NJENA POVREDA JE LIČILA NA RATNU! Ekipa lekara koja je spasila Deinu ruku otkriva JEZIVE DETALJE S LICA MESTA

Voditeljka Dea Đurđević, koja je doživela u četvrtak tešku saobraćajnu nesreću kada joj je otkinuta ruka kada ju je na trotoaru udario autobus, dobro se oporavlja posle petočasovne operacije.

Zamolila je Dea načelnika da pozdravi sve kolege i sve koji su se brinuli i pružili joj pomoć i uz veliki široki osmeh rekla: "Ja sam odlično, ja sam megacar".

Prva doktorka koja je pomogla na mestu nesreće bila je dr Maja Dimitrijević, lekarka Hitne pomoći.

"Imali smo jedan problem prilazu pacijentu, zbog proklizavanja, ali to nas nije omelo da odmah budemo pored pacijentkinje. Bila je evidenta teška povreda. Pored amputirane ruke, trebalo je još da uradimo da li je bilo još nekih povreda, pri takvim udesima to su najčešće povrede karlice. Naš deo posla je bio zbrivanjenje kako pacijentkijnje i zbrivanje apuntata jer za cilj smo imali ponovnovo uspostavljenje ekstremiteta", rekla je dr Maja Dimitrijević, koja je rekla da su u rekordnom roku zbrinuli Deu i da je ta povreda ličila na ratnu povredu, a i sve je ličilo na ratnu zonu.

"Imali smo fiziološki rastvor i bio je hladan. Neke okolnosti su išle na našu ruku tog jutra je bilo hladno vreme i naša kopletna oprema je bila hladna. Zbrinuli smo amputat. Hvala bogu aktuelnog krvarenja nije bilo. Po zbrinjavanje pacijentkinje, VMA je bio obavešten, kada smo stigli na VMA tim od 10-15 ljudi bio je spreman da primi pacijentkinju. Sve je bilo spremno i Dea je bez ikakvih komplikacija tokom prevoza preuzeta od tima VMA", rekla je Maja Dimitrijević.

"U čitavoj toj nesreći bilo je sreće da je vreme bilo hladno. U startu sam, kada su mi javili 6.29. Odmah sam obavestio dežurnog hirurga dr Baraktarevića, ortoped po struci, i izvestio me je o povredi i sam rekao: "Šefe, ovo će biti jako teško", jer se radi o istrgnuću leve ruke iznad lakta. Neravne ivice, pokidani nervi, krvni sudovi, različitih dužina, neki su se već toliko oštećeni da je bilo teško raditi, ali nismo nijednog trenitka pomislili da to ne treba da radimo. U intenzivnoj nezi nije bilo krvarenja jer je šok toliko bio velik da su se krvni sudovi skupili. Ona je imala povrede karlične kosti ali nisu bili opasni.

Nisam imao nijednu dilemu, samo mi je bilo koliko možemo da uradimo i ko to može da uradi. Dogovorili smo se u startu šta treba, svi su bili na vezi, nudili su svoju pomoć i ja sam mislio da svi treba treba pod jednim krovom VMA", rekao je načelnik VMA.

"Počela je bitka sa vremenom, i svestan svih tih stvari i povreda podseća na ratnu, jer istrgnuće, zgnećenje pa čak i opekotine, to trenje od zid, i morali smo da se organizujemo. Još VMA ima i seća se tih povreda iz ratnih vremena. Najsrećniji sam bio kada su stigli dr Bumbaširević i dr Vučetića i kada su oni ušli u salu. Tada sam ja mogao da siđem i kada sam video četiri tima kako radi u istom trenutku - jedna ekipa radi na ruci, druga radi na apmutiranoj ruci, a treća ekipa priprema graftove vena, jer je to trebalo uraditi, četvrti osteosintezu kostiju i tog momenta sam shvatio da ćemo uspeti", rekao je načelnik VMA.

"Više stotina pari rukavica je promenjeno na toj operaciji i sve vam to govori koliko je to bila teška operacija", dodao je načelnik u Novom jutru.

Celo gostovanje pogledajte u video-prilogu:

(Espreso.co.rs)