SVEDOCIMA NA SUĐENJU ĆURUVIJINIM UBICAMA PREĆENO! Da li iza svega stoji rukopis Službe?

Tvrdnje o pretnjama, zastrašivanjima i pritiscima na svedoke samo su neke od spornih stvari koje su obeležile samu istragu ali i sudski postupak za ubistvo novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije za koje su optuženi pripadnici Državne bezbednosti.

Suđenje ulazi u završnu fazu a da brojna pitanja nisu rešena. Neposredni izvršilac ubistva Miroslav Kurak je i dalje u bekstvu a nalogodavci nisu otkriveni.

Trojica svedoka, podsetimo, na suđenju su tvrdila da im je prećeno kako bi odustali od svedočenja. Tužilaštvo za organizovani kriminal navelo je u odgovorima Insajderu pre godinu dana da su ove tvrdnje istraživane.

Istraga je prema navodima tužilaštva samo delimično završena, „jer su određena lica nedostupna organima gonjenja i procesuiranja u Srbiji“. U Tužilaštvu tada nisu želeli da preciziraju o kome se radi, a poznato je da je Miroslav Kurak, optužen da je neposredni izvršilac ubistva Slavka Ćuruvije, već godinama nalazi u bekstvu.

Stijović: Hteli su da me ubiju dok sam istraživao kako je očišćen Ćuruvijin dosije

O pritiscima tokom interne istrage na slučajevima zloupotreba unutar nekadašnjeg Resora državne bezbednosti, uključujući dosije „Ćuran“ o Slavku Ćuruviji, govorio je i nekadašnji pomoćnik načelnika beogradskog centra Zoran Stijović.

On je prošle godine u vidu svedoka pred Specijalnim sudom u postupku za ubistvo Ćuruvije rekao da je posle 2000. nakon što je počeo da vrši internu istragu o zloupotrebama u Službi dobio dojavu da mu se sprema ubistvo.

Kako je naveo Stijović, dobio je dojavu da se u JSO-u priča kako on istražuje ove zloupotrebe, da je nekoliko navodnih „pucača“ prešlo Drinu i da je trebalo da ga likvidiraju.

- Pratili su me i tri dana sam bio sakriven, nisu mogli da me lociraju. Iskoristio sam bolovanje i ležao sam u bolnici neko vreme. U bolnici sam provalio pratnju, nestao mi je dosije na Institutu za pulmologiju… Kada sam otišao kući, saznao sam da načelnik DB-a Goran Petrović preko svojih kanala plasira priču o tome da imam paranoju i da izmišljam. Ubrzo sam isključen iz svih poslova - rekao je Stijović pred Specijalnim sudom prošle godine.

Ulemek i braća Simović takođe tvrdili da im je prećeno

Da im neko preti sa zahtevom da ne svedoče u ovom postupku, podsetimo, prvo je u svedočenju u postupku za ubistvo Ćuruvije rekao Milorad Ulemek, bivši komandant JSO, a kasnije i Miloš i Aleksandar Simović, članovi Zemunskog klana.

I Legija i Simovići nalaze se u zatvoru na odsluženju najdužih zakonskih kazni zbog najtežih krivičnih dela, uljučujući ubistvo predsednika Vlade Zorana Đinđića. Oni su se na suđenju za ubistvo Ćuruvije prvi put pojavili kao svedoci, što znači da su prema zakonu morali da govore istinu, pa su njihove navode nadležni morali da provere.

Ulemek je rekao da su njemu i njegovoj deci pretili posle svedočenja o ubistvu Ćuruvije.

On je na suđenju za ubistvo Ćuruvije prvo odbio da odgovara na pitanja tužilaca o razgovorima s nekadašnjim vođom Zemunskog klana Dušanom Spasojevićem o Romiću i Kuraku, kao i o tome da je Zemunski klan trebalo da ih likvidira.

Na pitanje tužioca da li mu prete, Milorad Ulemek je rekao da mu prete poslednjih 15 godina, nakon čega je dodao da oko toga Tužilaštvo „ne treba da brine jer će on to sam rešiti“.

U nastavku svedočenja Ulemek je rekao da mu je prećeno kako bi odustao od svedočenja u postupku za ubistvo Ćuruvije, ali nije naveo ko mu je pretio.

Na pitanje okrivljenog Ratka Romića da li mu je on pretio, Ulemek je odgovorio da direktno nije, odnosno da možda jeste a možda nije. Na Romićevo pitanje da li mu je Miroslav Kurak pretio, Ulemek je odgovorio da ne zna: "Ne znam. Nije se predstavio, a ko je koga slao, to ćemo da vidimo".

Miloš Simović je odbio da odgovara na bilo čija pitanja u postupku, rekavši da se plaši za svoju porodicu.

- Moj brat i ja smo dobijali pretnje preko naših porodica da odustanemo od ovog svedočenja. Ne znam ko nam je pretio - rekao je Simović.

Milošev brat Aleksandar Simović odbio je da svedoči. On je već na pitanje sudije da li ostaje pri iskazu koji je dao kada i njegov brat 10. januara 2014, rekao: "Ne mogu da se izjasnim po tom pitanju. Danas ne mogu da svedočim u ovom procesu."

On je rekao da ne želi da dovodi svoju porodicu u problem svedočenjem na sudu.

Ista matrica političkih ubistava

Na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije gotovo svi policijski inspektori koji su u bilo kom trenutku istraživali ubistvo Slavka Ćuruvije svedočili su isto - da trag ubica vodi do DB-a, da su imali problema zbog istrage ovog ubistva i nikada nisu došli do izvršilaca.

Sud tokom postupka ne dozvoljava poređenje ovog slučaja s ubistvima na Ibarskoj magistrali, ubistvom Ivana Stambolića ili pokušajem ubistva u Budvi, a u kojima su već osuđeni pripadnici nekadašnje Državne bezbedosti. Ipak, moguće je povući jasnu paralelu.

“Atipično praćenje, državna bezbednost organizator, dok oroz povlači neki pripadnik JSO-a, to se ponavlja svaki put. S druge strane prošlo je 18 godina, dokazi nestaju, a u ovim slučajevima su i uništavani”, izjavio je ranije za Insajder Slobodan Ružić, zastupnik porodice Ćuruvija.

U svedočenju na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije bivši radnik i funkcioner DB-a Zoran Stijović potvrdio da je Državna bezbednost posle demokratskih promena 2000. uništavala dokumentaciju kako bi prikrila zločine. Insajder je pre 14 godina objavio dokaze o tome kako je posle 5. oktobra uništena dokumentacija DB-a, ali do danas za to niko nije odgovarao.

U slučaju ubistva Slavka Ćuruvije ostao je dosije Ćuran, koji je i danas nepoznata osoba iznela iz DB-a, da bi se potom pojavio u medijima. Dosije na osnovu koga je i rekontruisano kako je praćen Slavko Ćuruvija neposredno pre ubistva, potvrdili su na sudu i bivši radnici DB-a.

Mehanizam rada službi bezbednosti u svim političkim ubistvima koja su se desila tokom devedesetih bio je isti - pripadnici DB-a žrtvu su neprestano pratili, prisluškivali i prikupljali informacije o potencijalnoj žrtvi. Neposredno pre ubistva, šef bi operativcima na terenu naredio da prekinu praćenje. Tada bi na lice mesta dolazili egzekutori. Po svemu sudeći, onaj koji izdaje naredbu operativcima da se praćenje prekine zna i da sledi ubistvo, ali isto tako zna i ko je ubica.

Kako je ovaj mehanizam funkcionisao u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije Insajder je objavio u serijalu o radu službi bezbednosti pod nazivom Službena tajna.

Optuženi pripadnici DB-a

Slavko Ćuruvija ubijen je na Uskras, 11. aprila 1999. u Svetogorskoj ulici Beogradu, u haustoru zgrade u kojoj je živeo.

Ubistvo Slavka Ćuruvije posle 16 godina istraga stiglo je do optužnice i suđenja tek 2015, nakon formiranja Komisije za istraživanje ubistava novinara.

Za njegovo ubistvo optuženi su tadašnji načelnik Državne bezbednost (DB) Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB Milan Radonjić, bivši glavni inspektor Druge uprave DB Ratko Romić, i pripadnik rezervnog sastava DB Miroslav Kurak.

Po optužnici, Ćuruviju je ubio Kurak, koji je u bekstvu, a saučesnik mu je bio Romić, koji je, kao i Radonjić, uhapšen januara 2014. Radonjića i Romića je sud 2017. pustio da presudu i suđenje sačekaju u kućnom pritvoru, sa nanogicom, iako su optuženi za ubistvo.

Kritike

Slavko Ćuruvija u svojim medijima Dnevnom telegrafu i Evropljaninu oštro je kritikovao režim Slobodana Miloševića, podržavao studentski protest, pisao o ratovima u SFRJ.

Dnevni telegraf je, uz još nekoliko medija, 1998. finansijski uništen i zabranjen, a list je nakon toga štampan u Crnoj Gori. Ćuruvija je zbog svog novinarskog angažmana naredne godine osuđen na pet meseci zatvora, ali je angažovanjem advokata ipak sprečeno sprovođenje te kazne. Neposredno pre ubistva u Ekspres politici objavljen je tekst “Ćuruvija dočekao bombe”, koji je pročitan i u udranim vestima RTS-a.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Insajder.net)