DEČAK (6) IDE KOD PSIHOLOGA ZBOG ZLOSTAVLJANJA: Nastavlja se istraga o incidentu na Novom Beogradu

Šestogodišnji I. G. ide kod psihologa, ali je sada dobro i oporavlja se od pretrpljenog stresa koji je doživeo u nedelju uveče, kada ga je L. J. (11) u parku u Ulici Goce Delčeva u Novom Beogradu, verbalno, fizički, a navodno i seksualno maltretirao. Ovo je juče potvrdio kum Zorana Grujića, čiji sin je bio žrtva starijeg dečaka.

Policija je u međuvremenu, saznajemo, predala tužilaštvu izveštaj o incidentu koji se dogodio u nedelju u parku u Novom Beogradu, kada je L. J. navodno napao I. G. (6) i naneo mu posekotine i povrede na anusu. Sada je na tužiocu da proceni ima li elemenata krivičnog dela i hoće li protiv nekoga biti pokrenut postupak. Iako su se pojavile informacije da je L. J. i ranije pravio razne probleme, iz Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, našem listu je rečeno da nijedan od dečaka nikada nije bio u njihovoj evidenciji, ni po kom osnovu.

Više javno tužilaštvo je već saslušalo Zorana Grujića osumnjičenog da je hicima iz pištolja ranio roditelje jedanaestogodišnjaka - Stanišu i Katarinu Janković, ali je on pušten da se brani sa slobode.

Grujić je posle izlaska iz pritvora sklonio ženu i sina iz stana u Novom Beogradu na drugu lokaciju, dok se situacija ne smiri.

- Kada sve prođe, a mališan se oporavi od šoka, njegov otac će u javnost izneti svoju stranu priče - rekao nam je Zoranov kum, koji se trenutno nalazi u njihovom stanu u Ulici Goce Delčeva.

Centar za socijalni rad može da pokrene odgovarajući postupak ili postupke pred sudom, preduzme preventivni nadzor donoseći odluke kojima omogućava roditeljima da vrše roditeljsko pravo - objašnjavaju u ovoj ustanovi.

- Može da izrekne meru korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava.

Za to vreme u javnosti se ponovo nametnulo pitanje može li sistem na vreme da prepozna problematično ponašanje dece, reaguje i spreči da se dogode ovakvi ozbiljni prekršaji. Može li da pomogne roditeljima da zaštite dete od nasilja i postoji li mehanizam koji funkcioniše. Problem je što se najčešće reaguje tek kada se nešto veliko dogodi i slučaj dospe u medije - kaže Slobodan Malušić, specijalista pedagogije.

- Školski pedagozi i psiholozi sigurno znaju da li postoji problematično ponašanje i pokušavaju da se bave time u okviru zakonskih mogućnosti. Već na testiranju za upis u školu, mogao sam da predvidim koje dete će imati problem u ponašanju i zadavati muke i deci i učiteljima. U početku, škola radi sa detetom, uključujući roditelje. Ako porodica odbija da prihvati problem, što je najčešći slučaj, škola ne može više ništa. Psiholozi i pedagozi u školama morali bi da počnu mnogo ranije da traže pomoć viših instanci - smatra Malušić.

Po Malušićevim rečima, prvi znaci da se radi o problematičnom detetu koje bi, ako se sa njim ne radi, moglo da bude opasno za drugu decu su - vređanje drugara i učitelja, udaranje dece, bacanje stvari, besni i agresivni ispadi, prekomerna ljubomora na sve i svakog, odbijanje poslušnosti...

- Nasilničko ponašanje među mladima je problem koji je moguće rešiti samo zajedničkim delovanjem porodice i zajednice i nikako ga ne treba shvatiti olako - kažu u Gradskom centru za socijalni rad Beograda.

Da se radi o vrlo teškom maloletničkom prekršaju, bez pogovora tvrdi psihoterapeut Zoran Milivojević.

- Moral se usvaja kod kuće, a ako roditelji iz bilo kog razloga podržavaju decu u vrlo problematičnom ponašanju, a diskvalifikuju školu, pedagoga, mogu da naprave budućeg kriminalca i siledžiju - kaže Milivojević.

Nedostatak saosećanja prema drugima, egocentričnost, agresivnost, maltretiranje mlađih od sebe, okrutno ponašanje prema životinjama, po Milivojevićevim rečima, samo su neki od znakova da je u pitanju dete problematičnog ponašanja.

- To sve škola i vidi i zna, ali nema moć da se sa time bori, bez pomoći roditelja - kaže Milivojević. - A da bi se alarmirali centri za socijalni rad, mora da se desi nešto veliko. Najčešće u praksi mame i tate smatraju da njihovo dete nema problem, a kada stvar ode predaleko sugeriše se da se dete prebaci u drugu školu. To najčešće žele i jedna i druga strana, a problem i dalje ostaje.

(Espreso.co.rs / Novosti.rs)