Intervju najjačeg muslimana koji je gospodario Beogradom se i danas prepričava: Bez dlake na jeziku ispričao šta...

Jusuf "Jusa" Bulić bio je kontroverzni vlasnik fudbalskog kluba Železnik koji je gotovo celokupnu imovinu stekao kriminalom u inostranstvu, a za samo pet godina je Železnik odveo od Beogradske zone do elitnog ranga fudbala u tadašnjoj državi.

Nadimak kluba koji je sasvim neočekivano postao jedan od najboljih u državi bio je "Lavovi", a to ime nosila je i istoimena kladionica u vlasništvu porodice Bulić.

Nekadašnji vlasnik fudbalskog kluba Železnik pre te uloge u jugoslovenskom fudbalu već je bio dobro poznat po Beogradu. Tokom devedesetih posedovao je nekoliko kafića, restorana i kockarnica, a novac za njih uglavnom je zaradio kriminalnim radnjama u inostranstvu.

Iz Jugoslavije je otišao još oko 1970. godine, tek nakon što je postao punoletan. Prva destinacija mu je bila Italija, a otputovao je zajedno sa Ljubomirom Magašem "Ljubom Zemuncem" i Radetom Ćaldovićem "Ćentom". Tokom godina rada u inostranstvu bio je deo Magaševog klana, a imao je priliku da u akcijama u Italiji, Austriji, Nemačkoj i drugim zemljama Zapadne Evrope upozna gotovo sve beogradske kriminalce na privremenom radu - između ostalih i Željka Ražnatovića "Arkana" i Đorđa Božovića "Gišku".

Kada je Goran Vuković "Majmun" ubio Ljubu Zemunca 10. novembra 1986. Jusa Bulić donosi odluku da se vrati u Jugoslaviju. Ubrzo je počeo da kupuje beogradske lokale - među kojima je i kafić "22" na Novom Beogradu, ispred kojeg će u sačekuši biti ubijen 1998. godine.

Dok je u Jugoslaviji trajao građanski rat, a u beogradskom podzemlju borba za prevlast klanova iz različitih delova prestonice, Jusa Bulić počeo je svoju funkcionersku karijeru u sportu. Tokom 1993. godine kupio je fudbalski klub Železnik i predvodio ga sve do ulaska u elitni fudbalski rang tadašnje države.

Stranica Legende devedesetih na Instagramu je objavila intervju Juse Bulića iz perioda kada je preuzeo FK Železnik devedesetih pod naslovom "Berluskoni iz Železnika (kada novac iznenadi fudbalere)", gde se kaže da se Jusa vratio iz inostranstva u rodni Železnik i istoimenom klubu podario veliki novac, čak 80 hiljada maraka.

Na pitanje zašto je to uradio, Bulić kaže:

"Da li je možda trebalo da ga uložim kod Dafine? Kada neko ima viška para, ulaže ih u ono u šta veruje ili voli. Ja sam se vratio u Železnik, ni po gradu više ne idem, a moja ljubav je FK Železnik. I neću preko noći, kako mnogi drugi razmišljaju, uzeti novac. A od čega bih ga i uzeo? Ja ga sada dajem, ne uzimam. Jedina zarada su igrači, ostalo su troškovi. To su moje lične pare, novac nisam zaradio ovde i ne moram nikome da polažem račune. Ako mi je volja, baciću ga, ako sam to već uradio uloživši ga u FK Železnik, to je moj izbor. Ne zanimaju me prazne priče. Nema te vize koju ne mogu da dobijem, niti zemlje u koju ne mogu da odem, a ja sam odlučio da budem ovde. Naselje u kome sam odrastao ima 50 hiljada duša. Zato mora da ima i prvoligaša. Kad VMA ili Studentski trg imaju timove u Prvoj ligi, Železniku sleduje bolje, i imaće."

Podsetimo, Bulić je ubijen 4. marta 1998. oko 18.50 u Novom Beogradu, u Ulici Omladinskih brigada, ispred svog kafića "22". U toj pucnjavi stradali su i njegov prijatelj Petar Vujačić i telohranitelj Nenad Raščanin. Pritom su ranjeni Jusin brat Muka Bulić i gost kafića Dragoslav Perić.

Dvojica napadača su napravila "sačekušu" i kada je Jusa Bulić izašao iz lokala, zapucali su iz "kalašnjikova". Prve informacije su govorile da je Bulić uspeo da uzvrati vatru i ispali dva hica ka napadačima, ali su kasnije forenzičari otkrili da iz pištolja u njegovoj ruci nije pucano.

Jusi nije bilo spasa. Imao je 46 godina...

Bonus video:

(Espreso/Mondo/Kurir/Legende devedesetih/M.L.)