KAD JE POGINUO, MOJ MILE JE U DŽEPU IMAO 200 DINARA! Bolna ispovest supruge nastradalog rudara Mileta Škorića

Daj, Bože, da se opet rodi takav čovek kakav je bio moj Mile. Svima je pomagao, na posao nikada zakasnio nije, radio je u tom rudniku i povređen i umoran... Kad je poginuo, u džepu je imao 200 dinara. Takav je on bio, nadničar, pošten čovek, ljudina.

Ovako, slomljena posle smrti voljenog supruga, priča Dana, supruga rudara Mileta Škorića (52) koji je poginuo kada ga je pre šest dana zatrpala velika količina uglja. Mile je celog života radio teške poslove i najviše se od svega radovao penziji u koju je uskoro trebalo da ode. Isplaćivao je dva kredita: jedan za stan i jedan za auto, koji je morao da kupi jer je Dana zbog bolesti ostala skoro nepokretna. Ali, nikad se nije žalio. Naprotiv, čak je i slobodno vreme koristio da pomogne drugima.

- Jednom se vraćao iz rudnika sav prljav i umoran. Onda je video komšiju kako se nekom malom testerom muči da iseče drva. Mi imamo parno grejanje, ali se dešava da moramo da ložimo kad su neki veći kvarovi. Čim je ušao u kuću, Mile je dohvatio našu testeru i otrčao da komšiji završi posao - priseća se neutešna supruga Dana.

Tako je, kaže, bilo i kada zaveju smetovi, pa starije komšinice ne mogu po penziju.

- On ih je vozio gde god treba. Držao ih je za ruku kad prelaze ulicu i nikad ih po ledu nije puštao da idu same - priča Dana za beogradske medije.

"Izgubili smo već jednog oca, nemoj sad i tebe"

- Moj Mile je kad ga je zatrpao ugalj u džepu od pantalona imao 200 dinara. Njegova dnevnica je bila 2.000 dinara. A svaki dan kad ode na posao, on nije znao da li će se sa njega i vratiti - priča Dana.

Mile je njenu decu iz prvog braka prihvatio kao svoju. Kada je dobio premeštaj da radi u rabu, nezaštićenom i najrizičnijem delu rudnika, sin ga je preklinjao da na to ne pristaje. Ali Mile, kakav je bio celog života, nijedan posao ne bi odbio.

- Nekoliko dana pre nego što je poginuo, sin ga je molio: "Nemoj, Mile, ići u rab. Nemoj, molim te, izgubili smo jednog oca kad smo bili mali, ne možemo sad i bez tebe da ostanemo". I on je rekao da neće, ali je uvek slušao gazdu. I eto, to ga je koštalo života - kaže Dana, više ni ne uspevajući da priguši jecaje.

(Espreso.co.rs)