UMIRAO JE OD SEPSE DOK SU NAM GOVORILI DA POVRAĆA OD STRESA! Natašin muž Saša umro zbog GREŠKE LEKARA

Saša Ćurčić (24) je preminuo je 8. januara u kruševačkoj bolnici.

Pre toga se borio kako samo on zna. Supruga Nataša je bila uz njega sve vreme, ali ona nije mogla da mu pomogne, jer nije lekar. A lekari su govorili da je dobro i da će biti još bolje, pišu srpski mediji.

Nataša je rešena da tuži kruševačke lekare nakon tragedije koja je zadesila ovu porodicu.

"Rane su mu strašno krvarile. To krvarenje su doktori jedva zaustavili. Koliko su mu krvi davali, toliko je krvi izlazilo iz njega. Bubrezi su se gasili. Temperatura je skočila. Dozivao je ćerkicu. Emu. Na drugi dan Božića stigao je telegram.

Mislila sam da su dobre vesti. U hodniku bolnice rekli su mi da je preminuo tog jutra u 7:10. Tu nastaje katastrofa."

Tešku, ispostaviće se - smrtonosnu povredu, doživeo je 21. decembra 2018. godine, kada se prilikom seče drva jedna grana odlomila i udarila ga po zadnjici. Lekari nisu videli da mu je tada napuklo debelo crevo. Lečili su ga od lake povrede donjeg dela leđa. Zbog neznanja ili nečeg drugog - reći će sud.

U petak je primljen u kruševačku bolnicu i urađen mu je skener povređenog mesta. On supruzi Nataši govori da ima bolove, ali da se ne brine i prećutkuje joj u kakvim se zapravo mukama nalazi. Doktori joj saopštavaju da su mu od udarca samo popucali butni mišići, ali da je u pitanju laka povreda, da će biti bolje.

- Odlazim mu u posetu u subotu. Pita me za dete, za Emu. U subotu ga vode na hitan skener jer je povraćao celu noć. Kažu da povraća od stresa i da mu nije ništa. Bio je užasno bled. Sa skenera ga voze u šok sobu. Mislim da je tada već krenula sepsa. Čak i ja znam da ona u ovakvim slučajevima nastupa posle šest sati od povrede - priča mi Nataša.

U nalazu piše da je Saša prebačen na intenzivnu negu zbog bledila i pada pritiska.

Sve do ponedeljka ga tretiraju samo infuzijom, lekovima protiv bolova i plazmom. U ponedeljak ga konačno operišu i osećaju smrad. Tek tada utvrđuju da je debelo crevo puklo.

Klinički centar u Nišu kaže da nema potrebe da Sašu prebacuju tamo jer se po novim snimcima vidi da mu je bolje. Napominju, ipak, da su mu vrata u Nišu širom otvorena.

Stalno sam pitala da li je van životne opasnosti, ali su mi govorili da su svi koji su u šok sobi u životnoj opasnosti. Saša je pospan, ali ja verujem da je to od antibiotika. I njegov otac i ja vidimo da tu nije sve u redu. Videlo se da mu nije dobro. Doktori mi kažu da su svi ostali pacijenti izašli iz šok sobe i da sad imaju vremena da se posvete samo njemu - priseća se Nataša.

Sa ovom idejom ona odlazi kući, ali joj već sutradan kažu da je, ipak, poslat na Urgentni centar Kliničkog centra Srbije.

U Beogradu je odmah operisan, a hirurg je obavio težak razgovor sa Natašom.

- Rekao mi je da je Sašino stanje mnogo teško i da ima male šanse da preživi. Pitala sam ga koliko. Rekao je 15-20%. Sve mi je bilo jasno. Doktorima u Beogradu nije jasno kako u Kruševcu nisu videli da je debelo crevo puklo, jer se na snimku to jasno vidi - govori Nataša, dok joj glas postaje sve tiši. Shvatam da dok govori, ponovo sve preživljava.

Rane su mu stalno krvarile. To krvarenje su doktori jedva zaustavili. Koliko su mu krvi davali, toliko je krvi izlazilo iz njega. Kada je krv stala, rane su zasušile, ali bubrezi su se gasili i temperatura je rasla.

Drugog dana Božića stigao je telegram.

- Otišli smo na Klinički centar i tamo mi je saopšteno da je Saša preminuo tog jutra, u 7:10. Tu nastaje katastrofa - govori Nataša sve tiše i na ovoj poslednjoj rečenici zastaje.

Nije joj palo na pamet da traži obdukciju, sve dok sahrana nije prošla. Smatrala je da se dovoljno namučio. Javno tužilaštvo iz Brusa je tražilo obdukciju.

- Sada sam odlučna da ih tužim, pa neka odgovora ko treba. Ja njemu ništa nisam mogla da pomognem, bila sam pored njega, gledala kako se muči. Oni su meni oduzeli više od 20 godina života, svaki taj dan proveden u bolnici meni je oduzimao po godinu-dve života. Iz groba ga podići ne mogu, ali sutra će se desiti nešto meni, mom detetu i opet će biti ista greška. Ako to pustimo da ide tim tokom, biće svašta - poručuje Sašina udovica i sada samohrana majka Eme (3).

Sašina porodica ne sumnja u stručnost lekara sa Kliničkog centra u Beogradu, ali sumnja u način lečenja kruševačkih doktora. Pitaju ih "gde su bili prva tri dana po prijemu u bolnicu, zašto je tada lečen samo infuzijom i kako nisu videli naprsnuće debelog creva".

Na ova pitanja će neko morati da odgovori.

(Espreso.co.rs)