KIŠA METAKA GA JE UBILA S LEĐA, PUKOM SREĆOM MECI SU PROMAŠILI 10 DECE! Priča o SRBINU ubijenom zbog ratnih zločina

Posle ubistva Dragana Gagovića, koje su u drumskom prepadu počinili francuski vojnici u sastavu SFOR-a, postavlja se pitanje da li je hapšenje optuženih za ratne zločine toliko važno da mora da se izvrši čak i kada postoji rizik da neko dete izgubi život.

Mada odmalena naviknuti na svako zlo i nesreću, pioniri karate kluba "Sutjeska" iz Srbinja (bivša Foča) sigurno nisu mogli ni da pretpostave kako će se okončati božićni praznici koje su proveli na Tari, pohađajući sedmodnevni karate-seminar u organizaciji KK "Omladinac" iz Bajine Bašte: pucnjavom, krvlju, ubistvom njihovog trenera Dragana Gagovića (optuženog od Haškog tribunala) i ozbiljnim traumama za koje se valja nadati da neće ostaviti preteške posledice.

- S Tare smo nas trojica trenera s desetoro dece krenuli 9. januara izjutra - rekao je ranije za "Vreme" Vojislav Bodiroga, Gagovićev prijatelj i kolega.

- U Draganovom golfu, osim njega, bile su još četiri devojčice i jedan dečak, svi između 11 i 13 godina. Mi smo išli iza njih pošto se, uprkos dogovoru, nismo našli u Višegradu. Kod Ustiprače, na mostu koji vodi prema Čajniču, naišli smo na barikadu: preprečen kamion SFOR-a i dvojicu vojnika bez ikakvih oznaka. Oni su nam rekli da je put zatvoren zbog mina, a na pitanje gde je naša policija, odgovorili su da ona o tome nije obaveštena. Pustili su nas negde oko jedan i petnaest. Nedaleko odatle, na jednom prevoju, videli smo Draganov golf prevrnut na krov. Stali smo i videli krv i delove mozga na krovu izrešetanog automobila, dečji šal i suvenire ponete sa Tare. Dragana i dece nije bilo. Deca su stigla u Srbinje tek oko 6 sati, u međuvremenu su ih držali, ispitivali i valjda ih ubeđivali da nisu videla to što su videla već da su sanjala.

Inače, postoji podatak da je Draganu metak presudio sa leđa, a samo je Bog spasio decu da ih ni jedan od ispaljenih 47 metaka u automobil, ne zakači.

Šta su ta deca videla?

U izjavi za lokalni radio i za druge medije, dvanaestogodišnja Sonja Bjelović kaže: "Iza jedne krivine dočekali su nas metalni šiljci. Dragan je prikočio, a onda se začula pucnjava. Rekao nam je 'sagnite se da vas ne pogode', pokušao je da nas zaštiti i da obiđe šiljke, ali guma nam je pukla, udarili smo u stenu i prevrnuli se. Videla sam da je Dragan bio sav krvav, meni je metak pogodio tašnu... Tu je bilo petnaestak vojnika SFOR-a u belim uniformama i s maskama na licu, tako da su im se samo oči videle. Grubo su nas izvukli iz prevrnutog vozila, kroz prozore i vrata i rekli nam da sednemo na zemlju. On je ležao dok su mu stavljali zavoje i vadili mu ličnu kartu da je slikaju. Ubacili su ga u zeleni kombi, a nas u džip. Dok su nas vozili, nisu nam dali da gledamo kroz prozor da nas ne bi neko video. Odvezli su nas u neko selo na teritoriji Federacije BiH kod Goražda, a odande helikopterom do baze SFOR-a u Pilipovićima. Tamo su nas ispitivali i sve vreme držali na nišanu.

Izjave druge dece su slične, a mala Jelena Pjano kaže da je shvatila da im je trener ubijen kad su ih vojnici pitali da li su videli njegov leš. Deca nisu maltretirana, a cevi uperene u njih znak su razumljivog opreza: šta zna vojska šta je dete, pa još Srpče i karatista, može to očas posla da zvizne mae-gerijem u glavu.

Iste večeri, na Dan svetog Stefana (treći dan Božića, nacionalni praznik Republike Srpske), tokom demonstracija razgnevljenih Srbinjana, automobili i prostorije IPTF-a su demolirane, a petoro međunarodnih policajaca premlaćeno. Dvojica od njih su dopali bolnice. IPTF je utekao u Pilipoviće, a ni SFOR se otad skoro ne viđa u gradu.

Zvaničnici NATO-a odmah su objavili svoju verziju: Gagović je "krenuo kolima na pripadnike SFOR-a, zapretivši njihovim životima", pa su oni "u samoodbrani otvorili vatru". Glavni tužilac Haškog tribunala Luiz Arbur "izrazila je žaljenje" zbog ubistva Gagovića i pozvala sve optužene da se mirno predaju. Portparol Stejt departmenta Džejms Rubin izjavio je da je SFOR"delovao u okviru uobičajenih dužnosti". Niko da pomene decu, osim francuskog Ministarstva odbrane koje je, uz tezu o "samoodbrani", pomenulo "ostale saputnike". Kasnije je i portparol NATO-a u Sarajevu Glen Čemberlen naglasio da "odgovornost u potpunosti pada na Gagovića, koji je nesmotrenim potezom izložio saputnike nepotrebnom riziku". U ponedeljak 11. januara "saputnici" su avanzovali: portparol SFOR-a Šina Tompson je na novinarsko pitanje odgovorila da u automobilu "nisu bila deca, nego tinejdžeri"! Ova plemenita dama je, nažalost, samo delimično u pravu: tačno je da jedno dete ima 13 godina (izgovoreno na engleskom završava se nastavkom "teen"). Sva ostala su mlađa.

Dragan Gagović, čovek čije je hapšenje bilo toliko važno da se zanemarila bezbednost dece po profesiji je bio defektolog, do 1990. godine radio je kao vaspitač u KP domu u (tada još) Foči, a onda je postavljen za komandira stanice milicije. Godine 1992. postao je načelnik SUP-a, a od 1993. do 1995. komandovao je specijalnom jedinicom MUP-a RS. Napustivši policiju počeo je da se bavi privatnim biznisom osnovavši špeditersku firmu "Ipon". Bio je trener u KK "Sutjeska", koji je proglašen za najbolji sportski klub u Srbinju za prošlu godinu. Iza njega je ostala supruga u drugom stanju i ćerka Isidora iz prvog braka. SFOR je vratio njegovo telo tek u ponedeljak naveče, verovatno čekajući da se smire strasti. Sahranjen je 13. januara, a u Srbinju je zvanično proglašen dan žalosti. Otkazane su sve proslave srpske Nove godine.

Za šta je Haški tribunal teretio Gagovića?

- Za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i za teške povrede Ženevske konvencije - rekla je ranije takođe za "Vreme" Nataša Kandić, izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo.

- Konkretno, uz još sedmoricu ljudi iz tog grada, optužen je za silovanje i seksualno zlostavljanje muslimanskih žena zatočenih u sportskoj dvorani 'Partizanka', u fočanskoj gimnaziji i u barakama na području Buk-Bijela. Ostali optuženi našli su se na listi po pojedinačnoj odgovornosti, a on i po tom osnovu, kao i po osnovu komandne odgovornosti, pošto je bio šef policije. Ovim ubistvom, nažalost, javnosti je uskraćena mogućnost da praćenjem suđenja sazna činjenice u vezi sa događajima u Foči."

Fond za humanitarno pravo oglasio se i zvaničnim saopštenjem u kome ukazuje na "utisak da SFOR preuzima pravdu u svoje ruke" i da "strategija hapšenja optuženih od strane Haškog tribunala ima nedostatke koji se veoma ozbiljno moraju razmotriti unutar Haškog tribunala". Na kraju saopštenja stoji: "Ubistvo Dragana Gagovića, i svakog drugog optuženog za ratne zločine, ide na račun pravde koju javnosti i optuženima treba da pokaže Haški tribunal. U slučaju Dragana Gagovića - nema pravde."

Sagovornica "Vremena" ne krije svoje ogorčenje i činjenicu da je lično zainteresovana za Gagovićev slučaj jer na njemu radi godinama, verujući da će se na suđenju ustanoviti da li je čovek ratni zločinac ili "neko ko je kriv zato što nije imao svest da napusti mesto načelnika SUP-a i ode iz Foče kao i hiljade drugih, s kojima je do tada živeo u odnosima poštovanja":

- Skoro do detalja znamo šta se događalo u Foči, znamo za zločine, znamo za silovanja i seksualna zlostavljanja žena u 'Partizanki' (gde je bilo zatočeno oko 80 žena, dece i staraca) i drugde. Kod Gagovića postoji komandna odgovornost, ali je zanimljivo da svedoci, mahom Muslimani, govore o njemu drugačije od svedoka koji opisuju šefove policije u drugim gradovima pod srpskom kontrolom. Njega se nisu plašili, već su mu se obraćali za pomoć. Navode da je nekima pomogao. Ima slučajeva da je on slao policiju da spreči razne paravojne formacije u njihovom naumu da izvrše zločin, ili je sam dolazio. Dolazio je u kuće pobijenih muslimanskih policajaca, izjavljivao saučešće... Neki svedoci ga, opet, krive što nije pohapsio grupu lokalnih kriminalaca koji su terorisali stanovništvo i kažu da ga ne amnestira izgovor da je za to bio nemoćan. U svakom slučaju, ovde je reč o ubistvu veoma važnog svedoka."

Srbi su Foču, sedište opštine od oko 45.000 stanovnika (od čega oko 56 odsto Muslimana), zauzeli odmah na početku rata, a u okolini su se vodile žestoke borbe. Po procenama, grad je etnički očišćen uz 500 do 800 civilnih žrtava. Srušene su sve džamije (uključujući i čuvenu Aladža džamiju iz 1550. godine), Veliki han (XVII vek), Sahat kula (XVIII vek)... Plus zatvori - bordelji. Šef policije nesporno snosi odgovornost za sve, ali nije razjašnjeno koliki je bio njegov uticaj. Ono što se zna jeste da je na početku rata izveo iz grada dotadašnjeg načelnika SUP-a Himzu Selimovića, spasivši mu time glavu. Ono što je trebalo da se dokaže ili opovrgne jeste da li je i sam kriv za silovanje. Po rečima Nataše Kandić, on je u razgovoru sa saradnicima Fonda bio šokiran činjenicom da je optužen, rekavši da može da stane pred svaki sud, ali da neće da ode sam, jer je za optužnicu saznao preko medija. Njegov advokat Slaviša Prodanović, pak, kaže za "Vreme" da je u vreme podizanja optužnice Gagović svraćao do stanice milicije u Ustikolini, na teritoriji Federacije BiH (!?) i da je bio spreman da ode u Hag, pod uslovom da se brani sa slobode. Kada je taj zahtev odbijen, po Prodanovićevim rečima, Gagović je izjavio da nije zaslužio ni dan zatvora, a kamoli koji mesec ili godinu, ako se proces otegne. Na kraju mu je presuđeno bez suda.

Čak i da je bila reč o najgorem zločincu, saznanje da je, po policijskim izvorima, nađeno 16 rupa od metaka na automobilu punom dece izaziva mučninu. A njega je, kako "Vreme" nezvanično saznaje u Okružnom tužilaštvu u Srpskom Sarajevu, pogodio samo jedan metak koji je ušao u potiljak i izišao kroz čelo. Koga je gađalo onih 15? Osim toga, prilikom nameštanja "sačekuše" Gagoviću, SFOR je morao da zna gde je on bio i s kim putuje, mada je portparol SFOR-a za sektor jugozapad Dejvid Mejo izjavio da vojnici SFOR-a nisu znali za decu u automobilu (konačno reč "deca"). Dalje, "musketari" su mogli da ga uhapse i drugom prilikom: čovek nije nosio oružje, a i nije se nešto krio. Princip civilnog sudstva da je bolje da sto krivih izmakne pravdi nego da jedan nevin strada, ovde možda nije važio, jer je Gagovića prilikom pokušaja hapšenja ubila vojska. A zašto hapsi SFOR, a ne IPTF, posebno je pitanje. Ovako ostaje zabrinjavajući utisak da predugim boravkom u Bosni, međunarodni vojnici poprimaju neke lokalne gadne manire: upravo su se Francuzi ranije žalili da ih drže po šest meseci bez smene! Ili je, što reče jedan beogradski cinik, kriva ona Andrićeva "meka, pitka i podmukla rakija" koja na domaće deluje kao "endemska bolest s kojom se dugo živi", dok za zapadnjake može da ima "munjevito razorno dejstvo". Kako god bilo, opravdanja nema: SFOR je u Bosnu valjda došao baš zato da bi sprečio pucanje na decu!

Mali Gagovićevi saputnici morali su posle tri dana da odu na lekarski pregled jer je svima poremećen san, a neki ne mogu ni da jedu.

(Espreso.co.rs / Vreme)