SUD JE PLJUNUO U LICE I MENI I MOJOJ MRTVOJ DECI! Otac dečaka koji su se UTOPILI U SREBRNOM JEZERU ogorčen!

Kad je sudija izrekao kućni zatvor optuženima za smrt mojih sinova Stefana (14) i Nikole (13), hteo sam da urlam u sudnici od očaja i besa! Da me i zemlja i nebo čuju da je to nepravda! Sud je sramno malim presudama pljunuo u lice i meni i mojoj mrtvoj deci, jada se Aleksandar Petrović iz Trske kod Rače Kragujevačke, otac dvojice dečaka koji su 11. septembra 2016. na Srebrnom jezeru pali sa pedaline i udavili se.

Osnovni sud u Velikom Gradištu je zbog ove tragedije na po godinu dana kućnog zatvora osudio direktora i trenera OŠ "Karađorđe" iz Rače, Zorana Jovanovića i Miloša Gajića, dok je vlasnike pedalina Milanku i Dragana Stankovića iz Niša osudio na po dve godine robije.

Očajni Aleksandar nikako ne može da se pomiri sa ovako blagim kaznama.

- Tužilaštvo je utvrdilo njihovu krivicu i počelo je suđenje, a potom je na sudu i utvrđeno da su oni krivi za nesreću u kojoj su živote izgubila dva deteta. Ali onda je sud počeo da utvrđuje ko je više, a ko manje kriv?! Dozvolite da pitam, da li su manje krivi direktor škole i trener jer su kobnog dana pustili decu bez nadzora na jezero i seli da piju piće u kafić, ili su možda više krivi oni koji su toj deci iznajmili pedaline, i to bez zaštitne opreme, sa kojih su kasnije moji sinovi skliznuli i udavili se? Vidite, nema tu "više ili manje krivi", oni su svi jednako krivi za smrt dece i tačka - izričit je Aleksandar, a navodi Informer.

On je naveo i da posle tragedije nije hteo da razmišlja o osveti, već je odlučio da pravdu prepusti sudu. Bol ga je, kaže, razdirao, ali mislio je da ipak treba pustiti zakon da reši sve, da sud kazni krivce:

- I na kraju, evo šta se desilo! Iako nijedna kazna nije dovoljna, osećam se da mi je sud ovom sramnom presudom pljunuo u lice! I meni i mojoj mrtvoj deci! Bolje je da su ih sve oslobodili! Svi optuženi govorili su na sudu: "Nismo krivi... Nismo krivi..." A ja kad sam čuo da su osuđeni da sede kod kuće, ustao sam i stao nasred sudnice! Hteo sam da urlam da me i nebo čuje: "Nepravda!" Ali ućutkali su me, rekli su mi da nije ni vreme ni mesto. A gde je mesto da se traži pravda ako ne u sudu? Ko će meni da vrati vreme da opet zagrlim svoju decu?! Ova presuda je sramota za Srbiju i neka svi vide na ovom primeru kakvi su nam sudovi i tužilaštva!

Petrović je posebno ogorčen i što ga niko od optuženih nikada nije pozvao da pita da li mu je potrebna neka pomoć.

- Nikolinoj i Stefanovoj sestri Sari sada je najteže. Ona je navikla na svoju braću. Uvek su bili uz nju, smejali se, pričali, živeli lep dečji život... Niko od optuženih čak ni Saru nikad nije pitao da li mogu da joj pomognu, da joj se nađu... Nikad niko, a znaju da viču: "Nismo krivi!" Ja sam posle tragedije bio popustio sa živcima, ali išao sam kod lekara i sada mi je malo bolje. Ali koliko čoveku može da bude dobro bez dece? Sada sam samo zbog Sare živ -priča kroz suze Aleksandar.

Podsetimo, 11. septembra 2016. braća Stefan i Nikola su sa školskim drugovima, direktorom škole i trenerom bili na fudbalskoj utakmici u Velikom Gradištu, nakon čega su svratili na Srebrno jezero. Direktor i trener su upozorili decu da se ne približavaju jezeru i otišli su na piće, ali dečaci su ipak iznajmili dve pedaline od bračnog para iz Niša, i to bez zaštitne opreme.

Dečaci su se potom otisnuli ka sredini jezera, kad se Nikola okliznuo i pao u vodu, a Stefan je skočio za njim, pokušavajući da ga spase. Pošto su obojica bili neplivači, brzo su se utopili. Ronioci Žandarmerije istog dana izvukli su iz jezera njihova tela.

(Espreso.co.rs)