NE PLAČI, DOBIĆEŠ DRUGO! Danijela koja je ubila dete (3) i sebe, nedavno je izgubila bebu. DA LI JE TO BIO OKIDAČ?

Danijela Radojičić, koja je u nervnom rastrojstvu ubila sopstveno dete i sebe, izgubila je nedavno bebu u šestom mesecu trudnoće zbog čega se sumnja da je bila u teškoj depresiji.

Nezapamćena porodična tragedija odigrala se juče ujutru na Bežanijskoj kosi, kada je Danijela Radojičić (36) izvršila samoubistvo skokom sa četvrtog sprata porodičnog stana nakon što je prethodno prerezala vene svojoj trogodišnjoj ćerki Teodori i bacila je kroz prozor.

Da li je pobačaj bebe mogao da bude okidač za ovu tragediju?

Psiholog Aleksandra Janković smatra da je gubitak podjednako težak bilo da je on u ranoj trudnoći, kasnijoj ili tokom samog porođaja.

- To su stvari koje zavisno od psihološke strukture mogu veoma da uzdrmaju osobu, a da ne pričam o hormonskom faktoru koji takođe postoji i koji je jako bitan jer on dodatno intenzivira te emocije i čini ih još burnijim dok neku vrsta tih kontrolnih reakcija minimalizuje, navodi Aleksandra Janković u razgovoru za beogradske medije.

Žene koje su preživele gubitak bebe ne smeju da negiraju bol i užas koje su tom prilikom preživele. Važno je i da imaju pravu podršku okoline što nekada nije tako jednostavno jer se neretko događa da ta ista okolina kaže "Pa dobro, rodićeš ti mnogo dece".

- Nažalost, ljudi to rade iz najbolje namere iako kod osobe izazivaju još veću patnju jer joj na taj način kažu da postoji zamena. U sistemu te žene ne postoji zamena i time se oseća još izolovanijom, pa često i depresivnijom. Vrlo je važno da blisko okruženje, posebno otac deteta primete i negde pokušaju da razgovaraju na tu temu, a ne da je preskaču i izbegavaju jer je bolna tema. U tim situacijama i te kako treba pričati jer kako će, uostalom to prevazići ako se o tome ne govori?

Bol je veliki u bilo kakvom slučaju gubitka bebe, ali Jakovićeva ističe da postoji razlika u bolu kada žena bebu izgubi u ranim mesecima trudnoće i kasnije.

- U prvim mesecima veza između majke i deteta se pravi od samog početka. Postoje hipersenzitivne osobe koje na gubitak bebe u prvim mesecima reaguju poražavajuće i zapravo upradaju u pravu depresiju, ali - pod znacima navoda - to je lakše nego kada se gubitak desio pre samog trenutka dolaska beba na svet. Tada se radi o majci koja je potpuno pripremljena za najlepši događaj, a kada se takav gubitak dogodi onda ona gubi podlogu na kojoj stoji, nastavlja.

Kada se jednoj ženi dogodi gubitak bebe prvo se javlja osećanje neverice, potpuna zbunjenost i konfuzija. Ona smatra da joj se to nije moglo dogoditi, pa dolazi do negiranja.

- Kasnije se pojavljuje i period ljutnje jer, kako je to njoj moglo da se dogodi? Možda je čak i besna prema okolini koja nije dovoljno brinula o njoj i koja joj je unosila neprekidne stresove. Tek kasnije se pojavljuje autentična reakcija tuge koja je potpuno prirodan odgovor na gubitak voljene osobe.

Prve simptome poremećaja u mentalnom zdravlju žena može pokazati vrlo brzo, ali svaka reaguje drugačije.

- Činjenica je da se posle osećaja neverice, pojavljuju bes i tuga, često u smeni. Osobe koje imaju nekakvu genetsku predispoziciju su psihološki ranjivije. Bilo je slučajeva da se javi prava pravcata depresija jer postporođajna depresija nema mnogo veze sa tim da li je rodila ili ne.

Takva vrsta depresije ženu može stići i mnogo kasnije jer u sebi nosi nešto što je zatrpano i gubitak koji je ostao doživljen, ali potpuno neproživljen.

- Paradoksalno, rođenje drugog deteta može kod osobe probuditi sva ta užasna potisnuta osećanja. Može se pojaviti osećaj krivice jer je sada prvo dete zaboravila. To su stvari o kojima i te kako treba voditi računa, ne sme biti minimalizovanja niti prećutkivanja. Okolina mora da bude spremna da reaguje, a ne da podržava ignorisanje jer se to može završiti ovakvim užasom.

Aleksandra je podelila primer iz sopstvene prakse i majke koja je bila motivisana da preživi depresiju nakon gubitka bebe. Naime, lekarska komisija je u kasnom osmom mesecu odlučila da se trudnoća mora prekinuti zbog srčane anomalije na plodu. Majka je praktično imala porođaj i rodila mrtvu bebu.

- Prvo što se kasnije dogodilo je najbanalnija stvar o kojoj niko ne razmišlja - laktacija. Ali, ona nema koga da doji, a spremna je da bude mama. Žena je bila duboko, duboko depresivna sa idejom da je verovatno ona kriva i da je u njenoj genetici uzrok. Obično u tim situacijama se porodica trudi da je oraspoloži. Ona je želela da prevaziđe tu situaciju jer je imala dug prema sebi i prema tom detetu koje zauvek ostaje deo njenog života.

Zanimljiv paradoks je da žene koje ovo dožive žele da zaborave traumu, ali ne i svoje dete za koje se obično mole jer ga tretiraju kao nekog anđela koji im je dat i oduzet istom brzinom. Dotična žena je ovu krizu preživela samo zato što je bila motivisana i spremna da sa tim živi, ali i spremna da svoj gubitak prizna sebi i drugima.

- Upravo zbog nesvesnog osećanja krivice koji se pojavljuje u ženi često o tome ne žele da govore, ali se u prvoj sledećoj situaciji kada ponovo ostane u drugom stanju sve to intenzivira, pa žena bude preplavljena osećanjima sa kojima ne zna šta da radi, zaključuje psiholog Aleksandra Janković u razgovoru za beogradske medije još jednom ističući važnost brige o mentalnom zdravlju nakon gubitka bebe.

Ukoliko pomišljate na samoubistvo ili sumnjate da na njega pomišlja neko vama blizak, možete pozvati Nacionalnu SOS liniju za prevenciju suicida.

Razgovori nisu ograničeni, a linija radi neprekidno - 24 časa, sedam dana nedeljno.

Broj kol-centra je 011/7777-000

(Espreso.co.rs)