BAKO, PLAKAĆEŠ ZA MNOM. NEĆE ME VIŠE BITI: Da li je mala Anđelina (3), koju je monstrum silovao i ubio, predosetila smrt? (VIDEO)

- Rekla mi je, kao da je predosetila: "Bako, plakaćeš zbog mene, neće me više biti" - sa suzama u očima započinje svoju priču Dušanka Stefanović, baka svirepo ubijene i silovane, trogodišnje Anđeline.

Pre tačno godinu dana, zaječarski okrug zavijen je u crno, gnusnim i nezapamćenim zločinom, koji je potresao i šokirao celu Srbiju.

Vladica Rajković, mučki je silovao i na smrt prebio dete - devojčicu koja je tek otpočela život - trogodišnju Anđelinu Stefanović.

Selo Vratarnica, godinu dana kasnije, jako dobro se seća ovog događaja. Svakog krika. Jecaja. Svake reči malene devojčice.

Dok ulazimo u dvorište, dočekuju nas baka Dušanka i deka Živojin. Pognute glave. Očiju punih suza, pri prvom nagoveštaju obeležavanja smrti njihove unuke.

Ipak, hrabro pristaju da govore o najbolnijim temama, o stvarima o kojima većina nikada ne bi mogla... želela... smela.

- To je bilo živahno dete. Volela je ljude. Svima je verovala. Spavala je sa mnom u krevetu, skoro svaku noć. Ne možete shvatiti koliki gubitak smo preživeli. Ili nismo ni preživeli. Zapravo, nikada nećemo moći da prežalimo to što se desilo.

- Svakoga dana mislim na nju. Sanjam je. Molim se da je srećna s anđelima. Drugačije ne mogu da preživim - skrhanim glasom objašnjava deka Živojin.

Dok drhtavim rukama pali cigaretu, nastoji da ostane pribran. Jak.

- Moja unuka mi je davala snagu da živim. Deca su najveće blago. Zamislite da vam neko to oduzme. Šta da radite? Čemu da se nadate? Za šta da živite, ljudi?

Par trenutaka ga nemo posmatra njegova supruga Dušanka. Baka ubijene devojčice. Kao da pokušava da smogne snage da ispriča. Želi, ali je teško.

Suze joj liju niz obraze, dok se seća zlokobnog dana koji joj se život promenio zauvek.

- Sve je počelo normalno. Kao i svakog dana. Probudila sam se. Zajedno smo bile. Uveče ju je komšinica pozvala na dečiji rođendan. Ni slutila nisam da je nikad više neću videti. DOK SE OKRENEŠ, DETETA NEMA.

- Bilo je oko 9 uveče, kada sam zvala da proverim da li je sve u redu. " Gde je Anđa?", pitala sam. "Sa Vladicom je!". Proklet da je, šta mu je moje dete skrivilo, pomislila sam. Ali, opet sam se nadala da nije ništa. Da se druže. Da je normalan. Kako sam samo pogrešila.

- Nikada sebi neću oprostiti što sam je pustila na rođendan. Nikada! A, mislila sam da ništa ne može poći naopako...

Dušanka jeca. Ne može da dođe do reči. Dlanovima briše mokro lice. A, onda izgovara nešto što ostaje urezano u pamćenje, prvenstveno njoj, pa onda svima ostalima koji to čuju.

Neverovatnu, gotovo nemoguću stvar. A, ipak, toliko je se drži, da ne možete da ne poverujete. Na kraju krajeva... sve je moguće. U to smo se zaista previše puta uverili.

- Kao da je predosetila. Kao da je znala. Tog istog dana, a i par dana ranije, rekla mi je - Bako, plakaćeš za mnom. Ronićeš suze za mnom. Neće me biti.

- Mislila sam da je beznačajno. Tek kad ju je monstrum ubio na mrtvo, setila sam se tih reči.

Skrhana bolom, žena jedva završava misli.

Podestimo, Vladica Rajković je mučki silovao i ubio malenu Anđelinu, u selu Vratarnica u zaječarskom okrugu.

A, šta porodica nesrećne devojčice govori, pogledajte:

(Dunja Čavić)