Mira je ranije otkrila sve o ATENTATU na nju i SLOBU! Muž me je pitao da li sam ŽIVA, a ja sam mu tražila samo OVO

Slobodan Milošević preminuo je u Hagu pre 13 godina, a malo je poznato da su prvi put oboje - i on i Mira Marković - mogli da stradaju još davne 1988. godine.

Sumnjiva saobraćajna nesreća, koja se smatra prvim pokušajem atentata na Slobodana Miloševića, desila se 3. januara 1988, na autoputu Zagreb – Beograd, kada su na automobilu, tada predsednika CK Srbije, pukle obe zadnje gume, šaljući automobil u jarugu.

Milošević je zadobio lakše povrede i već sutradan se našao na poslu. SUP Beograda je utvrdio da su gume bile “dotrajale i da je nestručno urađena pneumatika”.

"Pre nego što je pala noć, u nekoliko kilometara eksplodirale su obe zadnje gume na kolima kojima smo se vraćali kući... Automobil je sleteo s puta, s krovom na zemlji. Slobodan je s prednjeg sedišta pitao mene i Marka jesmo li živi... Ni onda, ni kasnije, nisam znala kako smo izašli kroz jedva otvoren prozor. Dok stojimo pored slupanog auta, vozač i nas troje, pocepani, živi i još nas ništa ne boli, sve iz kofera rasuto po snegu, ja gledam svoje haljine i cipele, u snegu i mraku, i pitam Slobodana gde je moj cvet iz kose. On ga traži pogledom i kaže mi da je tu i da ne brinem. A u autu još uvek radi kasetofon, kroz noć, nad livadom, u snegu, i dalje se čuje pesma: ‘Cvetovi beli, cvetovi plavi, u tvojoj kosi’... Ta nadrealna slika trajala je desetak minuta."

Mira Marković potom opisuje kako su porodicu Milošević evakuisali s mesta atentata.

Mira je pokušala da stopira nekoliko automobila, ali se niko nije zaustavljao.

Uspela je tek s jednim autobusom, koji ih je odvezao u bolnicu na Bežanijskoj kosi.

Vozač, sin Marko i Mira bili su, kako je rekao doktor, “ugruvani”, a Slobodan je imao najozbiljnije povrede - rane na nozi bile su duboke, ali noga nije bila slomljena...

Nikad nismo saznali ko je na automobilu “intervenisao”, piše Mira Marković na sledećoj stranici.

Novine su samo izdale kratko saopštenje prema kojem je Slobodan Milošević imao saobraćajnu nesreću.

Josip Manolić, ključni Tuđmanov obaveštajac tog doba, ispričao je detalje tog atentata za hrvatske medije.

- U toj priči mi nismo bili glavni akteri - rekao je Manolić, pa dodao:

- Bio je to plan bosanskih tajnih službi, a naše su, samo neki njeni delovi, na određen način imale u tome udela, sve dok Milošević nije ojetio da se nešto događa pa je protestvovao kod Tuđmana... Pokušaj atentata dogodio se kad je pukla guma na vozilu u kojem se nalazio. Bila je to poruka da postoje i snage koje ga ne žele kao vođu... Centar priprema tog atentata bio je u Srbiji, a glavni akteri su bili iz radikalne opozicije kojoj je Milošević smetao.

Manolić otkriva pozadinu slučaja i komunikaciju između Tuđmana i Miloševića:

- Srpska služba je nanjušila da se nešto sprema. Kao i svaka takva služba, brinuli su se za šefa i čuvali ga, ali nisu uspeli saznati ko mu među njima tačno radi o glavi. Bili su to ljudi iz njegove najbliže okoline. Toga dana kad je Miloševiću eksplodirala guma na automobilu, ja sam bio u Zagrebu. Istim kanalima kojim sam do tada komunicirao, do mene je došla vest o pokušaju atentata. Pre pokušaja atentata predsednik Tuđman i Milošević su razgovarali i u tom razgovoru Milošević je Tuđmanu dao do znanja kako zna da se na njega sprema atentat. Rekao mu je da zna da ima neprijatelje u svojoj bližoj okolini. Tuđman mu je kratko i jasno uzvratio: "Mi ne učestvujemo u toj akciji!". Zbog saznanja koje smo imali Tuđman me poslao u Grac da kažem Radovanu Karadžiću i Koljeviću da smo čuli šta se sprema. Čekao sam da sastanak završi i, kad smo izašli iz zgrade, povukao sam Karadžića u stranu i u četiri oka mu šapnuo šta mi je naložio predsednik Tuđman. On je kratko uzvratio: "Već smo obavešteni". Verujem da su posle saznali ko mu je i kako smestio - prisetio se Josip Manolić ove epizode.

(Espreso.co.rs)