Ima 32.000 stanovnika, A NESLAVNI JE REKORDER SRBIJE! Ovo je grad sa najviše samoubistava

Neslavni rekorder po broju samoubistava je, prema poslednjim dostupnim podacima, Šid, grad sa samo 32.000 stanovnika, u kome se za godinu dana ubilo 15 ljudi. To znači da je stopa samoubistava 46 na 100.000 stanovnika, dok je, poređenja radi, ta stopa u Beogradu 9,72.

Koliko je visoka stopa samoubistava u Šidu, govori i poređenje sa prestonicom Srbije. Kada bi stopa samoubistava u Beogradu bila kao u Šidu, to znači da bi se u Beogradu godišnje ubijalo 788 ljudi, gotovo pet puta više nego što je slučaj sada.

Broj samoubistava u Srbiji na kraju 2016. godine, što su poslednji sumirani podaci, bio je za stotinak manji u odnosu na 2015, a Vojvodina je i dalje region u kome ljudi najlakše dižu ruku na sebe, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Stopa samoubistava na 100.000 stanovnika u Vojvodini je 15,3, dok je u regionu Beograda 9,7, a u ostatku Srbije 14,6.

U evropskom vrhu

Vojvodina je tokom 2016. godine zabeležila značajan pad broja samoubistava jer je stopa 2015. godine bila skoro 19, što je bilo znatno iznad evropskog proseka. Samo dve države u Evropi imale su 2015. godine stopu samoubistava veću od 19, Belorusija i Litvanija, dok je prosek u zemljama Evropske unije bio 11 samoubistava na 100.000 stanovnika.

Pored Šida, i druga vojvođanska mesta, izuzimajući Novi Sad, imaju veoma visoku stopu samoubistava. U samom vrhu po broju suicida je i Bečej, gde je stopa samoubistava u 2016. godini bila 27,8, zatim Zrenjanin sa stopom od 17,7, Subotica sa 14,5...

Čak i stručnjacima za demografiju i sociologiju teško je da odgonetnu zbog čega vojvođanska mesta prednjače po broju suicida.

Razlog bi mogao da leži u slabijim rodbinsko-prijateljskim vezama u kojima bi ljudi mogli da nađu oslonac kada naiđu problemi, zatim u starosti stanovništva u Vojvodini, pošto su stariji ljudi koji boluju od teških bolesti skloniji da dignu ruku na sebe.

Brojni pokušaji

Prim. dr Zoltan Šagi, načelnik Odeljenja neuropsihijatrije u subotičkoj Opštoj bolnici, kaže da je između dva Božića, od 25. decembra 2017. do 7. januara 2018. godine samo u Subotici 15 ljudi pokušalo da se ubije. Prema njegovim rečima, tačan broj pokušaja samoubistava nikada neće biti moguće tačno znati jer prijavljivanje nije obavezno i ne dolaze svi koji su pokušali samoubistvo u bolnicu.

- Ranije je bilo mnogo više suicida, ali to ne znači da suicid jenjava. Naprotiv, u Subotici nedeljno imamo jedan do tri pokušaja, a mesečno osam do deset. Dešava se da ljudi dođu kod nas i zatraže pomoć tek nekoliko dana kasnije pošto su popili lekove i alkohol, ali su uspeli da prevaziđu problem i onda zatraže pomoć. Najčešće je u pitanju predoziranje lekovima ili lekovi u kombinaciji sa alkoholom, dok je kod muškaraca karakteristično da pokušavaju da se obese - kaže dr Šagi.

Crna tradicija

Za najčešće uzroke samoubistva navodi tešku egzistencijalnu situaciju koja povećava strah, zatim depresiju prouzrokovana raspadom porodice...

Kada je u pitanju Vojvodina, pogotovo njen krajnji sever, tvrdi da se duga tradicija suicida generacijski prenosi, naročito u porodicama u kojima su roditelji izvršili samoubistvo.

- Imamo adolescente koji dignu ruku na sebe, ali smo imali i slučaj deteta od samo 13 godina koje popilo lekove jer je želelo da se ubije. Obrazac razrešenja konfliktnih situacija suicidom pronalaze i mladi i stari, a najviše su pokušaji prisutni među radno sposobnim stanovnicima.

Kod penzionera se to dešava i kada podvuku životnu crtu, naprave bilans i nezadovoljni postignutim posežu za okončanjem života. Često su naši pacijenti i ostavljeni muškarci. Kod najmlađih su uvek prisutni konflikti u sredini u kojoj žive, kao i zapostavljanje, neprihvatanje i ponižavanje. Puno je takvih porodica - objašnjava dr Šagi.

Ne uspeju da se ubiju pa pokušaju opet

U 25 odsto slučajeva oni koji su pokušali samoubistvo, pokušaće ga ponovo.

- Kada posle tog pokušaja ne dođe do promene načina života, već sve ostane po starom, obično ima recidiva i do tri i više puta. Postanu redovni u tome i oni će jednog dana, nažalost, i uspeti - kaže dr Zoltan Šagi.

Kako prepoznati sklonost ka samoubistvu

Sklonost ka samoubistvu, tvrde stručnjaci, primetna je, i osim porodice i prijatelja, osoba može i sama sebi da pomogne.

- Suicidu prethodi depresivno ponašanje i ta promena se vidi na osobi. Ona se menja, povlači se u sebe, razdražljiva je, neće da učestvuje u aktivnostima u kojima je ranije rado učestvovala. Kada to primetimo, treba da reagujemo, da saslušamo tu osobu, da je posavetujemo i obezbedimo joj ventilaciju konflikta koji ima u sebi. Promene možemo uočiti i sami na sebi i uvek vredi tražiti pomoć. Ako ne postoji bliska osoba, tu su psihijatri, psiholozi, sveštenici, institucije - zaključuje dr Šagi.

(Espreso.co.rs/Blic.rs)