LJUDI SU ZLI, TAKAV SAM I JA! Ovako je govorio član Skinhedsa koji je pre 20 godina BRUTALNO UBIO DUŠANA SAMO ZATO ŠTO JE ROM! (FOTO)

Danas se navršava 20 godina od ubistva romskog dečaka Dušana Jovanovića, koga su na ulici ispred prodavnice u centru Beograda napala dvojica "skinheda".

Tad 13-godišnji dečak ušao je u prodavnicu u Beogradskoj ulici da kupi sok, a kad je krenuo kući, na ulici su ga sačekala dvojica tek četiri godine starijih momaka. Samo zato što je Rom, oborili su ga na pločnik, a zatim ga usmrtili udarcima nogama i tupim predmetom u glavu i telo.

TRAGEDIJA PORODICE JOVANOVIĆ: Dušana ubili skinhedsi, majka mu se zato obesila, otac ostao bez nogu i šlogirao se! (FOTO) (VIDEO)

Nesrećni Dušan izdahnuo je na odmah na asfaltu, a napadači, maloletni Milan Čujić i Ištvan Fendrik, osuđeni su maksimalno, na po deset godina maloletničkog zatvora i upućeni na izdržavanje kazne u Kazneno-popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu.

Dušan je brutalno ubijen 18. oktobra 1997. godine, a domaća javnost se dugo bavila ovim slučajem.

Jedan od razloga zbog kojeg je ovaj slučaj bio zanimljiv i pre svega šokantan javnosti jeste to što je žrtva izabrana samo zato što je Rom, a motiv, po opštem uverenju, bio je rasizam.

Ištvan Fendrik, četiri godine nakon brutalnog ubistva Dušana Jovanovića, za NIN je u KPZ za maloletnike u Valjevu pristao da govori o počinjenom delu.

Rekao je da u ono vreme nije bio simpatizer, član nijedne partije, pripadnik "radikalne" grupe navijača FK Rad - Junajted fors, niti nacista.

U svoju odbranu dodao je da je u tom osetljivom dobu, na njegovu veliku nesreću, najbliže njegovim uverenjima bila "ta ultradesničarska orijentacija" i da je zbog toga "postao skinhed".

- Bio sam siguran da je ceo svet moj. Nisam ni razmišljao o tome da čovek ima pravo na sopstvene ideje, ideologiju, sve dok ne ugrožava druge. Taj period mog života koji je bio zaokupljen takvim zanosom, ostavlja trag. Neizbrisiv. Dosta je teško to sve totalno prevaziđi, ali ja se trudim da prevaziđem. Iskreno bih voleo da nemam nijedan procenat starog sebe što se toga tiče.

- Sad vidim da je sa mnom bilo nešto slično onoj reklami za 'sprajt' kad klinac stoji pred izlogom, vidi jaknu s kapuljačom i široke pantalone i uđe u prodavnicu. Dalje znate." (poruka je: "Zašto se trudiš da budeš ono što nisi?").

Kad je upućen na izdržavanje kazne u maloletnički zatvor, Ištvan je imao, kako kaže, simpatije jedne strane zatvorenika, ali druge strane nije.

S kažnjenicima Romima nije imao problema zbog počinjenog krivičnog dela. S "drugom iz dela" (mladićem M.Č. koji je kao saučesnik, takođe, osuđen za ubistvo Dušana Jovanovića) zajedno se nalazio u KPZ za maloletnike (osuđen je na istu zatvorsku kaznu), po sopstvenom priznanju, nije u najboljim odnosima, ali nisu ni u svađi. Obojica su, prema rečima vaspitača, važili za inteligentne dečake koji su uspeli da svojim ponašanjem i radom steknu neko poverenje.

Jedan od počinilaca, Ištvan, tad je rekao:

- Kakav je život Dušanovih roditelja? Težak... Ne mogu da zamislim... Odnosno, mogu na svoj način. Ja mogu da se izvinim i sad i kad izađem, ali ne pomaže. Nikad nisam planirao da učinim tako nešto. A to važi i za njegove roditelje.

- U porodici su jedno vreme pominjali da će moj otac da ode kod Jovanovićevih, ali mislim da je najbolje da do toga ne dođe.

Ljudi kao ljudi su u suštini zli, to kažem i za sebe. Shvatam zbog čega su takvi prema meni i ne osuđujem ih.

Razmišljao sam o mogućoj osveti prema meni i mojoj porodici. Moj strah opet ništa neće promeniti po tom pitanju. Za porodicu sam bio zabrinut.

- Međutim, s njima nisam imao baš najbolje odnose što se toga tiče. I da sam hteo, nisam mogao da ih zaštitim - govorio je Ištvan četiri godine posle ubistva.

Ubijen zato što je Rom. Ubijen zato što je imao drugačiju boju kože.

Danas se navršava 20 godina od tog brutalnog zločina, a ime Dušana Jovanovića tu je da nas podseti na stradanja zbog različitosti.

I da se takva dela nikad ne zaborave.

(S. Trajković)