Ispovest Srbina koji je sa samo 12 godina pao u ruke sektaša: "Tražili su da ubijem bliskog rođaka"

Svemu je prethodila porodična tragedija. Kao dvanaestogodišnjak, on je iskusio gubitak sestre, a tada se rodilo nepregledno nebo virtuelne stvarnosti. On je u tom virtuelnom svetu pronašao beg od svakodnevice i razgovora s roditeljima, gde je delio svoje tinejdžerske izazove s ljudima s druge strane ekrana.

Šarmirao se komunikacijom putem foruma, fasciniran svetlom ekrana koji ga je neprimetno povukao u duboke tamne tunele iz kojih nije znao kako da se izvuče.

Njegova priča prelazi iz ličnog interesa u uznemirujuće stvarnosti kada postaje član sekte "Crna ruža" i prolazi kroz izopačena iskustva koje normalan um ne može ni da smisli. Danas je slobodan čovek koji nosi sa sobom teške uspomene.

Aleksandar Stričević svoju jezivu priču ispričao je u emisiji Puls Srbije gde je detaljno opisao tamnu stranu svog života.

- U trenutku kada su mene vrbovali, imao sam 12 godina. To se radilo preko IRC kanala, to je bio jedini dostupan kanal za četovanje tada pored foruma. Mi danas imamo daleko razvijeniji internet. Mene su tada saslušali i to je bila velika pomoć. To su ljudi koji su izrazito inteligentni. Koristili su moje tadašnje neznanje - rekao je Stričević.

Samo njima su bila bitna njegova osećanja, pa im se otvorio

- Ta diskusija nije bila toliko direktna do trenutka kada su pitali: "Da li veruješ u Boga?" Ja sam tada automatski odgovorio da verujem. Oni su me potom upitali: "Ako je Bog dobar i ako postoji, zašto nije spasao tvoju sestru?" To je bilo pitanje koje je u mojoj dečijoj logici bilo veoma bolno, jer ona nikome nije ništa nažao uradila - rekao je.

Usledila je inicijacija

- Ja sam na inicijaciji imao zadatak da ubijem svog bliskog rođakasa određenim brojem uboda nožem. U tom trenutku se i dalje nije pominjao satanizam, već duhovno uzdisanje i dobijanje neke energije zauzvrat. Drugim rečima, ako ubijem nekoga, dobiću moć da prevaziđem svoje probleme i da pomognem i nekom drugom. Od mene se tada tražilo nešto što je bilo previše za mene. Ipak sam imao 12 godina i taj pomen noža i uboda me je prosto prestravio i tada sam želeo da prekinem komunikaciju - naveo je.

Kada je odbio, otpočeo je progon i zastrašivanje

- Zvali su me telefonom i ostavljali poruke na sekretarici. Ja još nisam govorio tada svojim roditeljima, pa sam trčao da se javim na telefon, da to ne bi uradio neko drugi. Čak sam dobijao fotografije sebe iz škole i u tom trenutku sam bio siguran da žele da me ubiju. Mada sada kada razmišljam to je bilo obično zastrašivanje gde su hteli da ja sam sebi oduzmem život - istakao je.

Praćenja i pretnje su trajale do dolaska organizacije "Bedem"

- Pratili su me i to je trajalo nekoliko meseci sve do dolaska organizacije "Bedem". Mislim, ja sam se poželeo svojim roditeljima na kraju kada sam popustio pod tim pritisakima. Nisu znali o čemu se radi. Majka je prolazila kod određeni šok, ali i strah zato što je u tom nekom trenutku ona čitala tadašnji Telegraf. Novinarka, pokojna, Branislava Đurišić je pisala fejtone o sektaškom delovanju. Žena je posvetila dosta vremena i karijere tome i mama se sećala nekih njenih tekstova u kome se pominjalo udruženje "Bedem" i rešila je da ih nađe - rekao je.

Imao je jaku ličnost koja ga je spasila

- Moj slučaj je dobio na nekom medijskom odjeku zato što se desila jedna specifična situacija. Tokom oporavka od svega toga, Dimitrije Pastuović iz organizacije "Bedem", pozvali su jednog izuzetnog psihijatra, prof. dr. Pavla Kovačevića. On je došao do mene, razgovarao sa mnom i procenio da imam dosta jaku ličnost koja me je spasila od svega toga. Iako sam imao 12 godina, bio sam dosta psihički jači nego što je to moglo da se pomisli. Čovek je predložio da malo promenim okruženje i da se ta kuća proda - otkrio je.

Usledila je prodaja kuće, ali to nije bio kraj. Kuću je kupila sekta

- Moji su bili primorani da prodaju kuću. Tada sam odsustvovao iz škole mesecima, mediji su bili zainteresovani, nisam mogao da izađem iz kuće. Jednostavno plašio sam se svakog koraka. Naišao sam na osudu okruženja, jer sam viđen kao žrtva, ali kao i neko ko im je doveo sektu. Jer se dešava sledeća situacija - rekao je Stričević i dodao:

- Roditelji su stavili oglas za prodaju kuće. U tom trenutku dolazi džip Ujedinjenih nacija. Izlazi žena i kaže: "To je ta kuća, to je taj krov, koliko god da košta, kupuj je". Kupila je istog dana tu kuću. Niko nije video neki problem. Oni su samo zamolili, pošto je bio neki period ugovora i dok se sve to ne završe svi papiri, da počnu neke radove. Moji roditelji su prihvatili. Krenule su neke čudne situacije, koristili su mnogo tamjana sa nekim hrišćanskih ikonama. Cela kuća je bila u dimu. U nekom trenutku je ta žena rekla mojoj majci da možemo da živimo sa njima i da im ne smetamo. Međutim, nismo hteli i otišli smo kod rođaka. Gledali smo ih kao čudake, nismo znali šta se dešava. Dok ljudi iz komšiluka nisu krenuli da se žale našem lokalnom svešteniku da se tu dešavaju razne stvari. Dolazilo je stotinu ljudi, sedeli su po krovu. Čuli su se razni krici iz kuće. Širio se dim, počeli su da dele flajere po okolini. Ispostavilo se da je moju kuću kupila sekta. Tada, hinduistička sekta organizacija Sanatan Sansta, nije se znala mnogo o tome. Meštani su burno reagovali na to, opkolili su kuću, čak su je gađali kamenjem, na kraju je zapaljena. Tu su se upetljale međunarodne organizacije. Meni je to bio jedan haotičan period života, jer su mene videli meštani kao opasnost koja je dovela sektu njima na vrata.

Nađeni spiskovi za likvidaciju političara Srbije

- U mojoj kući koja je zapaljena pronađeni su spiskovi ljudi za likvidaciju, među kojima su bili i političari iz samog političkog vrha tada. Tu se tada radilo o terorističkoj organizaciji. Nađene su slike ljudi u uniformama i automatskim puškama - rekao je.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/Preneo D.M.)