silovao, ubijao, pa...
Otac ga ostavio sa 6 godina, spavao sa pištoljem, bio NAJKRVAVIJI! I mrtvog ga se plašili, majka javno pričala o...
Nepoznati detalji iz života brutalnog krimosa
Momci koji su harali beogradskim asfaltom su ulivali strah kako po Srbiji, tako i po Evropi...
Red su sami zavodili, poštovali svoje zakone, a sve rešavali pesnicama, tučama i ubistvima - pored svega toga, bezuslovnu ljubav su im pružale njihove majke.
Tako je jedan krimos od kog su drhtali, ubijao jače od sebe, otac ga ostavio, a njegova majka...
Jedan od najčuvenijih beogradskih "žestokih momaka" Ljubomir Magaš poznatiji kao Ljuba Zemunac bio je preke naravi i izuzetne fizičke snage. O njemu su ispričane mnoge priče. Važio je za najvećeg mangupa jugoslovenskog asfalta. Bio je poznat i kao bokser u "Radničkom" iz Beograda.
Ubijen je ispred Zemaljskog suda u Frankfurtu 10. novembra 1986.
Njegova majka Rosa je jednom prilikom ispričala kako se osećala kad je čula priče nakon Ljubine smrti, šta je znala i nije o njegovim poslovima.
- Na svakom njegovom suđenju sam bila. Imao je tri suđenja u životu i to uvek za silovanje. A to mu je policija namestila. Ja ne tvrdim da nije imao loših strana. Ja jedina znam sve o njemu.
Svojevremeno je novinarima govorila i da je zbog Ljube često bila u "neprijatnim situacijama."
- Ja sam ponekad bila u neprijatnim situacijama. Ljuba je bio normalne visine, ali je imao jak vrat i stravično jake mišiće. Kud god se ja pojavim, ovako sitna, a on grdosija pored mene, ljudi ne mogu da veruju. Umeo je to da koristi i pravi viceve. Znate, drugačije se gleda kad majka dođe u posetu u zatvor, drugačije kad je otac. Bio je u Mitrovici, ja odem u posetu. Sednemo mi i razgovaramo, kad vidim ja da jedan milicioner ne skida pogled s mene. Pitam Ljubu sto me onaj tako gleda, a on kaže: "Znaš, Roso, ovde se svi brane s bratom ili ocem, a ja sam im rekao dobro, dobro, izgorite vi meni ruku, ali će vam moja Rosa izgoreti Mitrovicu!"
Sa šest godina je ostao bez oca koji se rastao od njegove majke.
Učio je auto-limarski zanat, ali ga nije završio. U policiji je prvi put registrovan 1964. godine kao napasnik. U narednih nekoliko godina često je privođen i to uglavnom zbog sitnih krivičnih dela: grebanja automobila, pretnji, tuča, otmica torbi...
Da podsetmo, priču o momku koji nigde nije išao bez kajle, zlatnog krstena i koji je pio mleko, možete da pročitate na OVOM linku.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
(Espreso/Kurir/Espreso vesti)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
