IMA LI U SRBIJI PRAVDE ZA ŽENE ŽRTVE NASILJA? Kako sprečiti NASILNIKE da im priđu i šta je ZAISTA ZABRANA PRILASKA?

U Beogradu se sinoć dogodio stravičan slučaj porodičnog nasilja. Dvadesetpetogodišnji D.J. hicima iz pištolja teško je ranio suprugu T.J. (25), a s teškim povredama oni su prebačeni u Urgentni centar.

Već na uviđaju, moglo se čuti rečenica koja se često čuje u ovakvim slučajevima. "Imao je zabranu prilaska".

I uprkos zabrani prilaska, prišao joj je, i to sa jasnom namerom. Ostavila ga je, napustila ga, podnela zahtev za razvod, a on je došao da se svađa, sa sobom noseći pištolj.

Devojka koja je sinoć upucana nije usamljen slučaj. Neke su i ubijene iako su njihovi partneri ili bivši supružnici imali zabranu prilaska njima.

Ovo su neki od slučajeva koji su se završili kobno, uprkos izrečenoj zabrani.

* Goran Janković (37), osumnjičen je da je 27. maja ubio suprugu Mirjanu Janković (32) i njene roditelje Branislava Pajića (57) i Nadu Pajić (57). On je imao zabranu prilaska do 12. juna zbog nasilja u porodici, za koje je prijavljen 11. maja.

* Neđeljko Đurović u januaru mesecu uhapšen je zbog sumnje da je na smrt izbo Miloša Mileusnića u nedelju ujutru. Od ranije je poznat policiji.

Njemu je 2017. godine bila izrečena zabrana prilaska, i to zato što je pretukao rođenu majku!

* Jovan Veršanski (24) osumnjičen je da je 5. februara nožem usmrtio svoju devojku Bojanu Miletić (21) u svlačionici lokalnog fudbalskog kluba u selu Stanišić kod Sombora.

On je u tom periodu, imao zabranu prilaska Bojani zbog ranijih problema i nasilja, a ubistvo je počinio tek pošto je izašao iz dvonedeljnog pritvora.

Inače, zbog nasilja u porodici svakog meseca u proseku se izreknu 1.572 zabrane kontakta i približavanja žrtvi, i 689 mera udaljenja iz stana, odnosno kuće.

Procedura za izricanje mere zabrane prilaska, prema Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, detaljno je objašnjena. Ovo su koraci:

Član 17 ovog zakona obuhvata "hitne mere".

"Ako posle procene rizika ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, nadležni policijski službenik donosi naređenje kojim izriče hitnu meru učiniocu koji je doveden u nadležnu organizacionu jedinicu policije. Hitne mere su: mera privremenog udaljenja učinioca iz stana i mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj."

Sledeći član podrazumeva postupanje javnog tužioca.

Posle prijema obaveštenja, procene rizika i naređenja, osnovni javni tužilac proučava obaveštenja i vrednuje procenu rizika nadležnog policijskog službenika. Ako posle toga ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, dužan je da sudu podnese predlog da se hitna mera produži, u roku od 24 časa od časa uručenja naređenja licu kome je izrečena hitna mera. Uz predlog, osnovni javni tužilac dostavlja sudu i procenu rizika nadležnog policijskog službenika, svoje vrednovanje njegove procene rizika i druge dokaze koji ukazuju na neposrednu opasnost od nasilja u porodici.

Sledeće je postupanje prvog stepena...

"Predlog da se hitna mera produži podnosi se osnovnom sudu na čijem području se nalazi prebivalište, odnosno boravište žrtve, a o predlogu odlučuje sudija pojedinac.

Sud produžava hitnu meru ako posle vrednovanja procene rizika nadležnog policijskog službenika, vrednovanja procene rizika koje je učinio osnovni javni tužilac, ocene priloženih dokaza i tvrdnji iz predloga osnovnog javnog tužioca i ocene izjašnjenja lica kome je hitna mera izručena, ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, inače odbija predlog kao neosnovan.

Rešenje o predlogu donosi se bez održavanja ročišta, u roku od 24 časa od prijema predloga da se hitna mera produži.

Ono što je veoma bitno za žene koje žele da odu od nasilnika, jeste sledeće:

Hitna mera koju izriče nadležni policijski službenik traje 48 časova od uručenja naređenja. Sud može hitnu meru produžiti za još 30 dana.

Ako bude produžena hitna mera privremenog udaljenja učinioca iz stana, lice kome je izrečena može da u pratnji policijskih službenika uzme iz stana neophodne lične stvari.

Kako smo već pomenuli, neretki su slučajevi kada se nasilnik ogluši o meru zabrane prilaska, i ne samo da je prekrši već žrtvu i ubije.

O tome šta se dešava kada se nasilnik ogluši o meru zabrane prilaska a ne povredi je, govorio nam je advokat Dalibor Dimitrijević koji često zastupa žrtve porodičnog nasilja.

- Nakon izrečene hitne mere zabrane prilaska od strane policijskog službenika u trajanju od 48 sati sud može na predlog tužioca tu meru da produži na još 30 dana. Ukoliko lice kome je izrečena ili produžena hitna mera zaštite prekrši ovu meru kažnjava se kaznom zatvora do 60 dana prema Zakonu o prekršajima.

Imajući u vidu ustanu slobodu kretanja sa jedne strane, te izrečenu meru kojom se ta sloboda ograničava u odnosu na žrtvu, a ne postoje mehanizmi njegovog praćenja kretanja, na žrtvi je da li će da prijavi kršenje izrečene mere od strane nasilnika, ili ne.

Pravo pitanje za sve one žene koje moraju da se osnaže i nasilje prijave jeste - šta i kad ona prvobitno izrečena mera od 30 dana istekne. Za ženu koja je dobijala batine, strah je prisutan uvek, a ne samo prvih mesec dana, a Dimitrijević nam je otkrio kako je moguće to rešiti.

- U situacijama kada žrtva strahuje za svoj život, a izrečena je hitna mera zabrane prilaska žrtva može pokrenuti parnični postupak za izricanje jedne ili više mera zaštite od nasilja u porodici, i to: izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću bez obzira na pravo svojine ili zakupa, zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice i zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice, a koje mere mogu trajati najviše godinu dana, s tim što se mogu i produžiti.

- Pored svega tu je i krivična odgovornost nasilnika za krivično delo nasilje u porodici, iz člana 194 Krivičnog zakonika, a koji se goni po službenoj dužnosti - kaže Dimitrijević.

Inače, nasilniku sa Novog Beograda na teret će se najverovatnije staviti krivično delo ubistvo u pokušaju, i to kvalifikovani oblik. Za ovo delo maksimalna zaprećena kazna je 40 godina zatvora. Njemu će najverovatnije biti određen pritvor od 30 dana, ali u velikoj meri to zavisi od njegovog zdravstvenog stanja. Do tada on će se nalaziti u pritvorskoj bolnici, naravno tek po otpuštanju iz klinike u kojoj je zbrinut.

Koordinatorka Sigurne ženske kuće Vesna Stanojević ranije je izjavila da zabrana prilaska nije uvek loša mera, ali da nekim nasilnicima to ništa ne znači.

„Zabrana prilaska nije uvek loša mera. Na mnoge nasilnike to utiče, neće da je prekrše, jer znaju šta posle toga sledi. Ali, ima i onih kojima to ne znači ništa, koji ne doživljavaju tu meru kao nešto što može njih da ugrozi”, rekla je Stanojevićeva.

Naročito, kako dodaje, ako su odlučili da ubiju, da se reše osobe za koju smatraju da im je nešto kriva, a uglavnom osuđuju žene za svoje neuspehe.

Prema statistikama, svaka treća ženska osoba u Srbiji doživi neki vid nasilničkog ponašanja.

Ako trpite nasilje ili znate nekog ko trpi nasilje, pozovite SOS telefon 0800 35 00 36.

(Espreso.co.rs)