POSLEDNJE SASLUŠANJE MALE JANE: Moraće ponovo da priča o ubistvu svoje MAJKE, a sve će biti snimljeno KAMERAMA!

Ukoliko psiholog utvrdi da je mala Jana (7) sposobna da svedoči u postupku koji se vodi protiv njenog oca, devojčicu će najverovatnije ispitivati psiholozi iz Jedinice za podršku deci žrtvama i svedocima u krivičnom postupku, saznaje "Blic".

Prema informacijama koje posedujemo, ako Tužilaštvo bude pozvalo Jedinicu da učestvuje u postupku, njihovo saslušanje male Jane biće poslednji put da devojčica mora da se pred nepoznatim ljudima priseća dana kada je ostala bez majke. Kako kaže izvor "Blica", ukoliko Jana bude saslušana na ovaj način, njoj će biti mnogo lakše da ispriča sve što zna, jer će razgovarati sa psiholozima posebno obučenim za takve razgovore.

- Na ovaj način mala Jana ne bi bila u tužilaštvu, sudu, policiji već bi bila u prostoriji prilagođenoj njoj. U postupku uzimanja iskaza učestvuju stručni radnici Jedinice i organ postupka (sud i tužilaštvo), kao i drugi akteri u sudskom postupku - kaže izvor "Blica".

Devojčicino saslušanje uživo bi, u drugoj prostoriji pratili svi učesnici u postpuku - tužilac, ali i Zoranovi branioci koji bi preko audio-video opreme pratili uzimanje iskaza. Ovaj razgovor bio bi snimljen i služio bi kao dokaz do kraja postupka, tako da već nekoliko puta izmučena saslušanjima i proživljavanjem traume koju je dobila pre tačno dve godine, više ne mora nikada da nepoznatim ljudima priča o danu kada je izgubila majku.

- Svi u tom slučaju mogu da postavljaju pitanja, koje dete ne čuje, ali čuje stručni radnik, koji ima bubicu u uhu i prilagođava pitanje detetu. Dete je zaštićeno s obzirom na to da je u drugoj prostoriji, nije izloženo prisustvu većeg broja ljudi i pitanjima koje oni mogu da postave - objašnjava izvor "Blica".

Ovakav način uzimanja iskaza omogućava da se izbegne ponovna traumatizacija deteta. Podrška odraslih veoma je značajna kada se deca pojavljuju u sudskom postupku, posebno kada svedoče o nasilju u porodici.

Jana će ponovo preživeti traumu

- Kao najčešći izvori retraumatizacije u sistemu zaštite dece navode se ponovljeni intervjui s detetom od strane različitih stručnjaka u različitim ustanovama, neosetljiv način ispitivanja i trajanje sudskog postupka. To znači da deca, kada govore o događajima koji su im se desili, ponovo proživljavaju i pokreću neprijatna i uznemirujuća osećanja, kao u vreme kada se traumatski događaj desio. Kada je dete koje je doživelo traumu u stanju "uzbune", ono je u tom trenutku manje sposobno da se koncentriše i da misli, može biti napeto - zaključuje naš sagovornik.

(Espreso.co.rs/Blic.rs)