LEGIJA OSLOBOĐEN! Doneta presuda u slučaju pobune JSO

Specijalni sud u Beogradu prvostepenom presudom oslobodio je sve pripadnike nekadašnje Jedinice za specijalne operacije (JSO) kojima se sudilo zbog optužbi da su 2001. godine izveli oružanu pobunu.

Presuda je izrečena u zgradi suda u Ustaničkoj ulici, a prvooptuženi, nekadašnji komadant JSO Milorad Ulemek Legija po sopstvenoj želji nije biti privođen na objavu presude iz zatvora u Požarevcu gde služi kaznu od 40 godina zatvora zbog niza krivičnih dela, među kojima je i ubistvo premijera Zorana Đinđića.

Zvezdan Jovanović, takođe nekadašnji komadant JSO, koji isto tako služi kaznu od 40 godina zatvora, na koju je osuđen kao neposredni izvršilac ubistva Đinđića, prisustvovao je izricanju presude.

U Specijalni sud na izricanje presude Miloradu Ulemeku Legiji, Zvezdanu Jovanoviću i ostalim pripadnicima JSO koji su optuženi za organizovanje pobune 2001.godine, došao je i lider radikala Vojislav Šešelj.

On je u kratkom obraćanju prisutnim medijima rekao da se nada oslobađajućoj presudi "jer za nešto drugačije nema osnova, s obzirom da je reč o protestu a ne o oružanoj pobuni kako to tužilaštvo tvrdi."

Ostali optuženi se brane sa slobode i nisu obavezni da prisustvuju objavi presude.

U završnim rečima Tužilaštvo za organizovani kriminal predložilo je za sve optužene zatvorske kazne, dok su branioci optuženih tražili oslobađajuću presudu tvrdeći da nije bilo pobune, već da se radilo o protestu.

Za Ulemeka tužilaštvo je predložilo sudu da ga osudi na kaznu od 12 godina zatvora zbog organizovanja oružane pobune, iako Ulemek nije bio na čelu JSO u vreme pobune, ali je prema stavu tužilaštva imao ključni uticaj na jedinicu koja je bila u sastavu Resora državne bezbednosti.

Za Jovanovića tužilaštvo je predložilo sudu da mu izrekne kaznu od 10 godina zatvora, dok je za pripadnike jedinice Miću Petrakovića i Dragoslava Krsmanovića tražilo po pet godina zatvora.

Za Veselina Lečića predložilo je četiri godine zatvora, a za Dragišu Rodića i Vladimira Potića po tri godine zatvora.

Što se tiče Dušana Maričića Gumara, koji je u vreme pobune bio komadant jedinice, medicinskim veštačenjem koje je zimus predstavljeno ocenjeno je da nije sposoban da prati suđenje, pa je postupak protiv njega razdvojen.

Maričić takođe služi kaznu zatvora u Požarevcu.

Tužilaštvo tereti optužene tvrdeći da je od 9. do 17. novembra 2001. godine JSO otkazala poslušnost komandi, povukla svoje pripadnike u centar u Kuli, prekinula komunikacije s komandom i u više navrata odbila zahteve načelnika resora, ministra unutrašnjih poslova i premijera Zorana Đinđića, da prekine sa pobunom.

Istovremeno, operativni deo Jedinice borbenim vozilima i naoružanim ljudstvom u dva navrata je blokirao autoput.

Prvi put je to učinjeno 10. novembra na autoputu Novi Sad-Subotica u blizini Vrbasa, a drugi put 12. novembra blokadom autoputa kroz Beograd kod Sava centra.

Na taj način je, kako se navodi u optužnici, vrlo jasno iskazana spremnost Jedinice za primenu nasilja ukoliko se ne prihvate njeni ultimativni zahtevi za smenu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića, načelnika resora DB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića.

Takvim postupanjem Jedinice, bili su neposredno ugroženi bezbednost i ustavni poredak zemlje, navodi se u optužnici.

Protest JSO je prekinut nakon što su Petrović i Mijatović podneli ostavke, dok Mihajlović to nije učinio.

Optuženi su u svojim odbranama negirali pobunu tvrdeći da su iskazali protest, zbog obmane nadređenih.

Naime, pripadinci Jedinice su uhapsili braću Banović, koji su potom izručeni Tribunalu u Hagu, iako je postojao dogovor da se pripadnici JSO ne angažuju za privođenje haških optuženika.

Komandantima JSO je navodno rečeno da su u pitanju opasni kriminalci koji će pružati otpor i da niko nije spominjao Haški tribunal, ali se ispostavilo drugačije.

Tadašnji čelnici DB-a Goran Petrović i Zoran Mijatović su odbili da pričaju sa Jedinicom koja je bila u sastavu DB-a, što je rezultiralo nezadovoljstvom.

Prema optužnici, JSO je od 9. do 17. novembra 2001. otkazala poslušnost komandi, povukla svoje pripadnike u centar u Kuli, prekinula komunikacije s komandom i u više navrata odbila zahteve načelnika resora, ministra unutrašnjih poslova i premijera Zorana Đinđića, da prekine sa pobunom.

Operativni deo JSO borbenim vozilima i naoružanim ljudstvom u dva navrata je blokirao autoput - 10. novembra Novi Sad-Subotica, a 12. novembra autoput kroz Beograd sa novobeogradske strane mosta Gazela.

Posle toga na čelo DB su došli teoretičar i šahista Andreja Savić za šefa, i oficir JSO za bezbednost Milorad Bracanović za zamenika koji je prktično preuzeo operativno vođenje tajne službe.

Bracanović je bio i šef kadrovske komisije kada je DB prerastao u BIA 2002.. Ovaj dvojac je smenjen u februaru 2003. Bracanović se posle ubistva premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. našaop pod sumnjama da je bio saradnik zemunskog klana i Milorada Ulemeka Legije. I pored brojnih optužbi osuđen je samo na dve godine zatvora jer nije prijavio ubistvo Ivana Stambolića. Presudom je utvrđeno da su Stambolića ubili pripadnici JSO po naređenju Slobodana Miloševića.

(Espreso.co.rs / Blic.rs)