BIO SI PRAVI HEROJ, UMRO SI DA BIH JA ŽIVELA: Potresna ispovest devojčice čiji deda se udavio spasavajući je iz Dunava

Kratak tajac, zatim težak, duboki uzdah. Lagano je sklopila kapke, kroz koje su se probile suze i pokvasile joj obraze. Potom je otvorila umorne oči i jedva izustila: „

- Eh, moj deda - to je pravi heroj. Dao je svoj život da bi mene spasao.

I tako je, uz dopuštenje njenih roditelja, počeo razgovor novinara Kurira sa Aleksandrom Jovanović (12) iz Belegiša, unukom Milorada Jovanovića (60), koji je, iako invalid sa samo jednom rukom, protekle subote skočio u Dunav da spase svoju unuku od utapanja. Heroj ove porodice uspeo je da svoju mezimicu spase sigurne smrti, ali da bi to učinio - morao je da se odrekne svog života.

Telo nesrećnog čoveka pronašla je Žandarmerija dan nakon tragedije, oko 14 časova.

Uzrujana i tugom pogođena Aleksandra, koja je zahvaljujući svom dedi uspela da preživi utapanje, objasnila nam je kako je sve kobnog dana izgledalo.

- Prespavala sam u dedinoj kući, a onda smo sutradan krenuli na pecanje na Dunav. Deda je hteo da pređemo na drugu stranu reke, gde je drveće, iako sam ja insistirala da ostanemo na prvoj plaži.

- Predložila sam mu da krenemo za čovekom koji je nedavno spasao našu komšinicu od utapanja, ali nije se složio, pa sam ga poslušala. Nastavili smo da koračamo i sve je bilo u redu. Međutim, u jednom trenutku smo izgubili tlo pod nogama i upali u rečno korito - priseća se uplakana Aleksandra.

- Upali smo zajedno u duboki vir i počeli da tonemo. Zagrlila sam dedu snažno, vičući: „Deda, pomozi mi, pomozi!“... Nekoliko trenutaka bili smo pod vodom, zaglavljeni u vrtlogu, nakon čega je deda, iako je imao samo jednu ruku, smogao snage da me izgura van dubokog korita. Potom sam izašla na plažu, okrenula se da vidim gde je deda, a prizor koji sam zatekla nikad neću zaboraviti. Videla sam samo njegovu kosu koja je plutala po površini... - stala je s pričom devojčica, bez snage da nastavi.

Njen otac Aleksandar, sin tragično nastradalog Milorada, kaže za Kurir da je, čuvši vest da su njegova ćerka i otac u opasnosti, odmah otrčao na plažu.

- Aleksandra! Saška! Ćale! - dozivao je porodicu s plaže zabrinuti Aleksandar.

- Nisam ih odmah spazio, ali sam onda video ćerku umotanu u peškir kako stoji na pesku. Otrčao sam do nje i zagrlio sam je, rekao da će sve biti u redu. Bila je bleda, u šoku. Potom su došli ronioci i Hitna pomoć i potraga za mojim ocem je počela. Pronašli su ga tek sutradan, ali je bilo kasno - rekao je Aleksandar.

(Espreso.co.rs / Kurir)