DEJAN I MIROSLAV SPASLI SU DEVOJČICU KOJA JE HTELA DA SKOČI SA ZGRADE: Bog nam je pomogao, kada je dotakla zemlju, POŠLE SU MI SUZE!

Prava drama odigrala se pre samo nekoliko dana u Zemun polju, kada se četrnaestogodišnja devojčica J. (ime poznato redakciji) popela na treći sprat solitera i pretila da će skokom s prozora sebi oduzeti život.

Bleda, ukočena i vidno prestravljena, ona je sedela na prozoru u želji da svoj život okonča zbog, kako saznajemo, nesuglasica u porodici, loših ocena i komunikacijom sa roditeljima, što je rekla policiji.

I, ko zna šta bi se sve dogodilo, da se u Banijskoj ulici na broju tri nisu stvorila dva pripadnika MUP-a, Dejan Savić i Miroslav Bujić.

- Čim smo dobili poziv, došli smo na lice mesta. Vatrogasne ekipe, kao i Hitna pomoć, takođe su bili tu. Međutim, ovakve situacije su veoma neizvesne. Hvala Bogu, pa se sve završilo kako treba - počinje priču za naš portal Dejan Savić, koji je već dugi niz godina radi u policiji.

Pored velikog iskustva, objašnjava kako se nikada nije susreo sa ovakvim slučajem:

- Zaista sam svašta video, ali nikada nisam spasavao dete koje je želelo da oduzme sebi život. Ipak, morate ostati pribrani i pre svega strpljivi, jer je to od ključnog značaja.

Dvojica kolega, zatekla su se u prilično teškoj situaciji, ali na sreću svih, a ponajviše devojčice i njenih rodtelja, upeli su da spreče ogromnu tragediju. Ali, odmah na početku, susreli su se sa velikom problemom.

- Pregovaranje je počelo, morao sam da uspostavim kontakt sa njom, a ako bismo razvalili vrata, mogla bi da se uplaši i da skoči. To u tom trenutku nikako nije bila opcija - priča nam Savić i nastavlja:

- Bila je prestravljena. Čulo joj se po glasu. Ali, ipak, u tim situacijama nemate previše vremena i morate naći način da reagujete. Počeo sam uz rečenicu "Mila, ovde jedan bucko koji hoće da priča sa tobom". Nadao sam se da će upaliti i jeste.

Dejan i njegov kolega pregovarali su sa četrnaestogodišnjom devojčicom koja je želela da se ubije, sedeći na prozoru trećeg sprata visoke zgrade.

- Bilo je prehladno, vetar je duvao, kiša je padala. Svaki sekund prolazio je kao sat, a ja sam morao da je vratim nazad. Nakon procene da pregovaranje lepo prolazi, ušli smo u stan. Tu je sedela. Maleno stvorenje, uplašeno i tužno. Bio sam skrhkan, ali i još odlučniji da spasem to predivno biće.

Dejan i Miroslav su je pitali kako se zove i obasnili devojčici da ne bi trebalo ničega da se plaši.

- Rekao sam joj: Mila, molim te siđi. Slušaj, ide mi slava za par dana. Ti se zoveš kao moja slava, što mi je mnogo milo. uspeo sam da dođem do nje uz ove reči. Ne znam ni kako. Tada mi se nasmešila i znali smo da smo uspeli - objašnjava Dejan, dok mu u glasu treperi sreća.

- Bog nam je pomogao. Odlučila je da siđe i da ne okonča sebi život. Kada je dotakla zemlju, suze su mi krenule same. Ne mogu vam opisati koliko je to predivan osećaj. Nešto što nikada do sada nisam doživeo.

Dejan i njegov kolega iz ovoga su izvukli jednu važnu životnu lekciju koju su želeli da podele sa celim svetom:

- Nekada je najvažnija ljudskost i topla reč. Imali smo malo vremena, a njoh su ruke drhtale i više nije mogla. Bilo je samo pitanje trenutka. A, ovakve trenutke pamtite celog života.

BONUS VIDEO: Sahrana Olivera Ivanovića: Porodica u suzama dok spuštaju kovčeg

(Dunja Čavić)