i ovo mesto nadomak Lipljana ponovo zavili u crno.

IMENA ŽRTAVA NA SPOMEN-PLOČI

Čuvši detonacije, supružnici Jevrosima i Boško Janković izašli su ispred svoje kuće. Ali tu su ih pokosili geleri. U smrt su otišli držeći se za ruke - pričaju meštani Starog Gracka prisećajući se žrtava i trauma koje su ostavile za sobom NATO bombe u noći između 10. i 11. aprila. Te noći stadali su i Radovan Odalović (39) i Milorad Stojisavljević (41), čija su imena, kao i imena ubijenih žetelaca, uklesana na spomen-ploči u centru sela.

(Espreso.co.rs/VečernjeNovosti)