IMA LI SRBIJA NEZAVISNO SUDSTVO? Jedni oslobađaju Legiju, drugi zabranjuju rehabilitaciju Nedića! Ko je ovde lud, a ko zbunjen?

"Kad prebiju nekog od nas, onda nema problema, za to ne treba niko da bude osuđen. A kad nekog od njih pogledaju popreko, taj treba da bude na smrt osuđen. E, takvo nam je nezavisno sudstvo", zavapio je pre par dana predsednik Srbije.

Nije najjasnije na koga je to Aleksandar Vučić mislio - ko je to ovog puta prebijen, a sudstvo nije reagovalo. Još je manje jasno ko je pogledan popreko, zbog čega će neko (ko?) biti na smrt osuđen.

Metafore na stranu, da vidimo o čemu to predsednik Srbije priča, posmatrajući rad "nezavisnog sudstva" samo u poslednjih nekoliko nedelja.

U moru događaja kojima nas zapljuskuju ko će se još sećati pobune "crvenih beretki" pre ko zna koliko godina. Sve je to u magli, pa je i oslobađajuća presuda za pripadnike Jedinice za specijalne operacije, osim nešto malo gunđanja na Tviteru, ispraćena gromoglasnom tišinom.

Da se podsetimo: pobuna specijalaca iz JSO trajala je od 12. do 17. novembra 2001. godine. Navodni povod za pobunu bilo je hapšenje Predraga i Nenada Banovića, koji su bili optuženi za ratne zločine u logoru "Keraterm" u Bosni, i njihovo prebacivanje u Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu. Hapšenje su izvršili pripadnici JSO, opet navodno ne znajući da će Banovići biti odvedeni u Hag, što su smatrali nezakonitim.

Međutim, pravi povod je verovatno bila činjenica da su braća Banović ratovala u BiH zajedno s paravojnom jedinicom Vukovi (pretečom JSO), što je izazvalo strah da bi i neki pripadnici JSO mogli biti uhapšeni.

Drugi mogući povod bilo je to što je Milorad Ulemek Legija, koji je želeo da zadrži uticaj nad JSO, želeo da izbegne hapšenje prilikom svedočenja na suđenju za ubistva na Ibarskoj magistrali, prilikom atentata na Vuka Draškovića, koje je bilo zakazano u Okružnom sudu u Beogradu za 12. novembar. Za taj slučaj Ulemek je kasnije bio osuđen na 40 godina zatvora.

Bilo kako bilo, ostaće zapamćena rečenica tadašnjeg predsednik SRJ Vojislava Koštunice o ovom protestu:

- Znate, radi se o ljudima koji po meni nisu, sem možda kada je reč o funkcionisanju saobraćaja, ni na koji način ugrozili bezbednost zemlje. Neko od njih je i rekao da nemaju druge uniforme od onih koji imaju. Oni su se pojavili u onome što je njihova radna i svakodnevna odeća. Recimo, protestuju lekari oni izađu u belim mantilima. Sad protestuju pripadnici JSO i oni izađu u svojoj opremi i svojim vozilima… - besedio je Koštunica tih dana, tvrdeći kako je taj protest "opravdan i normalan".

Među vođama ovog "protesta" bio je i Zvezdan Jovanović, pravosnažno osuđen za ubistvo Zorana Đinđića.

E, svi oni, Legija, Zvezdan i ostala bratija iz "crvenih beretki", oslobođeni su pre dve nedelje. Specijalni sud smatra da u njihovoj pobuni nema ništa sporno.

Digla se kuka i motika, svi su komentarisali presudu, opozicija je kukala do neba, Šešelj zadovoljno trljao ruke, samo se nisu oglašavali oni čiji je to posao: Ministarstvo pravde, a nije bilo reakcija ni predstavnika vlasti (vidi početak teksta).

I taman kad čovek pomisli da ima nešto trulo u pravosudnoj državi srpskoj, s naslovne strane Večernjih novosti stiže žalopojka kako osvedočeni kvisling Milan Nedić neće biti rehabilitovan.

Ima li potrebe da podsećamo na saradnju Nedića s fašističkom nemačkom vlašću tokom Drugog svetskog rata? Na dušegupke na Sajmu u kojima je nastradalo nekoliko hiljada srpskih Jevreja? Na sva druga nepočinstva koja se Milanu Nediću, "Srpskoj Majci", stavljaju na teret?

Čini nam se da ne treba. Apelacioni sud u Beogradu doneo je ispravnu odluku.

I sad, budi pametan!

Vučić kuka na nezavisno sudstvo, Specijalni sud oslobađa specijalce s rukama do lakata u krvi, Apelacioni sud smatra da Nedić ne bi trebalo da bude rehabilitovan.

Gde je srpsko pravosuđe zaista danas? Da li njim i dalje kadruju "žute" sudije izabraneu vreme reforme pravosuđa dok je Tadić bio na vlasti?

Kako je moguće da jedan sud donosi presude u skladu sa zakonom (i zdravom logikom, uz svo poštovanje žrtava), dok njihove kolege iz susednog suda nimalo ne mare na neke druge žrtve i ljude pogođene nepravdom? Na koga se to žali predsednik? Šta to ne može da se promeni i zašto?

I zašto svi imamo utisak da kako god okreneš, ništa ne valja?

Da nam sudstvo, otkad je sveta i veka, sudi kako kaže vlast (promenljiva kategorija), a ne po pravu i zakonu (trebalo bi da je nepromenljiva kategorija)?

Konačno, zašto i vi i ja imamo isti utisak: da nikad ništa neće da se promeni?