Pre tri godine ubijen je Goran Đokić u ataru sela Moravac: Reči majke Stojanke kidaju dušu

Na današnji dan pre tri godine u ataru aleksinačkog sela Moravac ubijen je vlasnik menjačnice Goran Đokić, njegova supruga Gordana i dvadesetpetogodišnja ćerka Lidija. Zločin motivisan koristoljubljem počinio je Đokićev brat od ujaka Goran Džonić zbog čega je pravnosnažno osuđen na doživotnu robiju.

Đokićeva majka Stojanka tri godine proživljava agoniju koju, kako kaže, ništa ne može da ublaži.

- Vreme koje prolazi ne umanjuje tugu, naprotiv, sve nam je teže. Drugarice moje unuke prave svadbe, kuće se, rađaju decu a Lidija trune u grobu. Svaki dan mi prolazi u gledanju njihovih slika i u suzama. Gledam u pustu kapiju, čini mi se da će se odnekud pojaviti. Tu sam ih poslednji put i videla, tog 26. septembra 2021. godine kada sam ih ispratila ne znajući da idu u susret svom krvniku - kaže očajna starica.

Ističe da je strašno što je cela porodica ubijena zbog novca te što im je život oduzeo blizak rođak.

- Njih dvojica su se od detinjstva družili, nikada nisam primetila da je Džonić mrzeo mog sina. Sada shvatam da se pretvarao i da je vrebao priliku da ga ubije i opljačka. Moj sin mu je verovao, polazio je od toga da su svi ljudi dobri jer je on takav. A Džonić se ponašao kao da mu je desna ruka, popravljao mu kola i sitne kvarove po kući. I prema meni je bio ljubazan, prošao bi pored naše kuće kolima po povratku sa posla a onda bi došao kod nas da popije kafu. Međutim, to se promenilo nekoliko meseci pred ubistvo, jer kako sam čula, on je dugo kovao planove kako da ubije i opljačka mog sina. Odbijao je da Goranu pomaže ali ih je redovno posećivao. Moj sin ga je zamolio da mu popravi neku cev koja je curila a on mu je kazao da je umoran i gladan. I to je stalno ponavljao kad god bi zatražili da im nešto pomognu. Pa ako je zaista bio umoran i gladan, što je svraćao kod njih. Sad mi je jasno da je pratio moga sina da bi video da li novac iz menjačnice donosi kući ili ga ostavlja u radnji. I njegovo ponašanje prema meni se promenilo, više nije svraćao a snaha Gordana mi je jednom prilikom rekla : - Vidi Gorana, prođe ulicom i ne reče ni dobar dan! - priča Stojanka.

Komentarišući Džonićevu odbranu pred sudom, odnosno uporno negiranje krivice Stojanka kaže da je takvo njegovo ponašanje još jedan dokaz njegove besramnosti i manjka savesti.

- On je zaustavio Goranov auto da bi ga na prevaru odveo na mesto gde će ih pobiti. Moj sin u to doba a bilo je oko ponoći, nikome drugome ne bi stao. Uostalom, postoje i snimci kamera i drugi tragovi koje je policija obezbedila i svi ukazuju samo na njega ni na koga drugoga. Pa ako je tačno to što tvrdi da nije on, neka kaže ko je to učinio ili ko mu je pomogao jer i dalje nisam ubeđena da je on sam ubio mog sina, snahu i unuku. Ubeđena sam i da moju Lidiju namerno nije poštedeo jer je ona dobro znala koliko je novca dugovao mome sinu - nastavlja Stojanka.

Ono što njenu situaciju čini još težom i bolnijom je što su joj Džonići prve komšije pa ih svakodnevno susreće.

- Nikada se nisu izvnili niti pokazali bilo kakvo žaljenje. Žive normalno, rade njive, kupuju kola, slave rođendane, možda i novcem mog pokojnog sina. Nedavno sam čula da su pronašli nešto novca sakrivenog na tavanu te da su zvali policiju, verovatno kako bi pokazali da oni sa ubistvom nemaju ništa - rekla je majka ubijenog Gorana.

Ističe da Džoniću nikada ne može da oprosti što ih je zavio u crno jer je, nakon što joj je prvi sin preminuo od bolesti ostala i bez Gorana, snahe i unuka.

- Ne mogu da praštam a da mogu, osvetila bih mu se. Kada bi ga ovde kod mene doveli mogla bih ja da mu presudim - zaključuje ova žena.

Džonić je osuđen jer porodicu, koja se vraćala iz posete Goranovoj majci Džonić zaustavio nedaleko od njene kuće i zamolio ih da ga odvezu do mesta zvanog “Dudine Bare” na obali Morave, kako bi navodno sipao gorivo u motocikl koji mu je tamo ostao. Brata u vozilu ubija jednim hicem a u snahu i bratanicu puca dva puta. Njihova tela poliva benzinom a zatim ih odvlači u obližnju jamu i leševe pokriva daskama. Bratovljevim “folksvagen pasatom” odlazi u zabačeno područje u ataru sela Donja Trnava, uzima novac koji je Goran držao u automobilu a zatim ga pali. Skuterom koji je prethodnog dana ostavio na tom mestu vraća se u Moravac i u kući svog sina Stefana sakriva ukraden novac.

Goranova snaha Verica Đokić odmah prijavljuje nestanak porodice na molbu Goranove majke Stojanke koja se zabrinula jer ih nije mogla dobiti na telefon. Posle intenzivne potrage policija 2. oktobra pronalazi spaljeno vozilo porodice Đokića u ataru sela Donja Trnava a istog dana u jami na obali Južne Morave u selu Moravac i njihova ugljenisana tela. Dvadeset dana kasnije uhapšen je Goran Džonić, njegovi sinovi Milan i Stefan te braća Kostadin i Aleksandar Milošević koje je lažno optužio da su mu bili saučesnici. Posle pet meseci provedenih u pritvoru, svi oni bivaju pušteni jer je ustanovljeno da je Džonić zločin počinio sam.

Zbog teškog ubistva iz koristoljublja i nedozvoljenog držanja oružja 13. juna 2023. godine Džoniću je prvostepenom odlukom izrečena doživotna robija. Njegov branilac Biljana Pešič izjavljuje žalbu ali ga Apelacioni sud pravnosnažno osuđuje na istovetnu kaznu sa pravom na uslovnu slobodu posle 27 godina.

Kako je ustanovljeno tokom sudskog postupka, Džonić je rodbinu likvidirao da bi ih opljačkao. Prema optužnici, on je iz bratovljevih kola ukrao 1.380.000 dinara, 27.130 evra, 3.940 švajcarskih franaka i 1850 dolara. Odmah posle zločina rođaku je vratio 10.000 evra koje je pozajmio da bi otplatio sinovljevu kuću gde je sakrio ostatak ukradenog novca. Nedavno je na tavanu Džonićeve kuće pronađena veća suma novca a forenzički analiza pokazala je da je na banknotaa prisutan DNK njegovog ubijenog brata Gorana Đokića.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf.rs/Dragana Kocić/Preneo D.M.)