DA SU KOSOVO BRANILI KAO JELENINOG UBICU, ODBRANILI BI GA! Vladimir za Espreso o PAKLU KOJI ŽIVE MARJANOVIĆI

Ubistvo Jelene Marjanović 2016. godine izazvalo je veliku pažnju javnosti i medija u Srbiji, a nijedna naredna tragedija nije zasenila svirepo ubistvo u borčanskom naselju Crvenka.

Policija je iz dana u dan zvanično i nezvanično iznosila detalje istrage, a najveća sumnja pala je na Jeleninog supruga Zorana Marjanovića.

Prema trećoj optužnici koju je potvrdio Viši sud u Beogradu, "Zoran Marjanović je optužen da je suprugu Jelenu ubio 2. aprila 2016. godine na svirep i podmukao način dok je u neposrednoj blizini mesta na kojem je pevačica "Granda" usmrćena, stajala njihova maloletna ćerka".

Ekipa našeg portala posetila je danas porodičnu kuću Marjanovića, ali tamo nismo zatekli Zorana. Ipak, njegov otac Vladimir Marjanović otvorio je dušu i pričao o najbolnijim trenucima koje je ova porodica prošla i koje doživljava i dalje i o paklu sa kojim se suočavaju pored gubitka voljene osobe.

Takođe, Vladimir je rekao i da je jedina razlika u odnosu na poslednje dve optužnice to što su, kako kaže, u trećoj "pomerili Janu sa početka, na sredinu nasipa" i naveli da je ona navodno gledala ubistvo svoje majke.

- Oni imaju mnogo dokaza da je to neko drugi. Imaju tri otiska DNK, na levoj obali je krv, patika... Istina je da je na levoj obali sve, oni ga terete za desnu. Jana je bila kod vrhunskih psihologa. Znači, da je videla tako nešto, imala bi traume - počinje Vladimir Marjanović.

- Jana je sad već krenula i u školu. Kako će ta devojčica kad za godinu, dve, bude pročitala šta su sve pisali o njenom ocu, reagovati? Kako će reagovati na slike tela njene majke? Šta ja imam od toga kakvo ljudi mišljenje imaju o njemu kad će moja unuka da otvori novine i da vidi svoju majku. Zamislite kako će to biti. Porodica koja veze nema ni sa čim, razapeta... Dete će trpeti posledice doživotno. Samo, ona je jaka, ali opet je dete. Vi znate da Zoran trpi pritisak tri godine. Šta ste sve pisali... da je Zoran vukao mrtvu Jelenu po blatu, Marjanovići ubice, otac ubica... To govore bezbožnici koji misle da će proći tek tako. Srušiti i uništiti jednu porodicu na pravdi Boga neće moći.

O svojoj pokojnoj snaji Marjanović ima samo reči hvale.

- Jelena je bila veliki čovek. Ne znam zašto bi nju neko ubio. Ko može da bude toliko jak da pokrene čitav mehanizam? Iza toga stoji neko moćan, to je jasno. Pa ko može ovako da uništi jednu porodicu? Oni hoće da predstave da smo mi moćni, pa oni hoće nas da uhapse, a mi ne damo. Ma kakva moć? Da smo moćni ne bi nam se tri godine ove stvari dešavale. Oni to sprovode lepo, sistematski. Videćemo šta će Apelacioni sud da kaže. Uzdam se u pravdu. Apelacioni sud je dosta nezavisan. Svih sedam tačaka koje su tražene su u korist Zorana. Zato što se na kameri vidi da Jana i Zoran trče zajedno, onda je tužilac promenio da Jana više nije ostala na početku, nego da je ona to gledala, sačekala tatu da ubije mamu, pa da dođe. Nebuloza.

Na konstataciju da Zoranova majka Zorica nije nikada želela javno da priča o ubistvu, Vladimir kaže:

- Moja supruga nema zašto javno da istupa. Preko advokata ide sve ono što može da se kaže. Zorica je pristala da potpiše optužnicu da nam se skinu s leđa. Tri meseca su je ispitivali. Zoran je bio mučen, ispitivan deset sati, dok nije pao. Mislite da je to moguće? 'Ajde, neka neko bude kriv i neka ode kod njih. Mi smo pet meseci svakog dana bili tamo isleđivani. Auto je nošen četiri puta. Samo ne razumem šta bi ljudi voleli? Da njega stvarno osude i da unište porodicu i njegovo dete da prodaju u inostranstvo kao što rade.

Ipak, nesporno je da je Zoran nakon ubistva supruge komunicirao s medijima. Njegov otac dodaje da on nikada nije tražio da razgovara s novinarima.

- Nama je rečeno da se tu nešto dešava i da je angažovano sve. Nije on tražio, kao što pišu novinari. Lažu da je on zvao novinare. Niti je on imao telefone, niti je zvao. On je prvi intervju dao Kuriru, jer je novinarka Kurira bila tog dana kad je Jelena ubijena na nasipu, a on se odazvao jer nema iskustva. Nije se još znalo kako funkcioniše ta mašina za mlevenje ljudi. Mi ćemo izdržati sve. Mi moramo, jer ja više volim da drugi greše na nama. Bog će biti na našoj strani. Oni koji greše, ispaštaće. Postoji zakon akcije i reakcije u svim verama i u logici. Ne može neko da dođe da uništava tri godine porodicu. Ubije ti ženu, ubije mi snaju, a onda krene da priča da sam je ja ubio, da je Zoran ubio. Pa onda postave Šipku da priča da je ovde ubijena. Ja sam svedok valjda. Ja nisam optužen. Ako ja kažem da sam je ispratio nasmejanu i veselu odavde i Zorana i nju, onda je to istina.

Postavlja se pitanje, zbog čega onda niko od članova Zoranove porodice nije svedočio?

- Iskoristio sam zakonsko pravo da ne svedočim po savetu advokata. Kad zovete advokata, vi slušate advokata. Tužilac nije kompletirao ništa, to je bio kupus i advokat je rekao "Nemojte ništa da pričate". Šta mislite, ako je ovoliki napad na nevine ljude, šta je na drugoj strani?

- Zoranu je ugrožen život, pravo na kretanje, pravo na rad. Sve priče koje su se pojavljivale u medijima i koje su plasirane u javnost doprinele su tome. Niko neće da ga zaposli dok se ne sazna šta se desilo. Kao ni Uroša. Zoran je uspešan kompozitor, mnogo hitova ima. Teško živimo nakon torture koju smo prošli. Izgubili smo našu Jecu, a onda je krenuo napad na čitavu našu porodicu. Probajte vi da živite tri godine pod takvim okolnostima, konstantnim osudama i uvredama.

Na Zorana su upirali prstom i zbog njegovog učešća u jednom rijaliti programu. Pitali smo Vladimira, da li je bila pametna odluka odlučiti se na taj korak. Svekar ubijene pevačice tvrdi da Zoran u rijaliti nije želeo da uđe, ali da je na njega izvršen pritisak, te da je na kraju pristao.

- On je pozvan i hteo je da odbije, ali postojao je veliki pritisak. Želeli su da ga uhapse, mislim da je to dovoljno reći. Sve to je nameštaljka kompletna.

Kako kaže, o njima je u javnosti stvorena slika čudne porodice, ali dodaje da se ophođenje prvih komšija prema njihovoj porodici nije promenilo nakon Jeleninog ubistva.

- Narod misli da smo mi sekta, da smo Crna ruža, da ja hipnotišem ljude... Krstili smo 30 ljudi, kakva sekta, kakve gluposti. Izmišljeno je i da nam je kuća očišćena varikinom. Pa, zamislite samo da 100 kvadrata čistite varikinom. Ali, bilo je povoljno u tom trenutku tako pričati o nama. Nekome je odgovaralo. Mi nismo ni po čemu čudni. Živimo odvojeno. Zoran komponuje. Oni žive svoj život, mi stariji svoj.

Prema Vladimirovim rečima, Zoran je umoran od svega.

- On je prošao jedan pakao. Izgubio je voljeno stvorenje. Pitaju se kako je i zašto bio blizak sa Zoricom. Pa on je s nekim morao da priča, ja sam je zvao da priča s njim. Bojao sam se za njega. Kako ljudi ne zamisle kako je toj osobi kome su nekog krvoločno ubili. Ispratio sam ih nasmejane tog dana, a Zoran se vratio sam sa detetom. Gledati Janu kako plače, kako govori da izađemo iz sobe da bi plakala. Da li neko može da zamisli kakav je to bol? - pita se Vladimir Marjanović.

- Novinari nisu bili tu kad su ga hapsili. Tu su bila samo dva inspektora. Ja sam bdio pored njega i dan i noć. Mislite da je lako da vam neko tako krvoločno ubije ženu? Ljudi to mistifikuju. Oni su se divno slagali. On je njoj podredio čitav svoj rad. To je bila velika ljubav. Mi smo Jecu obožavali. Ona je jedno divno stvorenje, domaće, veselo, uvek nasmejano, nezamenljivo, koje je beskonačnu snagu imalo, optimizam, vesela je... Ja sam prvi bio zapanjen da se to desilo. Pa to je nemoguće.

- Mi smo normlana porodica, imamo tradicionalne vrednosti i jaku porodičnu vezu. Neko nam je ubio Jecu, osobu koja je bila oličenje dobrote. A, o njoj su posle pisane takve bljuvotine. Priče koje su se potezale u medijima, gde se spominju političari, između ostalog Tomislav Nikolić i to da mu je Jelena sedela u krilu. Pa ona bi mu pre nogu polomila nego što bi mu sela u krilo. Jednostavno, nije bila takva osoba. Bila je domaćinski vaspitana. Očeva ljubimica, bila je zaštićena, snažna, a pre svega plemenita.

Vladimir Marjanović objašnjava da sa porodicom Krsmanović nemaju nikakav kontakt. Takođe, dodaje i da ne znaju šta se dešava sa kućom Jelenine pokojne majke Zorice Krsmanović.

- Mi s tim nemamo ništa. Niti se ja čujem sa njima. Na tu kuću prava ima Jana. Ali, šta ja da razgovaram s tim ljudima kad su optužili Zorana, a znaju koliko su njih dvoje bili vezani. Prosjačili su novac za spomenik po naselju, iako smo mi sve platili. Lepo sam ih zamolio da ne rade to zbog moje unuke, zbog Jane. Zamolio sam tad i Zoricu pokojnu. Valjda su skupili neke pare ne znam, da li su to tetke pokupile, nemam pojma. Oni su preko novina objavili da mi prodajemo tu kuću, a zapravo su je oni prodavali.

Siguran je da su optužbe protv njegovog sina neosnovane, te da nema šanse da Zoran bude osuđen.

- Nema šanse da ga optuže. Kada je prethodna optužnica vraćena na dopunu, traženo je sedam dodatnih stvari da se ispita i sve su u njegovu korist. Pa oni ne mogu da dokažu Zoranovu krivicu tri godine. Sve je namešteno, pa i te bazne stanice. Ali, polako, sve će se to dokazati.

Vladimir kaže i da navodi iz optužnice u kojima piše da je Zoranov telefon bio isključen u vreme ubistva, nisu tačni.

- Nije mu bio isključen telefon. Kada ugasite telefon u centrali se javi "log off" i registruje, a ako uđete u rupu, telefon je i dalje uključen i nema "log off - a". Tamo je bila rupa u to vreme, kad stanete dole pored potoka, na par mesta gubite vezu, slabiji je domet. Telefon je bio uključen i to je potvrdio stručnjak, a ne mi.

Naš sagovornik kaže da ne zna ko je mogao da počini ovaj monstruozni zločin i razori njihovu porodicu.

- Ko kreće u napad na nas, taj zna ko je ubio Jecu. Pominju se razne informacije, te ovaj tajkun, te onaj. Sad ih odjednom ima pet u opticaju. Ali to se podmeće od istih onih koji nas napadaju. A, ovde je previše truda uloženo da se naša porodica ocrni. Da su tako branili Kosovo, odbranili bi ga.

- Ja ću jednom da nabrojim šta su nam sve radili i koje su to nameštaljke bile. Zoran ne može da radi, da se kreće. Zorica izađe na ulicu, dobacuju joj "ubico", neće žena ni da izađe iz kuće. Optužuju nas da smo ubili ženu koju smo toliko voleli. Majku moje unuke. Čak i da sumnjamo da znamo ko je ubio, nemamo institucije koje rade svoj posao - objašnjava Vladimir i dodaje:

- Mom sinu je oteto voljeno biće iz kuće. Kada se video sa onom Katarinom Ostojić, držao se za slamku. Rečeno mu je da postoji taj čovek i da je vidovit. Želeo je da sazna bilo šta, ko mu je ubio suprugu, majku njegove ćerke, zbog čega. Znate, nije bilo nikakvih informacija, a toliko pitanja. Sedimo, razmišljamo i nema nijedne jedine teze koja bi bila pokrivena. Da kažeš, ovaj nas je mrzeo, ovom smo naudili, ili smo nekom dugovali. Ništa. Toliko pitanja, bola, a onda i svi napadi. Ja ne znam da li postoji osoba koja bi mogla da kaže nešto ružno za Jecu. Bila je vezana za Janu, za Zorana. Kada joj je preminuo otac, to ju je mnogo povredilo i bolelo. Zatim joj je umro stric i njega je obožavala. Ona je u zadnje vreme bila u strahu za majkom, mnogo se sekirala.

- Odjednom je ubiju i kao mi smo to uradili. Budalaštine. Pa, policajac je tog dana pustio biciklistu koji je na sebi imao rukavice i kapuljaču. Čak postoji snimak kako mu policajac kaže da produži, jer se tu desilo ubistvo. Pušta čoveka koji po toplom danu nosi kapljuču i rukavice, ranac ogroman na leđima. Pusti ga i on ode. Niko ne zna šta je s tim čovekom. Šta ako je to čistač recimo? Siguran sam da je sve organizovano. Dan ranije su oni bili ovde u crnom "polu". Zorica i ja smo se vraćali iz radnje i video sam taj auto, znam da sam joj rekao da verovatno tipuju neku kuću. Međutim, taj "polo" je viđen na nasipu posle - kaže Vladimir i dodaje da će vremenom istina izaći na videlo.

- Za Jelenu je porodica bila sve. Koji tajkuni, ljubavnici, sponzori. To su čiste budalaštine. Do nas su dolazile razne informacije. Da je ubijena u crnoj kući, pa na nasipu, pa na nekom drugom mestu. A, sve su to pričali kako bi nas mučili psihički. Mi nismo imali vremena da ožalimo Jecu. Neopisiv bol, ludilo, a onda dolazi neprihvatanje, pa napadi, osude. Kažu Zoran čudan, pa čudan je jer je uključio odbrambeni mehanizam. Nije imao vremena ni da plače za svojom suprugom, od napada koji su stizali sa svih strana.

Svoju unuku obožava, a kako kaže, Zoranu je ona svetlost na kraju tunela.

- Jana je jedno divno, prepametno dete. Ovo što se dogodilo je strahota. Ona voli da crta. To je njen odbrambeni mehanizam. Na početku je stalno pitala gde je Jelena, mi joj nismo ništa govorili, dok se nismo konsultovali sa psihologom, koji nam je rekao tada da je ona još mala, da joj ništa ne govorimo, jer ne može u tom uzrastu da razume nestajanje, javlja strah od smrti, posledice su ogromne. Slušali smo savete psihologa sve vreme.

Dodaje i da je devojčica znala da joj je tata u pritvoru i zbog čega.

- Znala je da je Zoran bio pritvoru. Nju je interesovalo gde je tata, vezana je za oca nenormalno. Sada ima samo njega, majku je izgubila. A, pred njom su Zorana uhapsili. Lažu da su čekali da Jana zaspi. Pred njom su ga uhapsili, dete je vrištalo. Sutradan su odmah poslali Centar za socijalni rad da je vodi. Miloš je tada dobio samo da bude hranitelj, što je ništa, jer mogu da dođu i da je odvedu, ali Zoran je sad povratio starateljstvo. Borićemo se do kraja, istina je na Zoranovoj strani. On veruje u pravdu i jedino se toga drži - završava naš sagovornik.

Podsetimo, prva optužnica protiv Marjanovića je podignuta 2017., a druga 2018. godine, a obe su vraćene na dopunu. Marjanović je uhapšen 15. septembra 2017., gotovo godinu i po dana od ubistva. Iz pritvora je pušten nakon deset meseci.

On se od juna 2018. brani sa slobode, nakon što mu je Apelacioni sud ukinuo pritvor.

Ukoliko se utvrdi da je kriv, za krivično delo teškog ubistva, može da dobije do 40 godina zatvora.

(Espreso.co.rs)